Izvor: Politika, 20.Apr.2007, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sa tremom dolazimo u Beograd
Naš repertoar se zasniva na drugačijem čitanju klasike, kaže Janez Pipan, upravnik SNG-a iz Ljubljane, najavljujući gostovanje ansambla Drame
INTERVJU
Atelje 212 i Jugoslovensko dramsko pozorište zajednički su organizovali gostovanje Drame Slovenskog narodnog gledališča iz Ljubljane od sutra do 25. aprila u Beogradu. Višednevno gostovanje SNG Drame, koja će izvesti ukupno šest predstava, beogradskim medijima najavio je Janez Pipan, umetnički direktor i upravnik. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Zatekli smo ga u ranim jutarnjim časovima u Ateljeu 212. U ruci je držao program najnovije predstave Ateljea 212 "Hitler i Hitler". Pipan nam otkriva da je zamolio Cvetkovića da mu pozajmi program, i komad jer ga još nije pročitao.
– Napravili smo u dogovoru sa Svetozarom Cvetkovićem i Brankom Cvejićem izbor onoga što je najbolje i najzanimljivije za beogradsku publiku. Žao nam je što predstavu "Braća Karamazovi" ne možemo iz tehničkih razloga da izvedemo u Beogradu. Naš repertoar se već neko vreme zasniva na drugačijem čitanju klasike i traženju novih komada svetske i domaće dramaturgije, koji se odlikuju posebnim kvalitetima. Političke i uopšte društvene teme se sada ponovo vraćaju u pozorište. To je evropski trend, i nešto od toga moći će da se vidi i u ovim predstavama sa kojima dolazimo. Ali, to je potpuno drugi način od onoga što smo radili sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, posle čega je došlo do prekida sa političkim teatrom.
Šta za Vas znači kulturna razmena sa Beogradom?
Jako mnogo nam znači. Sa velikom tremom dolazimo u Beograd jer nam je mnogo stalo do toga kakve će reakcije biti, kako će nas publika i kritika oceniti. U Evropi nas gledaju sa distancom, kao neku zanimljivost i posebnost, a ovde je drugačije, komunikacija je direktna i neposredna, vruća. Tu je publika koja nas bolje razume, može da pročita u predstavama i neke nijanse koje, možda, kod stranih gledalaca jednostavno prođu bez odziva. S druge strane, postoji čvrsta saradnja između naše tri pozorišne kuće. Imamo lepa prijateljstva među glumcima, kolegama.
Koliko su na Vašem repertoaru zastupljeni komadi domaćih autora?
Nažalost, naše dramsko stvaralaštvo nije u usponu. Imamo problem sa domaćom dramom već petnaestak godina, dakle, posle poglavlja političke drame osamdesetih godina došlo je do velike krize. Pisci su se okrenuli drugim medijima, drugim žanrovima, a mladi autori dugo nisu pokazivali interes za pozorište, za dramu... To se sada menja, ima mnogo mladih pisaca ali nema još onog kvaliteta koji bi uspostavio neku ravnotežu između domaće i strane drame. Najaktivniji, i najproduktivniji pisac već neko vreme kod nas je Matjaž Zupančič. Sada se neki od tih starijih pisaca vraćaju drami, među njima i Drago Jančar, i imamo u planu da sledeće godine radimo njegov novi komad. I Dušan Jovanović se sprema da napiše novu dramu. Čitam i stare domaće tekstove, tragajući za onim što nam oni mogu danas reći.
Kod vas nema nezaposlenih glumaca. Držite ih u nekoj vrsti stalne stvaralačke temperature?
Kada radimo 12 do 13 premijera u sezoni, nije moguće drugačije. Glumci moraju da rade, ne u smislu da ih mučimo, nego da rade stvari koje ih zanimaju, koje im omogućavaju da rastu, da se razvijaju, da pokažu svoj talenat, da se iskažu kao umetnici. Imamo i pritisak publike i javnosti, koja hoće da gleda nove premijere. Zato maksimalno koristimo sve svoje kapacitete.
Kojim putem ide slovenačko pozorište?
Tranziciju u smislu neke velike krize nismo imali. Međutim, pozorište uopšte danas je u nekoj drugoj tranziciji. To je estetska tranzicija. Dakle, još ima jakih rediteljskih čitanja i to će i ostati, i mora da ostane i u budućnosti, ali imamo i to da je pisac u prvom planu.
Od onih ste pozorišnih ljudi koji ne zagovaraju donošenje zakona o pozorištu, već smatraju da samom teatru treba prepustiti da uređuje svoje kodekse. Kako to postići?
Svako je pozorište individualitet, teško ga je svrstati u šemu koja bi važila za sve. Protivnik sam standardizacije i gledanja na pozorišnu produkciju samo iz aspekta materijalnih činjenica. Protiv sam i toga što nas je zadesilo u Sloveniji, a to je da su pozorišni pa i drugi umetnici svrstani u isti sistem sa javnim službenicima, kao da su državni činovnici. Zbog toga ću da iniciram promenu i da zajedno sa svojim kolegama tražim da se to menja, da se uspostavi novi sistem. Možda ne sa nekim zakonom o pozorištu, ali sigurno sa nekom uredbom koja će to regulisati.
--------------------------------------------------------------------------
Predstave u Beogradu
U Ateljeu 212 sutra uveče biće izvedene dve predstave "Tartif ili prevarant" Ž. B. P. Molijera u režiji Dušana Jovanovića (Velika scena, 20 časova), i komad "Za sada nigde" mlade beogradske autorke Ane Lasić u režiji Aleksandra Popovskog (Teatar u podrumu u 22.00), dok je u nedelju na programu "Klasa" Matjaža Zupančiča, reditelj je Mile Korun (Velika scena, 20 sati).
U JDP gostuje "Prostrana zemlja" Artura Šniclera reditelja Januša Kice (ponedeljak, Scena "Ljuba Tadić"), "Sluškinje" Žana Ženea, u režiji Dijega de Brea (utorak, Scena "Bojan Stupica") i "Ana Karenjina" L. N. Tolstoja u dramatizaciji i režiji Dušana Jovanovića (sreda, Scena "Ljuba Tadić").
Borka Trebješanin
[objavljeno: 20.04.2007.]
