Izvor: Blic, 13.Sep.2015, 21:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Anja Suša: Rad u Srbiji je čista gerila
Velika opasnost preti od fašizma takozvanih malih ljudi, kaže Anja Suša, naša poznata rediteljka, koja trenutno u Švedskoj radi predstavu „Naš razred“.
Anja Suša po treći put režira u Švedskoj, a njena predstava po tekstu „5boys.com“ Simone Semenić dobila je nagradu Grada Geteborga za najbolju u 2012. godini i bila nominovana za najbolju predstavu za mladu publiku po izboru kritičara.
Radite u Stadsteatru u Helsingborgu komad „Naš razred“ poljskog >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << autora Tadeuša Slobođaneka, a premijera je za manje od nedelju dana. Šta vas je motivisalo da radite taj komad?
- Pozorište mi je ponudilo da režiram Slobođanekov tekst i ja sam to odmah prihvatila zbog toga što mislim da je taj tekst danas aktuelniji i potrebniji nego ikada.
U čemu prepoznajete aktuelnost tog komada koji govori o Poljacima i Jevrejima?
- Aktuelnost ovog teksta, koji se bavi fašizmom malih ljudi i koji se zasniva na istorijskom događaju iz Drugog svetskog rata, kada je u mestu Jedvabne u Poljskoj 1.600 Jevreja spaljeno u štali, više je nego očigledna.
Sledeća vaša režija je u Poljskoj?
- U januaru bi trebalo da počnem s radom u Nacionalnom teatru u Bidgošču u Poljskoj. To je teatar s velikom avangardnom tradicijom, koji je nedavno preuzela grupa mladih i hrabrih poljskih reditelja i dramaturga sa idejom da ovu instituciju bolje povežu s međunarodnom teatarskom scenom. Oni su gledali gostovanje moje beogradske predstave „Maja i ja i Maja“ na festivalu u Varšavi i pozvali su me. To će biti jedno potpuno novo iskustvo, kojem se veoma radujem.
Godinama se verovalo da su taj zločin počinili Nemci, iako se u stvari radilo o susedima - Poljacima. Današnja situacija sa izbeglicama ponovo dovodi Evropu u stanje slično onom uoči Drugog svetskog rata, puno je ekstremizma i nasilja.
Šta ste vi izvukli u prvi plan?
- Nije me previše zanimalo da pravim predstavu o nečemu što se dogodilo nekom drugom nekada davno, već o nama i društvu u kojem živimo. Moglo bi se, dakle, reći da je to savremeno čitanje ovog teksta s puno referenci koje se odnose na kontekst u kojem je pradstava nastajala i u kojem će se igrati, a to je Švedska.
Otkud vi u Švedskoj?
- Pozvana sam pre dve godine, posle učešća moje predstave „5boys.com“ na Pozorišnom bijenalu, što je najveći švedski teatarski festival. Poslednjih godina imam kontinuiranu saradnju sa švedskim pozorištima i dobro se razumemo, a tu je moj rad, čini mi se, dobro prepoznat, tako da se, iako daleko od kuće, u Švedskoj više osećam kao kod kuće nego u Srbiji.
Radili ste u Danskoj, Hrvatskoj, Sloveniji... Šta je zajednički imenitelj svima?
- Pozorišni ljudi su svuda manje-više isti. Raduju se i tuguju zbog istih malih, drugima nevidljivih stvari. Razlika je u tome što svuda gde sam radila postoji sistemsko i ukorenjeno poštovanje teatarskih institucija. Budžeti se znaju po dve godine unapred i sve je rasterećeno one neizvesnosti koja je kod nas modus operandi.
Ovo se odnosi i na države postjugoslovenskog prostora, koje su daleko bolje za umetnički rad nego Srbija. Osnovna je razlika što se tačno zna šta su čija prava i obaveze. Kao umetnik možete se u potpunosti fokusirati na rad. To je privilegija. Jer sam često u Srbiji radila u gerilskim uslovima.
