Izvor: Glas javnosti, 02.Jul.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Mulej“ i „Zajednički pepeo“
Izdavačka kuća „Geopoetika“ nedavno je objavila novi roman Zlatka Pakovića „Zajednički pepeo“. Prema rečima Vladislava Bajca, paralelni svetovi Zlatka Pakovića grade se minuciozno, pomoću žestokih i nežnih reči, tvrdih slika i snova. „Minimalistički pristup preplitanja vremena(sećanja, zaborava i moguće budućnosti ) omogućuje i igru nasleđa, izučavanje odnosa između oca i sina, sina i kćeri, kao i večitog kruženja života i smrti. Ponekad, hermetičan svet višestrukosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << stiže iz predela svesti, podsvesti i nadsvesti“, zapisao je između ostalog Bajac o ovoj knjizi. Autor je inače ovu nadasve „meditativnu prozu“ nazvao i antiromanom. Ali, ove stranice sazidane su jednovremeno od elemenata koji roman čine.“ Važnije od žanrovske definisanosti jeste Pakovićevo dubiozno putovanje kroz filozofsko promišljanje rađanja i nestajanja kojem ne nedostaje izvesna viša sfera humora. Njegov Beograd ima hotel „Uliks“ sa trideset tri sprata, Park savremenih životinja, most Baruha Spinoze, Ostrvo gnezda, metro i Evropsku ornitološku banku.
Zlatko Paković rođen je u Valjevu 1968. godine. Studirao je filozofiju i pozorišnu režiju. Diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Objavljuje poeziju, prozu, oglede, književne, pozorišne i filmske kritike. Režirao u pozorištu (uglavnom u Bugarskoj i na Kipru), na televiziji i radiju. Autor je zbirke pesama „Dnevnik pevanja“ (1995), romana „Soba za jedan krevet“ (2002), ogleda „Volja za pevanjem-srpska književnost u nastajanju“ (2002) i knjige angažovanih književnih kritika „Opšta biografija knjiga,ljudi i država“.
Geopoetikina edicija „Svet proze“ bogatija je i za roman Erlenda Lua „Mulej“. Dok su u njegovim prethodnim romanima glavni likovi bili muškarci, u ovom delu je to osamnaestogodišnja Julija. Usamljenost i poremećeni društveni kontakti nisu posledica dobrovoljnog izgnanstva, na šta nas je Lu navikao, već tragičnog događaja. Julija ostaje sama, jer joj čitava porodica gine u avionskoj nesreći. Napuštanje doma i odlazak još je jedan od zajedničkih motiva, ali je odlazak u prirodu, iz „Doplera“ i „Volvo kamiona“, zamenjen životom po aerodromima širom sveta i neprestanim putovanjima. Po preporuci psihijatra, Julija piše dnevnik i on je pun gnevnih, mračnih i samoubilačkih misli. Takav tragičan siže ostavlja manje prostora za Luov neodoljiv humor, ali daje priliku da se sve njegove prepoznatljive ideje izvedu do krajnjih granica. Na kraju, ova tamna knjiga, u većem delu lišena nežnih emocija, ipak se završava začetkom novog života, nadom i ljubavlju, kao univerzalnim odgovorom.
Erlend Lu rođen je 1969. godine u Norveškoj. Pravio je kratke filmove i muzičke spotove, radio u pozorištu, na psihijatrijskoj klinici, kao književni kritičar i prevodilac poezije. Objavio je romane: „Prohujalo sa ženom“ (1993), „Naivan Super“ (1966), „Činjenice o Finskoj“ (2001),“Dopler“ (2004),“Volvo kamioni“ (2005) „Mulej“ (2007), kao i četiri knjige za decu koje je ilustrovao Kim Hiorti. Po njegovom scenariju 2000. godine snimljen je film „Detektor“. Za kratko vreme postao je kultni norveški pisac, a knjige su mu prevedene na više od dvadeset svetskih jezika. Dobitnik je više nagrada.
.jpg)
