Evropski sud za ljudska prava je sudska kancelarija sa sedištem u Strazburu kojoj se mogu obratiti svi građani zemalja članica saveta Evrope, kao potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji smatraju da su im povređena prava i nalaze pravdu daljim suđenjem u Strazburu.
Sud je organizovan tako da svaka od članica saveta Evrope koje su ratifikovale navedenu konvenciju daje po jednog sudiju, tako da je broj sudija jednak broju zemalja članica saveta Evrope.
Konvenciju su uz protokole koji regulišu istu materiju, ratifikovale sve države članice, uključujući i republiku Srbiju. Konvencija i protokoli koji idu uz nju imaju neposrednu primenu u svim državama koje su prihvatile sporazum. Sama konvencija je međunarodni ugovor kome mogu pristupiti samo zemlje članice saveta Evrope i označava jednu tačku u dugoročnoj evoluciji međunarodnog prava, koja je posle Drugog svetskog rata uz druge izvore međunarodnog prava nastale u praksi Ujedinjenih Nacija i drugih regionalnih institucija, značila pokušaj zaštite osnovnih ljudskih prava. Temelj celog sistema zaštite Konvencije predstavlja pravo na pojedinačnu predstavku. Uslovi prihvatljivosti pojedinačnog slučaja regulisani su posebnim članom. Slučaj može biti proglašen samo ako su iscrpljeni svi unutrašnji lekovi, koje Evropski sud smatra delotvornim. Kako zaštita konvencije pred sudom počiva na načelu delovanja, primarna zaštita Konvencije se ostvaruje pred organima država potpisnica, zbog čega se nadležnost Evropskog suda za ljudska prava uspostavlja tek po prijavi konačnoj kada više ništa nije moglo da se uradi. U rešenju usvojenom u pravnom sistemu RS koje je u skladu sa preporukama Venecijanske Komisije ustavna žalba je predviđena za zaštitu Konvencije u poslednjoj instanci.
Ukoliko razmatrani procesi ne budu ispunjeni, sud će slučaj odbaciti. Nužno je da se sud uveri u ispunjenost slučaja i dokaza, pre nego se neko obrati Evropskom sudu za ljudska prava. Slučaj mora biti upućen u roku od šest meseci što je u pravnoj stvari odlučeno od strane najvišeg suda ili državnog organa. Ako presuda u predmetu nije objavljena javno ovaj rok počinje da teče od datuma kada je sporna sudska odluka domaćeg suda dostavljena podnosiocu tužbe ili njegovom pravnom zastupniku. Ukoliko stranka u postupku naknadno sazna za nove činjenice, koje imaju kršenje ljudskih prava rok se računa od trenutka saznanja za kršenje vaših prava garantovanih Konvencijom.
Podnosioci tužbe mogu biti pojedinci, grupe pojedinaca, nevladine organizacije i pravna lica. Podnosilac tužbe može biti i država potpisnica Konvencije, predmet slučaja može biti samo država ili potpisnice konvencije. Evropski sud za ljudska prava jeste sudska institucija saveta Evrope koja je osnovana 1959. godine, za zaštitu prava i sloboda, garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima svakog čoveka na zemlji 1950. Konvencija o ljudskim pravima je međunarodni ugovor između zemalja, i sadrži listu i prava garancija koje priznaje svaka država članica. Zadatak suda je da obezbedi da države članice poštuju prava i garancije koje su date Konvencijom.
Sud je u obavezi da deluje u skladu sa odlukom suda, a to sprovodi kroz razmatranje slučaja, aplikacija, tužbi, podnetih od strane pojedinaca ili države.
Kada se ustanovi da je država prekršila jedno ili više ljudskih prava, Sud donosi krajnju presudu.
SAD traže od suda u Hagu da ne savetuje povlačenje Izraela sa okupiranih palestinskih teritorija
hag — SAD su saopštile da najviši sud UN ne bi trebalo da izda savetodavno mišljenje u kojem se kaže da Izrael treba odmah i bezuslovno da se povuče sa teritorija na kojima bi trebalo da bude palestinska država - bez dobijanja bezbednosnih garancija zauzvrat. Vršilac dužnosti pravnog savetnika Stejt departmenta Ričard Visek rekao je veću od 15 sudija Međunarodnog suda pravde u Hagu da "sud ne bi trebalo da pokušava da reši višedecenijski izraelsko-palestinski sukob izdavanjem...
Izvor: VOA, 21.Feb.2024, 20:53
UN zatražile savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde u vezi sa klimatskim promenama
Članice Ujedinjenih nacija, predvođene ostrvskom državom Vanuatu, usvojile su danas rezoluciju, koju nazivaju istorijskom, a kojom se poziva Međunarodni sud pravde...
Izvor: Danas, 29.Mar.2023, 22:29
Kaznene mere Izraela protiv Palestinaca jer traže mišljenje Međunarodnog suda pravde o okupaciji
Novi uži sastav Vlade Izraela, zadužen za bezbednost, odobrio je niz kaznenih mera protiv palestinskog rukovodstva, saopštio je danas kabinet premijera Benjamina Netanjahua.
Izvor: Danas, 06.Jan.2023, 19:20
Palestinski potezi u UN razbesneli Izrael
Rezolucijom Generalne skupštine UN zatraženo je od Međunarodnog suda pravde da da pravno mišljenje o izraelskim akcijama na okupiranim palestinskim teritorijama.
Izvor: Danas, 03.Jan.2023, 22:06
Ujedinjene nacije zatražile mišljenje Međunarodnog suda pravde u Hagu o izraelskoj okupaciji
Generalna skupština UN usvojila je rezoluciju kojom poziva Medjunarodni sud pravde (MSP) da da savetodavno mišljenje o pravnim posledicama izraelske okupacije palestinskih teritorija.
Izvor: Danas, 31.Dec.2022, 11:43
UN traže mišljenje od MSP o izraelskoj okupaciji palestinskih teritorija
Mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP) o pravnim posledicama izraelske okupacije palestinskih teritorija zatražile su 193 članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija.. Izrael je u ratu 1967. godine zauzeo Zapadnu obalu, Gazu i istočni Jerusalim, oblasti koje Palestinci žele za državu, podseća se u izveštaju Rojtersa. Izrael se povukao iz Gaze 2005. godine, ali zajedno sa susednim Egiptom kontroliše granice ove palestinske enklave. Međunarodni...
Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 31.Dec.2022
Izraelski premijer poziva da se spreči mišljenje Međunarodnog suda pravde o okupaciji Izraela
Izraelski premijer Jair Lapid pozvao je svetske lidere da blokiraju zahtev Palestinaca u Ujedinjenim nacijama za savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde o okupaciji Izraela, saopštio je kabinet premijera. Lapid je u pismu zatražio od više...
Izvor: Radio Slobodna Evropa, 29.Nov.2022, 21:41
.jpg)
