Izvor: Politika, 15.Jan.2011, 23:12 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Odlazak „mame modernog pozorišta”
Sećanje Elen Stjuart 1919–2011.
„Elen Stjuart je ključna, kultna ličnost u istoriji savremenog svetskog pozorišta. Zaslužna, kako za inostranu teatarsku scenu, tako i za nas, jer je bila najbolji most svojim prijateljstvom, znanjem, energijom između američkog i našeg pozorišta. Bila je rani gost Bitefa, prvi put je gostovala u Beogradu na našem drugom pozorišnom skupu. Zahvaljujući njoj otkrivena je Barutana. Ostala je naš veran prijatelj do poslednjeg dana. Koliko >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << je bila darovita za novo pozorište, toliko je bila darovita i za prijateljstvo. Velika saznanja sticali smo od nje, posebno pre desetak godina kada je na Kalemegdanu postavila ’Cara Edipa‘. Tada je još jednom pokazala koliko je veliki reditelj. Otkrivala je reditelje, glumce, pisce i pružala im šansu da na najbolji način predstave svoj scenski izraz. Svim umetnicima sveta nesebično je davala svoju ljubav i svoje ogromno planetarno srce...”
Ovo je rekao teatrolog Jovan Ćirilov povodom smrti Elen Stjuart, američke avangardne pozorišne umetnice, poznate kao La Mama, koja je preminula 14. januara u Njujorku u 91. godini života.
Rođena 7. novembra 1919. Elen Stjuart je 1961. godine osnovala trupu „La Mama”, kolevku iz koje su potekli mnogi umetnici. Nazivali su je i „kraljicom drame, ili „mamom svih pozorišnih ljudi sveta”. Tokom bogate karijere režirala je mnogobrojne predstave, komponovala, pisala libreta, držala predavanja širom sveta. Za njeno ime nikako ne treba vezivati holivudski sjaj, glamur, elitu. Takođe, za susret sa njom nije bilo potrebno paliti reflektore i postavljati crvene tepihe. Kada je u jednom njujorškom podrumu osnovala teatar, komšije su se bunile zbog prisustva Jevreja i „obojenih”, ali joj je podršku pružio vlasnik zgrade, poreklom Ukrajinac. Od početka sedamdesetih održavala je veze sa organizacijama i festivalima širom sveta, među njima i našim, a smisao njenih radionica i projekata bila je komunikacija različitih kultura i stvaranje novih veza i razumevanja među umetnicima. Petnaestak puta je dolazila u našu zemlju, gde je stekla mnogobrojne prijatelje i poštovaoce. Početkom 2008. godine poslednji put je gostovala u beogradskom Narodnom pozorištu gde se sastala sa studentima umetničkih akademija, kolegama, publikom i novinarima. Imala je poverenje u našu medicinu. Lečila se kod beogradske lekarke Nade Vasić.
Svojevremeno je pričala da je pedesetih godina prošlog veka bila prva „obojena” osoba na poziciji u Njujorku, ali i da belci nisu želeli sa njom da rade. S obzirom na to da je američka vlada tada preporučivala zapošljavanje Jevreja koji su preživeli holokaust, dobila je petnaestak žena koje nisu imale nikoga, kojima je ona bila sve. Tada je i dobila nadimak Mama. Elen Stjuart je prva u Americi predstavila neka od najvećih imena evropskog teatra 20. veka: Jiržija Grotovskog, Pitera Bruka, Harolda Pintera…
Između 1966. i 1970. godine „usvojila je troje beogradske dece” –Slobodanku Cacu Aleksić, Branka Milićevića i Dobrilu Bobu Stojnić. Prva je producentkinja van Brodveja koja je uvrštena u Brodvejsku kuću slavnih.
B. G. Trebješanin
objavljeno: 16.01.2011
