Izvor: Blic, 16.Feb.2006, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Plejada slavnih
Plejada slavnih
Povodom obeležavanja trogodišnjice rada kompanije New Moment New Ideas u istoimenoj beogradskoj galeriji otvorena je izložba dela najvećih umetnika XX veka pod nazivom 'HeArt'. Čine je litografije, drvorezi i serigrafije Šagala, Dalija, Kandinskog, Matisa, Miroa, Vorhola..., kao i fotografije M. Ribua, V. Vigmena, R. Doazinoa, Sem Tejlor Vud, Tine Modoti, Žan Lu Siefa, Njutna... - koji su svojim opusom obeležili vek iza nas, ali i nagovestili trendove u >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << savremenoj umetnosti. Izložba će biti otvorena do 15.marta, a ulaz je slobodan!
Izložba klasika XX veka potiče iz zbirke koju je deset godina gradio slovenački kolekcionar i istoričar umetnosti Brane Kovič. U uvodniku za specijalno izdanje časopisa 'New Moment' Kovič objašnjava zanimanje za umetničku praksu prošlog veka.
- Ako su, naime, sredinom XIX veka pojedini likovnjaci pesimistički prognozirali da je sa širenjem fotografskih tehnika , prevenstveno slikarstvu najavljen skorašnji neizbežan kraj, razvoj nauke i tehnike na čija su ostvarenja, takoreći, iz ruke u ruku, pozivaju pokazuje suprotno. Ovaj moj izbor je skroman doprinos u otkrivanju individualnih stavova i kvalitativnih kriterijuma.
Fotografski medij je uticao na istorijske avangarde, ali su i slikari podstakli sve veću likovnost fotografije. Konkurencija među njima je rasla. Impresionisti, postimpresionisti i kubisti, na primer, bili su upućeni u teoriju boja francuskog hemičara Mišela Ežena Ševrela - u ateljeu Žorža Seraa pronađene su beleške o kontrastima. Fotografi su pak u puko snimanje unosili dozu subjektivnog. Na ovoj izložbi upada u oči fotografija Vilijema Vigmena 'Pogled unazad' koja bi se slobodno mogla nazvati portretom psa.
Iako se u prvi mah činilo da je dijalog između slikara i fotografa maltene nemoguć, pokazalo se da je on ne samo moguć nego i konstruktivan. Zato ovu izložbu, koja na prvi pogled, u najmanju ruku deluje netipično - upravo zbog prisustva grafika i fotografija uporedo - treba posmatrati kao plod međusobnog uvažavanja. Značajan korak i na širem planu razmene ideja, ne samo sa Slovenijom. Na poziv ove kompanje, američki teoretičar Edvard de Bono treba da drži tečaj kreativnog mišljenja. Zanimljivost ove izložbe je i da su dela na prodaju. Najskuplja je Matisova litografija 'Arabeska' (14 000 evra) koja je prodata odmah na vernisažu. Pikasova kolor litografija 'Kubistička kompozicija' staje pak 3.500, a Vigmenova fotografija 'Pogled unazad' - 2000 evra. M. Marjanović
