Izvor: Glas javnosti, 24.Jul.2012, 14:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Američke slaviste zanima bivša Jugoslavija
BEOGRAD - Biblioteke u SAD imaju bogate slavističke kolekcije, a studenti slavistike se osim za književnost i istoriju sve više interesuju za ekonomiju i politiku regiona bivše Jugoslavije, rekla je rukovodilac Slavističke, istočnoevropske i centralno-azijske kolekcije Biblioteke Univerziteta Jejl Tatjana Lorković.
Lorkovićeva, koja od 1963 živi u SAD, a od 1989. radi na Univerzitetu Jejl gde je učestvovala u razvoju slavističke kolekcije njegove biblioteke, održala je danas >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << u Narodnoj biblioteci Srbije predavanje na temu "Stanje i budućnost slavističkih kolekcija u bibliotekama u SAD".
Ona je govorila o istoriji formiranja slavističkih kolekcija u američkim bibliotekama i načinima na koje pokušavaju da ih u vremenu ekonomske krize održe na odgovarajućem nivou i dopunjuju novim izdanjima.
Lorković je ispričala da postoje "snažni slavistički centri i bogate kolekcije" u SAD. Na istoku to su biblioteke pri univerzitetima Harvard, Jejl, Kolumbija, Prinston, kao i Kongresna biblioteka u Vašingtonu.
Na zapadnoj obali izdvaja se Stenford, koji je deo sistema kalifornijskih biblioteka gde je najvažnija zbirka u Berkliju, zatim u Sijetlu postoji vrlo značajna slavistička biblioteka koju vodi Majkl Bigins, a pomenula je i Univerzitet u Čikago i Univerzitet Kanzas, posebno zainteresovan za rusku književnost.
Ona je posebno ponosna na činjenicu da je prva slavistička biblioteka u Severnoj Americi oformljena baš na Univerzitetu Jejl.
"Bibliotekar Džoel Samner Smit u 19. veku se zainteresovao za slovensku filologiju i svojim novcem je počeo da prikuplja materijal, da bi krajem veka poklonio celu kolekciju Univerzitetu Jejl, a usput je napravio i katalog zbirke koji je publikovan u Lajpcigu", objasnila je Lorković.
Ona je ispričala da je Smit kupovao ne samo u Rusiji, već i u Beču, mnoge knjige koje su se ticale i ovog područja, kao što su knjige Kopitara, Karadžića, prva izdanja Srpske akademije nauka, dela dalmatinske književnosti, ali i knjige Slovaka, Poljaka, Čeha, i sa velikim interesom je stvorio "nešto što nije bila ruska, već uopšte slovenska kolekcija".
"Iznenadilo me je kada sam videla kakvi se sve radovi mogu naći u našoj biblioteci. Primer je 'De navigatione' (O plovidbi) Benedikta Kotruljevića iz 15. veka, koji je kupljen posle rata negde u Italiji. Ovde se dugo mislilo da je izgubljen, a on je u našoj kolekciji", rekla je Lorković.
Ona je istakla da su slavisti iz Evrope zapanjeni kada dođu i vide "količinu materijala i bogatstvo koje poseduju". "Za slaviste u Americi Rusija naravno najvažnija, ali vlada veliko interesovanje i za područje bivše Jugoslavije prvenstveno zbog njegove novije istorije", primetila je.
Na pitanje o interesovanju mladih za slavističke studije, Lorković je rekla da je interesovanje dosta veliko, ali da je najveće bilo tokom Hladnog rata, kao i da su danas mladi više zainteresovani za izučavanje zemalja koje su bile pod kontrolom komunizma, poput Češke i Poljske, nego za Rusiju.
"Imate i studente koji se bave jugoslovenskim područjem. Oduvek je bilo onih koji se interesuju za istoriju i književnost, ali se povećava interesovanje za ekonomiju i politiku ovog regiona", objasnila je Lorković, dodavši u većem broju slučajeva studenti ne znaju jezik, te čitaju prevode na engleski jezik.
Ona je navela da za biblioteku Jejla još od sredine prošlog veka knjige na srpskom jeziku nabavlja porodica Apić iz Toronta, ali imaju dobru saradnju i sa Narodnom bibliotekom Srbije, Srpskom akademijom nauka i umetnosti, Maticom srpskom, kao i da redovno dobijaju njihove publikacije.
Pomenula je zavidnu kolekciju knjiga Ive Andrića, Davida Albaharija, i dodala da radovno nabavljaju sva aktuelna izdanja. Nije upoznata sa prevođenem dela srpskih autora u SAD, s obzirom da biblioteka insistira na nabavljanju knjiga na originalnom jeziku.
Biblioteka koju ona vodi, a koja pokriva područje od Praga do Vladivostoka i od Finske do Albanije i celu centralnu Aziju broji skoro milion jedinica, dok cela biblioteka Univerziteta Jejl ima 13 miliona jedinica.
U toku je proces digitalizacije i do kraja godine bi trebalo da bude skenirana cela kolekcija.
