Izvor: Blic, 16.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Zavera?
Zavera?
Nedopustivo mnogo vremena prošlo je od premijere predstave 'Velika bela zavera' (Atelje 212, Teatar u podrumu) do mog prvog susreta s njom. Prvog, jer bih želeo, iz mnogo razloga, da ih bude još nekoliko. Tekst o finalnom poglavlju drame koja je predstavljala život Kurta Kobejna, možda najdirektnijeg generacijskog tumača devedesetih u rokenrolu, po prirodi stvari ne može biti lak zadatak, ali pravi i potpuni autori nikada ne biraju bezbedniju temu i lakši put. Takav >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << autor je Dimitrije Vojnov: u 'Velikoj beloj zaveri' on je uspeo da obeleži, a zatim i duboko ureže fantastičan presek svih elemenata koji rokenrol – svakako jednu od najinspirativnijih pojava prošlog veka - čine graničnim područjem između neba i pakla.
Najplemenitije i najmračnije manifestacije ljudske prirode ključaju u vrtlogu izazvanom, danas već uveliko mitskim, sukobom duha i industrije i ne sećam se da sam ikada kod nas imao zadovoljstvo da se sretnem sa vrstom razumevanja kakvu sadrži ova predstava. Nemam nameru da ulazim na teren kojim se inače ne krećem, ali dovoljno je reći da 'Velika bela zavera'- što je suštinski kompliment - nema nikakvog dodira sa patetičnim klupkom nižih interesa koje predstavlja beogradsku pozorišnu scenu.
Ona je zamišljena i izvedena na način koji je na mene, najjednostavnije rečeno, ostavio poseban, izuzetan utisak. Retko upućujem direktne pozive onima koji čitaju ovu kolumnu, ali postoje predstave (čak i u Beogradu) čije gledanje je obaveza u domenu lične kulture. Posebno ako imate ozbiljnog interesovanja za ono što se naziva kulturom rokenrola.
Lepota duše
Vitold Gombrovič 'Ivona kneginja burgundska',
režija JovanGrujić, produkcija 'Bitef teatar'
Reći da Gombrovičeva 'Ivona kneginja burgundska' (premijerno izvedena u 'Bitef teatru') istražuje ljudsku prirodu ne znači mnogo, iako je to naravno tačno. Ovaj poljski pisac na primeru obesnog kneza koji je autističnu devojku, pa još iz naroda, proglasio svojom verenicom, razmatra ljudsku prirodu do njenog radikalnog oblika, konstatujući da je sklonost ka nanošenju zla drugima jedna od retkih čovekovih osobina koja nije podložna trošenju.
Osuda i očekivani podsmeh okoline autističnoj Ivani nešto je od čega pisac tek polazi u svojoj analizi. Potom sledi ono glavno, kneževu bračnu najavu okolina, naime, doživljava kao poziv na pojačani podsmeh Ivoni i logičan put u potpuno poniženje jedne nemoćne osobe, sve do njenog fizičkog uklanjanja.
Nastojeći da obuhvati nekoliko nivoa ovog Gombrovičevog sveta, reditelj polazi od stava da opštem mraku treba suprotstaviti lepotu Ivonine duše. Sve aktere ove priče, mladog kneza, dvoranine predvođene kraljevim komornikom i naravno kraljevski par, zajedno sa Ivonom, on izvodi na praznu, belu scenu sa desetak velikih, takođe belih kocki, uz pomoć kojih vešto komponuje brojne prostore za igru.
Značajno za ovaj projekat 'Bitef teatra' jeste činjenica da je reč o prvoj predstavi u sezoni u kojoj je očigledan (najzad!) uticaj proteklog Bitefa, ne samo u upotrebi video materijala. I pored pojedinih slabosti, nejasno naznačenih odnosa kralja i kraljice, naročito iz njihove mladosti, 'Ivona' je, naime, predstava realizovana savremenim teatarskim sredstvima u pravom smislu. Pri tom mlada glumačka ekipa predvođena Jelenom Ilić (ona nije više samo otkriće 'Bitef teatra' već našeg teatra uopšte) pokazuje sposobnost izlaženja na kraj sa drugačijom poetikom. Značajne uloge ostvarili su Vladimir Ćirković, Predrag Damjanović, Anđela Stamenković, kao i Ivan Jevtović.
