Izvor: Blic, 19.Jun.2011, 22:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hamarberg: Raseljeni s Kosova žive u surovim uslovima
STRAZBUR - Pomirenje u regionu ne može sa postići bez pravde za sve žrtve podjednako, izjavio je komesar Saveta Evrope za ljudska prava Tomas Hamarberg, na kraju svoje četvorodnevne posete Srbiji.
On je istakao potrebu da se reše slučajevi nestalih osoba i efikasno sudski procesuiraju sva krivična dela ratnih zločina. Oba ova pitanja, kako je rekao, zahtevaju jaču regionalnu i međudržavnu saradnju na koju se Srbija obavezala.
Hamarberg je izrazio zabrinutost >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << zbog ozbiljnih nedostataka sistema zaštite svedoka i odobrava posvećenost koju je Vlada Srbije ispoljila za poboljšanje situacije prenošenjem bitnih ovlašćenja Ministarstvu pravde.
Hamarberg je ocenio da je romska populacija i dalje isključena u Srbiji i rekao da je posebno zabrinut zbog neregistrovanja romske dece nakon rođenja kao i činjenice da oko pet odsto romske populacije u Srbiji nema lična dokumenta.
On je, kako je saopšteno iz Strazbura, duboko zabrinut zbog dugotrajnog raseljenja oko 200. 000 osoba sa Kosova, kaže se u saopštenju. Oko 3.000 raseljenih lica koja pripadaju ranjivim grupama, kao što su stariji i bolesni, i dalje žive u 43 kolektivna centra u Srbiji, podsetio je on.
"Potrebno je pronaći održiva rešenja za ove osobe. Dijalog između Kosova i Srbije se mora osnažiti i fokusirati na omogućavanje pristupa raseljenim licima njihovoj ostavljenoj imovini, i na uživanje svih socijalnih i ekonomskih prava koja kao raseljena lica imaju, ocenio je Hamamberg.
On je pohvalio spremnost Vlade Srbije da promoviše uspostavljanje regionalnog mehizma menadžmenta fonda koji bi se bavio rešavanjem pitanja prisilnog raseljenja, u okviru Razvojne banke Saveta Evrope.
Hamarberg je konstatovao da prisilno raseljena lica sa Kosova žive u najsurovijim životnim uslovima, u šta se se, kako je rekao lično uverio u toku posete romskom naselju u Beogradu.
U izveštaju Hamaberga se kaže da je homofobija široko rasprostranjena i da predstavlja ozbiljan problem i ocenio da je potrebno da sudovi strože primenjuju mere za krivična dela mržnje.
"Iako je načinjen napredak kada je u pitanju pristup Roma zdravstvenoj zaštiti i obrazovanju, potrebni su dodatni napori državnih i lokalnih vlasti da se oni zaštite, posebno kada su u pitanju pristup ličnim dokumentima i obezbeđivanje adekvatnog stambenog prostora", ocenio je Hamaberg i pohvalio usvajanje zakona čiji je cilj zaštita i promocija prava osoba sa invaliditetom.
Hamaberg je istakao ključnu ulogu medija u razvoju pluralizma i širokih shvatanja u demokratskom društvu.
"Na žalost, sloboda medija je bila ugrožena u Srbiji zbog napada na novinare, i u pojedinim slučajevima čak i ubistva novinara. Od ogromne je važnosti da se ova krivična dela efikasno istraže i krivci izvedu pred lice pravde", naglasio je on.
On je takođe istakao da se protivi kriminaliciji klevete i izricanju previsokih sudskih novčanih kazni u koji negativno utiču na slobodu izražavanja i slobodu medija, navodi se u saopštenju iz Strazbura.
Povezane vesti: Završava se skupština Evropske federacije novinara Hamarberg: Novinarima u Srbiji potrebni telohranitelji Tadić: Rešavanje slučajeva ubistva novinara moja misija Linta: EU i Srbija da pokrenu pitanje prava izbeglih Srba Fajnenšel tajms: SAD i EU moraju da dozvole istragu
Pogledaj vesti o: Autonomna pokrajina Kosovo i Metohija
