Izvor: Večernje novosti, 02.Maj.2018, 14:11   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Matija Bećković piše za "Novosti": Šest portreta

Uvaženi pesnik i akademik Matija Bećković napisao je za “Novosti” šest kratkih portreta na jedan neobičan, ali njemu sasvim svojstven način – u stihovima Uvaženi pesnik i akademik Matija Bećković napisao je za “Novosti” šest kratkih portreta na jedan neobičan, ali njemu sasvim svojstven način – u stihovima.PROČITAJTE JOŠ: Matiji "Nikolaj" i "Miljanov"Poslednji mohikanci pesništvaMatija Bećković: Jezik nam je sveMilovan ĐilasIdući prema sebiSavle >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << je iz PodbišćaKrenuo istim putem ka DamaskuI stigao u Sremsku MitrovicuU tamošnju slavnu tamnicuJedino mesto u SrbijiGde je mogao živeti kao čovekKad je došao sebi Jedva je čekaoDa se s crne klupeDomogne hladne ćelijeI duvajući u promrzle prsteNa toalet papiruZapočne svoje žitijeSrbin sam CrnogoracSrbin sam jer sam CrnogoracNisam Crnogorac što sam SrbinNego sam Srbin što sam CrnogoracMožeš me ubitiSmrviti i u prah stucatiAli što je srpskoTo ostajeDok i trunke imaI misao moja trajeDok ijedan damar kucaIma drugih i drukčijih SrbaMi smo oni od KosovaZatri mi Kosovo u pametiU duši srpskojPa ni nas nemaSrba nema* * * * * * * *LjUBA POPOVIĆ Beli monahObučen u crnoAtelje mu je isposnicaAmvon štafelajBelo platno ikonaSlikanje molitvaBdeo je pred štafelajemDuže nego ijedan monahPred ikonostasomSlikajući jednu jedinu slikuPrestajao je ceo svoj životNjoj se ispovedaoI molioDa mu otkrije onoŠto je verovaoDa samo ona znaKad su ga izdala kolenaNi pred smrt nije daoDa mu obriju braduI promene rizuHteo je da ga poznajuNa onom svetuGde će nastaviti da slikaSliku započetu na ovomKad je zauvek otišaoTek su se setiliDa mu niko nije video liceNi znao ko je bioNi odakle je došaoJe li mu PopovićMonaškoIli svetovno imeJe li iz belog ValjevaDošaoIli iz belog svetaOtišao* * * * * * * *PUSTA ZEMLjAJeste li šta sejali ove godineNe sem oca koga smo u zemlju začeprljaliSetio sam se ovih rečiKoje sam kao dečak čuo u Veljem DubokomTek kad sam u Pustoj zemljiTomasa Stern EliotaNabasao na stihoveJe li onaj lešKoga ste letos posadili u baštiProklijaoDa li će procvetati ove godineI mislioČiji su to stihoviEliotoviNapisani pre mog rođenjaIli neznanih RovčanaOd kojih sam ih čuoPre nego što sam ih pročitaoJesu li iz EliotoveIli našePuste zemlje* * * * * * * * MEŠA SELIMOVIĆ Dok je bolovaoPod tankim pokrivačemKao upijačemPostelja mu je ispila teloVisni i koščati stasSamo je na jastukuKao na giljotiniOstala njegova ponosna glavaPosetioci su upozoravaniDa se ne zadržavajuI ništa ne pitajuSem kako siBoli liBiće dobroAli ko bi seo uz uzglavljeI izustio kakvu ređu rečIli zakučastiju misaoLice bi mu se ozariloA glava zasvetlelaKao da je najzad dobilaOnu jedinu hranuBez koje nije moglaGovorio sam mu na uhoPobedio siOsvetio se životuUopštio svoje raneDa nema nikog među zdravimaKo se ne bi menjao s tobomNa te reči bi zamrdao bradomI nalivao oči suzamaKoje su kazivaleAko je to istinaOpet bih svakuNa sebe primioKao da mu je tada na čeluIskrsavala i poslednja misaoDa mi je da opišemOvu sada i ovo sadaŠto sam bolujući doživeoTo bi tek bilo nešto* * * * * * * *VUJO BEĆKOVGde god sam hteoNešto da učinimSvud sam poginuoTo nisam napisao jaTo je rekao moj pradedaVujo BećkovNije mogao rećiNi kraćeNi boljeOno što je želeo da kažeVremenom smo uviđaliDa nije mislio samo na sebeVeć i na svoje pretkeI potomkeI na svoj narodDa nije mislioNe bi pogodio* * * * * * * *SIROČEDa kaže čije je - jedva je čekaloA čim bi kazalo - tek bi postradalo

Nastavak na Večernje novosti...