Izvor: Politika, 06.Apr.2012, 23:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Život je majstor ironije
Trebinje – U nastavku naučnog skupa „Pesničko delo i misao o poeziji Milovana Danojlića”, govorilo se o Danojlićevom satiričnom pesništvu i njegovoj poeziji za decu.
Risto Tubić je skrenuo pažnju na knjigu epigrama „Crno ispod noktiju”, koju je nazvao pesničkim delom. Život je takav majstor ironije, primećuje Tubić, da mu ni jedan pisac nije ravan. U ovoj knjizi autor pažljivo čuva meru, pokazuje sa 1624 epigrama kako je ljudsko mišljenje, posebno pesničko, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << naročito komično-satirično, potencijalni lavirint u kojem se može hodati u svim pravcima, bez jasne oznake i bez unapred određenog puta.
Jovan Pejčić osvrnuo se na istorijsko u lirici Milovana Danojlića, koje nije od kova jednog Rakića (kosovski stihovi), ili Raičkovića („Suvišna pesma„), ili Simovića („Uoči trećih petlova”, „Istočnice”), kod kojih se sve vidi i imenuje, nego se kod njega istorija pomera u dno reči ili pesničke slike, a povesne ličnosti i događaji postaju „kolektivne svetle fikcije” i simboli kojima se srpski svet vodi kroz vreme: simboli duhovnog i životnog trajanja i opstanka. U tome je Danojlić kao naš savremenik i naša savest – nedostižan među pesnicima svoga doba.
Više radova posvećeno je poeziji za decu. Zorana Opačić, čiji rad je posvećen Danojlićevoj poeziji „između dva sveta”, kaže da neprestano preispitivanje stereotipa i sučeljavanja krajnosti – svedoči o zdravoj kritičkoj svesti, koja ne podleže „strahu od promaje”, o ponovnom uspostavljanju zavičajnog, nacionalnog, kulturnog, i ličnog identiteta. Jovan Ljuštanović je razmatrao korišćenje igre u poeziji Milovana Danojlića. On smatra da je naš poznati pesnik malo pažnje posvećivao folklornom nasleđu poezije za decu. Danojlić ne peva uspavanke, ne cupka, i ne tašuna, ne razbraja, ne baja, ne zadaje brzalice. Uz Aleksandra Vuča, Danojlić je najradikalniji u raskidanju sa folklornim nasleđem u poeziji za decu.
Valentina Hamović je ukazala na Danojlićev koncept „naivne poezije”. Ovaj termin pesnik je prvi put pomenuo u tekstu „ka stvarnom razumevanju dečije pesme” (1963). Čini to diskretno i usputno. Koristi ga kao zaključak na kraju svojih opsežnih i ilustrativnih analiza, ili kao još jedan moguć i prihvatljiv opis u funkciji dečje pesme. Govoreći o ranim pesmama Milovana Danojlića, Svetlana Šeatović-Dimitrijević zapitala je „da li se prvi Dučići u vodu bacaju”. U poeziji Milovana Danojlića rane pesme čine jednu celinu koja se može opisati kao mladalačka, ali i hrabra, inovativna, podložna uticajima aktuelnog čitalačkog iskustva.
Danojlićeva pesma za decu, ističe Nedeljka Perišić, u visokom stepenu naratizovana, bogata radnjom i živim, plastičnim likovima, u najlepšem smislu te reči zanimljiva je mladom čitaocu koji, prema rečima Pere Zupca, nestrpljivo preskače opise i traži radnju.
Branko Letić je govorio o zavičaju i tuđini, u „peščanom monologu”, Branko Brđanin o Danojliću i „dramskoj” poeziji, Aleksandar Milanović o Danojlićevoj leksici: od arhaizma do kovanica, Marko Avramović o „urođeničkim psalmima”, Predrag Petrović o lirskim prostorima u Danojlićevim zbirkama „Čekajući da stane pljusak” i „Pred okeanom”, Sonja Veselinović o Danojlićevim prepevima s engleskog, Mina Đurić o Danojliću i rimskim liričarima, a Jasna Aleksić o egzistencijalnoj poeziji čoveka u zbirci „Mišja rupa”.
Poslednjeg, trećeg dana naučnog skupa, posle liturgije u Hercegovačkoj Gračanici, koja je pomen Jovanu Dučiću, biće predstavljene dve knjige Matije Bećkovića: „Najskuplja srpska reč”, i „Najvažnija srpska reč”, a zatim i zbornik radova „O pesmama, poemama i poetici Matije Bećković” o kojem će govoriti Aleksandar Jovanović, Miodrag Maticki, Jovan Delić i Dragan Hamović. Naučni skup završava se pesničkom večeri posvećenoj Milovanu Danojliću.
Dogodine, naučni skup, najverovatnije, biće posvećen pesničkom delu Aleka Vukadinovića.
Zoran Radisavljević
-----------------------------------------------------------
Između Poatjea i Trebinja
Organizatorima naučnog skupa, Milovan Danojlić poslao je pismo u kojem se, između ostalog, kaže: „Razdaljina između Poatjea i Trebinja odveć je velika da bi je dobra volja mogla lako savladati. A tu je i ona druga razdaljina, koja se meri godinama. Prvu pesmu sam objavio u ’Listu mladih’, glasilu beogradskih srednjoškolaca, 1954. Od onda je prošlo 58 godina, i svaka je uvećala količinu mog umora. Kako sam, donedavno, u svakom času bio spreman da krenem na put, tako su se, u poslednje vreme, namnožile fizičke i psihičke smetnje za predavanje toj vrsti pustolovina.”
objavljeno: 07.04.2012
