Mišljenje međunarodnog suda
Mišljenje međunarodnog suda

Evropski sud za ljudska prava je sudska kancelarija sa sedištem u Strazburu kojoj se mogu obratiti svi građani zemalja članica saveta Evrope, kao potpisnica Evropske konvencije o ljudskim pravima, koji smatraju da su im povređena prava i nalaze pravdu daljim suđenjem u Strazburu.
Sud je organizovan tako da svaka od članica saveta Evrope koje su ratifikovale navedenu konvenciju daje po jednog sudiju, tako da je broj sudija jednak broju zemalja članica saveta Evrope.

Konvenciju su uz protokole koji regulišu istu materiju, ratifikovale sve države članice, uključujući i republiku Srbiju. Konvencija i protokoli koji idu uz nju imaju neposrednu primenu u svim državama koje su prihvatile sporazum. Sama konvencija je međunarodni ugovor kome mogu pristupiti samo zemlje članice saveta Evrope i označava jednu tačku u dugoročnoj evoluciji međunarodnog prava, koja je posle Drugog svetskog rata uz druge izvore međunarodnog prava nastale u praksi Ujedinjenih Nacija i drugih regionalnih institucija, značila pokušaj zaštite osnovnih ljudskih prava. Temelj celog sistema zaštite Konvencije predstavlja pravo na pojedinačnu predstavku. Uslovi prihvatljivosti pojedinačnog slučaja regulisani su posebnim članom. Slučaj može biti proglašen samo ako su iscrpljeni svi unutrašnji lekovi, koje Evropski sud smatra delotvornim. Kako zaštita konvencije pred sudom počiva na načelu delovanja, primarna zaštita Konvencije se ostvaruje pred organima država potpisnica, zbog čega se nadležnost Evropskog suda za ljudska prava uspostavlja tek po prijavi konačnoj kada više ništa nije moglo da se uradi. U rešenju usvojenom u pravnom sistemu RS koje je u skladu sa preporukama Venecijanske Komisije ustavna žalba je predviđena za zaštitu Konvencije u poslednjoj instanci.

Ukoliko razmatrani procesi ne budu ispunjeni, sud će slučaj odbaciti. Nužno je da se sud uveri u ispunjenost slučaja i dokaza, pre nego se neko obrati Evropskom sudu za ljudska prava. Slučaj mora biti upućen u roku od šest meseci što je u pravnoj stvari odlučeno od strane najvišeg suda ili državnog organa. Ako presuda u predmetu nije objavljena javno ovaj rok počinje da teče od datuma kada je sporna sudska odluka domaćeg suda dostavljena podnosiocu tužbe ili njegovom pravnom zastupniku. Ukoliko stranka u postupku naknadno sazna za nove činjenice, koje imaju kršenje ljudskih prava rok se računa od trenutka saznanja za kršenje vaših prava garantovanih Konvencijom.
Podnosioci tužbe mogu biti pojedinci, grupe pojedinaca, nevladine organizacije i pravna lica. Podnosilac tužbe može biti i država potpisnica Konvencije, predmet slučaja može biti samo država ili potpisnice konvencije. Evropski sud za ljudska prava jeste sudska institucija saveta Evrope koja je osnovana 1959. godine, za zaštitu prava i sloboda, garantovanih Evropskom konvencijom o ljudskim pravima svakog čoveka na zemlji 1950. Konvencija o ljudskim pravima je međunarodni ugovor između zemalja, i sadrži listu i prava garancija koje priznaje svaka država članica. Zadatak suda je da obezbedi da države članice poštuju prava i garancije koje su date Konvencijom.

Sud je u obavezi da deluje u skladu sa odlukom suda, a to sprovodi kroz razmatranje slučaja, aplikacija, tužbi, podnetih od strane pojedinaca ili države.
Kada se ustanovi da je država prekršila jedno ili više ljudskih prava, Sud donosi krajnju presudu.


Stranica: 1, 2, 3, 4, 5, 6, 7, 8, 9

Izvor: RTV Pink, 22.Jul.2019, 16:50

TAČI I HARADINAJ DANAS SLAVE: Pre 9 godina postavljeni su pravni TEMELJI ZA DRŽAVNOST KOSOVA i to zahvaljujući 'mudroj' politici Vuka Jeremića i Borisa Tadića!

TAČI I HARADINAJ DANAS SLAVE: Pre 9 godina postavljeni su pravni TEMELJI ZA DRŽAVNOST KOSOVA i to zahvaljujući mudroj politici Vuka Jeremića i Borisa Tadića!

Mišljenje Međunarodnog suda pravde koje su "ničim izazvani" pre devet godina zatražili Vuk Jeremić i Boris Tadić, dalo je legalnost "pravu" kosovskih Albanaca na državu.

Detaljnije >>


Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 08.Mar.2019, 09:43

Prištinska platforma poziva se na mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010.

Prištinska platforma poziva se na mišljenje Međunarodnog suda pravde iz 2010.

U uvodu platforme koju je usvojila kosovska skupština Priština se poziva na odluku Međunarodnog suda pravde iz 2010, piše B92.. Kako se navodi u uvodu platforme iz Prištine, nakon proglašenja nezavisnosti 2008, Kosovo je nezavisna suverena država. "Međunarodni sud pravde je 22. jula 2010. godine potvrdio da je proglašenje nezavisnosti Kosova u skladu sa međunarodnim pravom. Ubrzo nakon toga, 9. septembra 2010, Generalna skupština UN, koja je sudu i uputila pitanje...

Detaljnije >>

Izvor: Vostok.rs, 26.Feb.2019, 11:26

Sud u Hahu: Generalna skupština UN-a da osigura završetak dekolonizacije Mauricijusa od strane Velike Britanije

Sud u Hahu: Generalna skupština UN-a da osigura završetak dekolonizacije Mauricijusa od strane Velike Britanije

Međunarodni sud pravde u Hagu, najviši sud Ujedinjenih nacija, doneo je odluku da Velika Britanija mora da okonča administraciju na arhipelagu Čagos u Indijskom okeanu. To je savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde koje je neobavezujuće, ali nosi težinu koja bi mogla da izvrši značajan pritisak na London, navela je agencija AP. Britanija je iselila oko 2.000 ljudi iz arhipelaga Čagos šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka, kako bi američka vojska mogla da tu izgradi...

Detaljnije >>

Izvor: Večernje novosti, 18.Jan.2019, 13:50

Palma: Džefri Najs je katastrofa pravosuđa

Palma: Džefri Najs je katastrofa pravosuđa

Predsednik Jedinstvene Srbije ocenio je da je to što bivši tužilac Haškog tribunala, danas brani "teroristu iz OVK" Samija Ljuštakua skandal i katastrofa "Ukoliko Amerikanci žele da budu posrednici u dijalogu Beograda i Prištine, Srbija treba da traži i da Rusija ima svog predstavnika u tom dijalogu. Poslednjih 5 – 6 godina Srbija je imala veoma tešku poziciju zbog toga što je bivša vlast tražila mišljenje od Međunarodnog suda pravde i znamo kakvo smo mišljenje...

Detaljnije >>

Izvor: Večernje novosti, 15.Sep.2018, 14:37

Tadić se odriče suda u Hagu

Tadić se odriče suda u Hagu

Nekadašnji predsednik beži od odgovornosti, umanjujući značaj odluka Međunarodnog suda pravde. Boris Tadić sada tvrdi da je mišljenje o kosovskoj nezavisnosti bilo neobavezujuće BIVŠI predsednik Srbije i lider SDS Boris Tadić pokušao je da umanji značaj negativnog mišljenja Međunarodnog suda pravde o proglašenju kosovske nezavisnosti izjavom da je ta odluka savetodavna i neobavezujuća. Međutim, svojevremeno je upravo on tvrdio da se mišljenje MSP smatra najmeritornijim...

Detaljnije >>

Izvor: Beta Video, 02.Avg.2018, 10:51

Hasani: Konačni dogovor Beograda i Prištine bio medjunarodni sporazum

Hasani: Konačni dogovor Beograda i Prištine bio medjunarodni sporazum

BEOGRAD - Profesor medjunarodnog prava, bivši rektor Univerziteta u Prištini i bivši predsednik Ustavnog suda Kosova Enver Hasani je ocenio da bi konačni dogovor Beograda i Prištine bio medjunarodni sporazum, jer je po njegovom mišljenu...

Detaljnije >>

Izvor: Beta Video, 01.Avg.2018, 18:24

Hasani: Kosovo postoji po medjunarodnom pravu

Hasani: Kosovo postoji po medjunarodnom pravu

PRIŠTINA - ``Kosovo postoji po medjunarodnom pravu, a to mišljenje je dao Medjunarodni sud pravde. Svaki potpis koji pojedini predstavnici stavljaju se reguliše po medjunarodnom običajnom pravu. To znači da kada šef države, vlade, ministar spoljnih poslova suverene države stavlja negde potpis to...

Detaljnije >>