Izvor: Politika, 30.Sep.2010, 23:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za zabranu treba zakon
Mi nemamo bioskope u kojima bi se prikazivali filmovi koji nisu za redovne termine prikazivanja, kao što je „Srpski film”
Saznanja našeg lista da su nadležni državni organi zatražili formiranje ekspertske grupe i procenu mišljenja da li pojedine scene u „Srpskom filmu” Srđana Spasojevića mogu da uzrokuju pokretanje krivičnog postupka, o čemu smo juče pisali, podstakla su polemiku može li i kako ovaj domaći film biti sankcionisan, da li je moguća njegova cenzura >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ili zabrana prikazivanja?
Procenu mišljenja su pokrenuli komentari i ogorčenja, ali i pohvale scena nasilja, seksa, zlostavljanja i silovanja u „Srpskom filmu”, koji se mogu pročitati na internet forumima. Čini se da su upravo ti komentari uzrokovali da se zatraži stručno mišljenje postoje li izvesne indicije da li u nekim scenama ima elemenata protiv časti i polnog morala, ili nekog dela u vezi sa zaštitom maloletnika. Osnovno pitanje jeste – na osnovu kog zakona bi ovaj film mogao da bude sankcionisan, jer Zakon o kinematografiji još uvek nije donet, Srbija nema komisiju za cenzuru, pa preostaje jedino Zakon o javnom informisanju.
Srpska kinematografija odavno se nije suočila sa zabranom prikazivanja filma, cenzurom ili pokretanjem krivičnih postupaka, ali je primera bilo u SFRJ, za vreme i posle „crnog talasa”.
– Ne znam kako cenzura danas može biti regulisana i da li postoji konkretni zakon koji to može da sankcioniše. Sudski proces je uvek dokazivanje argumentima. Posle „Ranih radova” imao sam sudski proces zbog filma i ostao sam živ u godinama kada je sudska praksa mnogo više nego danas bila pod ideološkim pritiscima – kratko je izjavio za „Politiku” Želimir Žilnik, koji trenutno boravi u Londonu, čiji su filmovi često nailazili na negodovanje države.
– Protiv zabrana sam. Druga je stvar što su bioskopi najveći stradalnik u tranzicionoj srpskoj kulturi. Mi nemamo bioskope u kojima bi se prikazivali filmovi koji nisu za redovne termine prikazivanja. To što domaći festivali prikazuju „Srpski film” oko ponoći, to je njihova odluka. Problem će uvek postojati za takvu vrstu filmova zato što nema bioskopa sa adekvatnim terminima. Problem je mnogo širi nego što trenutno izgleda u slučaju „Srpskog filma” – smatra Radoslav Zelenović, direktor Jugoslovenske kinoteke, koji je bio jedan od pokretača ideje da se skine sudska zabrana sa zvanično jedinog zabranjenog jugoslovenskog filma „Grad”.
– Besmisleno je zabranjivati neko umetničko delo u 21. veku. Incidentno bi bilo prikazivanje „Srpskog filma” na TV u udarnom terminu. Film se prikazuje u bioskopima i na gledaocima je da odluče hoće li da ga gledaju ili ne – smatra Milan Nikodijević, pisac knjige „Zabranjeni bez zabrane”, o zabranjivanim delima našeg „crnog talasa” i koautor istoimenog dokumentarnog filma, inače direktor Festivala filmskog scenarija u Vrnjačkoj Banji, na kojem je u avgustu „Srpski film” osvojio Prvu nagradu za najbolji scenario.
Nikodijević, u čijem su filmu o cenzuri govorili učesnici tih događaja i osporavani autori, dodaje da „ako do cenzure dođe, onda je besmisleno sve što se radilo na Festivalu scenarija, kada su prikazivani filmovi koji su nekada bili bunkerisani”.
– Protiv cenzure sam. Gledao sam „Srpski film” i on ispunjava sve scenarističke i režijske kriterijume – istakao je za naš list reditelj Puriša Đorđević koji je bio učesnik i svedok nekadašnjeg „crnog talasa”, zajedno sa Živojinom Pavlovićem, Dušanom Makavejevim, Aleksandrom Sašom Petrovićem i Lazarom Stojanovićem, rediteljem koji je zbog svog studentskog rada bio čak i osuđivan.
„Srpski film” na čijem plakatu je jasno istaknuto da nije za mlađe od 18 godina, nastao je u privatnoj produkciji i u njegovom finansiranju nije učestvovao nijedan državni organ. Ova polemika jedino može izazvati dodatno interesovanje domaće publike za „Srpski film”, koji je, za prva četiri dana prikazivanja sa po jednom kasnonoćnom projekcijom u četiri beogradska bioskopa, videlo svega 737 gledalaca, kako je navedeno u izveštaju Udruženja distributera o gledanosti filmova u Srbiji.
Ivan Aranđelović
------------------------------------------------
Zabranjen jedan, bunkerisano oko 40
Od 1945. do 1973. u SFRJ je proizveden 531 film, a zvanično je sudski bio zabranjen samo jedan – omnibus „Grad” Kokana Rakonjca, Marka Babca i Živojina Pavlovića. Sudeći po ovom podatku, jugoslovensko društvo bilo je tada jedno od najdemokratičnijih u svetu. Međutim, oko četrdesetak filmova je bunkerisano bez zvanične zabrane i pisanih dokumenata. Krajem osamdesetih godina, na Festivalu scenarija u Vrnjačkoj Banji, pokrenuta je akcija vraćanja legitimiteta tim filmovima. Četiri godine zaredom od 1987, filmovi su pronalaženi po bunkerima i prikazivani na festivalu u Vrnjcima da bi se sve završilo zahtevom da se ukine presuda jedinom sudski zabranjenom filmu, što je sud u Sarajevu i učinio 1990. godine.
objavljeno: 01.10.2010.
