Izvor: Politika, 28.Apr.2015, 08:16 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stvarnost neustavna ili Ustav nestvaran
Većina građana ne zna da naš Ustav uopšte ne zabranjuje izručenje srpskih državljana drugim državama
Iako se pravni stručnjaci slažu da sa promenama Ustava ne treba žuriti, izvesno je da Srbiju uskoro čeka promena njenog najvišeg pravnog akta. Pitanje je samo da li će se Ustav menjati isključivo u oblasti jačanja nezavisnosti pravosuđa, ili će promene zahvatiti i mnogo osetljivija pitanja, poput statusa Kosova i Metohije i teritorijalne autonomije Vojvodine. >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika <<
Pravno-tehnički jeste izvodljivo da se Ustav menja samo u jednom delu, pa čak i u samo jednom članu, a da se ne zahvata u druge delove. Međutim, stručnjaci smatraju da bi talas ustavne revizije mogao biti izuzetno veliki.
– Potpuno je izvesno da će bilo kakva modifikacija Ustava svakako biti prilika da se zahtevaju i njegove druge promene, a ne samo one koje se odnose na pravosuđe. Nije sporno ni da naš sada važeći Ustav nije savršen i da u njemu ima i nekih pravno-tehničkih grešaka. Na primer, na jednom mestu u Ustavu se kaže da o imunitetu članova Vlade odlučuje Vlada, a na drugom mestu se to poverava Narodnoj skupštini. Menjanje Ustava biće prilika i da se takve greške poprave, ali naravno, uvek ostaje i mogućnost da se zahtevaju znatno dalekosežnije promene Ustava. Javnosti je, naravno, najinteresantnije pitanje autonomnih pokrajina i preambule koja se odnosi na Kosovo i Metohiju – kaže za „Politiku” prof. dr Milan Škulić, predsednik Udruženja pravnika Srbije.
Upozorava da je „olako obećana brzina” promene ustavnog teksta vrlo opasna, jer u brzini postoji veći rizik da se naprave greške, ne samo pravno-tehničke, nego i mnogo opasnije, koje bi donele suštinski pogrešna rešenja.
Ustavi su se kod nas često menjali. Novi ustav zamenjivao je ranijevažeći.
– To nije dobro sa stanovišta interesa pravne sigurnosti, niti je to idealno kada je reč o načelnom očuvanju stabilnosti države. Ozbiljne države nastoje da svoje ustave ne menjaju često ili čak da ih uopšte ne menjaju suštinski. Naravno, nekada su ustavne promene i neophodne, ali ih onda treba vrlo pažljivo osmisliti i realizovati. Vrlo je važan i svojevrsni društveni konsenzus, zbog čega je izuzetno bitno i da se važne ustavne promene donose onda kada je društvo dovoljno stabilno. Mi smo već dugo u „vremenu reformi”, a to nije doba društvene stabilnosti – podseća profesor.
Zbog toga pitamo kakve su posledice neusaglašenosti faktičkog stanja s Ustavom, naročito kada je reč o suverenosti države na teritoriji Kosova i Metohije, o čemu govori i ustavna preambula.
– Nije moguće „pravnim jezikom” govoriti o „neusaglašenosti Ustava” sa faktičkim stanjem. Podrazumeva se da faktičko stanje, koje se razlikuje od onoga što je propisano Ustavom, predstavlja stanje neustavnosti. U tom smislu, postoji samo neustavnost faktičkog stanja, a ne „nefaktičnost” Ustava – kaže dr Škulić.
U redovnim okolnostima, pravna država nastoji da svaki slučaj neustavnosti reši što je pre moguće, primenom adekvatnih pravnih mehanizama.
– To znači da stanje u stvarnosti koje ne odgovara onome što je Ustavom propisano država treba da upodobi Ustavu, a ne da Ustav usaglašava s „faktičkim stanjem”. To nekada, pre svega kada je reč o veoma retkim istorijskim situacijama, nije moguće ili bar nije moguće u nekom brzom roku. Takav je slučaj i sa odnosom preambule Ustava o Kosovu i Metohiji i činjenice da u poslednjih nekoliko godina Srbija na Kosovu i Metohiji ne ostvaruje svoju suverenost – kaže naš sagovornik.
Naglašava da se Srbija, prihvatanjem efekata Kumanovskog sporazuma i rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija 1244, nije odrekla Kosova i Metohije, i da se tog dela svoje teritorije ne bi odrekla čak ni da u Ustavu nema preambule u kojoj se izričito navodi da su Kosovo i Metohija sastavni deo teritorije Srbije.
– Preambula je svoje mesto u Ustavu našla iz određenih simboličnih razloga, s idejom da se i na taj način naglasi da se Srbija nikada neće odreći tog istorijski izuzetno važnog dela svoje teritorije, na kojem, još u vreme kada je Ustav usvajan, već nekoliko godina nije bilo moguće ostvarivati sve elemente suverenosti srpske države, niti je to moguće sada, a teško je predviđati budućnost. Ako neko misli da se problem Kosova i Metohije rešava eliminisanjem preambule iz Ustava, što je naravno, praćeno idejom da će se tako olakšati samoporicanje Srbije, odnosno njeno formalno odricanje od dela sopstvene teritorije, mislim da greši – kaže dr Milan Škulić.
Inače, preambula Ustava, dodaje profesor, uvek se povezuje isključivo s onim što zaista jeste njen dominantni sadržaj, a to je definisanje Kosova i Metohije kao sastavnog dela Srbije kojem se garantuje „suštinska autonomija”, ali se zaboravlja sam njen početak, u kojem se govori da se Ustav donosi polazeći od državne tradicije srpskog naroda i ravnopravnosti svih građana i etničkih zajednica u Srbiji.
Predlog za promenu Ustava usvaja se dvotrećinskom većinom od ukupnog broja narodnih poslanika. To znači da je za promenu Ustava ipak potrebna jedna vrsta društvenog konsenzusa.
Referendum je neophodan ako se promena Ustava odnosi na preambulu Ustava, načela Ustava, ljudska i manjinska prava i slobode, uređenje vlasti, proglašavanje ratnog i vanrednog stanja, odstupanje od ljudskih i manjinskih prava u vanrednom i ratnom stanju ili postupak za promenu Ustava. Sada je usvajanje promene na referendumu znatno lakše nego ranije, jer je dovoljno da za ustavnu promenu na referendumu glasa većina birača.
.jpg)
