Izvor: Šumadija Press, 29.Nov.2015, 14:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Socijalna preduzeća bez prave podrške
U Kragujevcu postoje firme koje su samo nalik socijalnim preduzećima. Izdržava ih država, ali posla za ovaj sektor ima. Ima i radnika, skoro nezaposlivih na drugim mestima.
Dok se u svetu već dva veka problem najteže zapošljivih rešava socijalnim preduzećima, Srbija godinama ni zakon u ovoj oblasti ne može da donese, te obeshrabruje i one koji se pionirski upuštaju u ovaj posao.
U pitanju je sektor u kome bi u Srbiji mogli da se zaposle stariji >> Pročitaj celu vest na sajtu Šumadija Press << od 50 godina koji su ostali bez posla u fabrikama, samohrani roditelji kojima se često nameće izbor “dete ili posao”, žene koje iz “Sigurne kuće” nemaju gde da odu jer ne rade, mladi koji su napustili školovanje i nisu socijalno prilagođeni, osobe sa invaliditetom…
Socijalna preduzeća u svetu osnivaju privatna i pravna lica, dok ih u Srbiji najčešće osniva i praktično izdržava država. Aktuelni pravni okvir u Srbiji ne prepoznaje organizacije koje bi striktno odgovarale definiciji socijalnog preduzeća.
Kod nas je identifikovano šest tipova organizacija koje približno odgovaraju konceptu socijalnog preduzeća – udruženja građana, zadruge, stručna preduzeća za zapošljavanje lica sa invaliditetom, zavisna spin-of preduzeća čiji su osnivači udruženja građana (najčešće u formi društava sa ograničenom dgovornošću i akcionarskih društava), poslovni inkubatori i agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća.
Socijalno preduzetništvo u Srbiji – samo nalik
U 2012. godini u Srbiji je poslovalo 1.196 socijalnih preduzeća različitih tipova. Dve trećine njih bile su zadruge. Četvrtinu su činila udruženja građana. Preduzeća za zapošljavanje osoba sa invaliditetom učestvovala su sa skoro četiri odsto, navedeno je u publikaciji “Ekonomski uticaj socijalnih preduzeća u Republici Srbiji”, koju je podržala i Evropska komisija.
U ovom istraživanju pojašnjeno je i da su ova preduzeća ostvarila 0,2 odsto bruto domaćeg proizvoda Srbije u toj godini. U sektoru socijalnih preduzeća u 2012. bilo je zaposleno 10.326 osoba, što je činilo 0,6 odsto ukupnog broja zaposlenih.
Zapošljavanje, naročito teže zapošljivih kategorija, jedna je od važnijih funkcija socijalnih preduzeća u svetu. Iz analize ekonomskih efekata poslovanja sektora socijalnih preduzeća u Srbiji vidi se da ovaj sektor nije imao značajan broj zaposlenih u 2012. Slično je i sa zapošljavanjem ranjivih kategorija stanovništva. Od 1.196 socijalnih preduzeća u sektoru, samo 184 prijavilo je da zapošljava pripadnike ranjivih grupa.
U Srbiji se socijalna preduzeća u svom poslovanju susreću sa znatno više
prepreka nego pogodnosti. Najveći problemi su nedostatak izvora finansiranja, zatim niske cene proizvoda i usluga, nenaplaćena potraživanja, kao i nebriga države za sektor. Slede neadekvatna pravna regulativa, nelojalna konkurencija. Sve su to razlozi koji upućuju na neophodnost donošenja zakona.
Vivere – kooperativa nezaposlenih i roditelja
Čekajući na Zakon o socijalnom preduzetništvu i kooperativama, u Kragujevcu već deceniju radi “Zadruga socijalna kooperativa Vivere”. Osnovali su je grupa od deset nezaposlenih žena koje su prošle trening u Italiji i roditelji dece sa invaliditetom koja nisu institucionalno zbrinuta.
Dejan Petrović, direktor kooperative, kaže da bar osam godina sluša o zakonu koji će urediti rad socijalnih kooperativa.
– Treba sačekati zakon, pa je potrebno vreme da on zaživi. Njime bi privredna društva koja su organizovana kao socijalne kooperative dobila izvesne prednosti u smislu poreza na dobit, doprinosa, pomoć da njihova roba lakše izađe na tržište. “Vivere” je zbog svega toga i osnovana kao kooperativa. U Italiji, gde takve kooperative postoje, one su privredno aktivne. Naša za sada nije. Finansira nas grad Kragujevac, po projektu, dok roditelji mesečno uplaćuju po 3.000 dinara. Kapacitet nam je 15 korisnika, a to su mladi ljudi sa posebnim potrebama, starosti od 26 do 38 godina. Kod nas se druže, uče, šetamo, bave se raznim ručnim radovima. Mi smo po osnivanju nabavili neku opremu, mašine za šivenje, ali njima ne zarađujemo. Naši korisnici ipak ne mogu mnogo toga da rade – objašnjava Petrović.
On smatra da bi Zakon o socijalnim kooperativama nešto promenio, posebno tamo gde korisnici mogu da rade i zarađuju.
Proizvode za druge, ali ne i za Grad Kragujevac
Najsličnije italijanskim i svetskim socijalnim kooperativama, u Kragujevcu su firme “Grafopromet”, “Zastava inpro” i posebno “Šumadija DES”.
Milorad Bajović, direktor DES-a kaže da ova firma umalo nije uništena od strane neodgovornog rukovodstva i da je danas u stečaju.
– Ovo preduzeće sada ima 45 radnika, od čega su 60 odsto sobe sa invaliditetom i to po rođenju. U pitanju su posvećeni radnici i malo koji zaposleni su toliko predani cilju da zarade svoj dinar i ni od koga ne zavise. Preduzeće je država osnovala odmah posle Drugog svetskog rata, upravo zbog osoba sa invaliditetom, i treba ga njima sačuvati. Ovi radnici su sposobni mnogo toga da rade, ako postoji valjano rukovodstvo. Mi smo usvojili za kratko vreme nove proizvode. Sarađujemo sa velikim firmama, od kojih su neke izvoznici. Radimo sve što rade bilo koji bravari i zavarivači, na tenderima pobeđujemo firme u kojima ne rade osobe sa invaliditetom. Pravimo metalne kontejnere u koje pada špon nakon obrade metala na CNC mašinama, ventilatorske sisteme, garderobne metalne ormane za rudarstvo, spratne i solo krevete, krovne konstrukcije – nabraja Bajović.
Firma može da radi razne poslove, ali Bajović ipak priznaje da je pomoć države potrebna, mada ne nužno u novcu.
– Radili smo opremu za parkove i kante za đubre za opštine Sremski Karlovci i Mladenovac, ali ne i za opštinu Kragujevac. Ne tražimo pare, samo da nas uzmu u obzir pre nego što naruče plastične kante lošeg kvaliteta. Gradonačelnik Kragujevca ovoj je firmi pomogao da ne bude ugašena, ali njegovi saradnici nas ne vide kada treba da naruče kante. Sa druge strane, od nas naručuju fabrike “Rap marine” iz Gruže, “Unior komponents”, “Zastava oružje”, Preduzeće za podzemnu eksploataciju uglja “Resavica”, Termoelektrane i kopovi “Kostolac”. “Resavica” već skoro deceniju sve štampa u “Grafoprometu” i to je način da se pomogne invalidima, tako bi sigurno dobro funkcionisala i socijalna preduzeća – kaže Bajović.
Mogu i bez pomoći države
Jedno od najuspešnijih socijalnih preduzeća u Srbiji je “Daj Daj” iz Beograda. Prave pelene od bambus vlakna koje se peru, ne bacaju se u đubre, zdravije su za decu i čistije za planetu. Nastaju u maloj radionici, a šiju ih žene koje imaju preko 50 godina i dolaze iz propalih tekstilnih kombinata.
Socijalno preduzeće “Dobra bašta” osnovali su Fond B92, Udruženje žena “Udahni život” iz Stanišića i Udruženje “Somborska Inicijativa”. Osnovna delatnost je plastenička proizvodnja povrća prema organskim principima. Do sada je u projekat bilo uključeno oko 50 žena, žrtava nasilja u porodici, koje ne rade i nemaju svoj stan.
Servis za hemijsko čišćenje i pranje veša “Elio” iz Šapca zapošljava žene iz društveno ugroženih grupa. One rade za svoju platu, a firma kvalitetno i po pristupačnim cenama čisti i pere veš građanstvu. Usluge za siromašne, stare i bolesne su besplatne.
Iako bez adekvatnog zakona i uređenog poslovnog ambijenta, građani i preduzetnici u Srbiji sve više koriste raspoložive zakonske forme da pokrenu socijalna preduzeća. Van svake sumnje, oni su značaj kooperativa shvatili mnogo bolje i pre nego država.
Objavljivanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, koje sufinansira projekat “Grad Kragujevac i izazovi evropskih integracija”. Projekat je fokusiran na analizu spremnosti i sposobnosti lokalne samouprave da aktivno učestvuje u procesu usklađivanja propisa sa standardima EU.
Prema procenama Stalne konferencije opština i gradova (SKGO), od 35 poglavlja u pregovorima o članstvu, 21 poglavlje, kao i dve trećine propisa, spadaće u nadležnosti lokalnih samouprava.
Pogledaj vesti o: Kragujevac
.jpg)
