Izvor: RTS, 25.Okt.2010, 19:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srbija bliža EU
Srpska kandidatura prosleđena Evropskoj komisiji na izradu mišljenja, pošto je odblokiran zahtev Srbije za punopravno članstvo u EU. Puna saradnja sa Haškim tribunalom i ostaje glavni uslov. Srbija dobija Upitnik u novembru, rekao za RTS Božidar Đelić.
Šefovi diplomatija Evropske unije odlučili su u Luksemburgu da Evropskoj komisiji proslede zahtev Srbije za članstvo u Uniji.
"Očekujem da >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << će u septembru ili oktobru Evropska komisija izraditi mišljenje koje bi omogućilo da krajem sledeće godine lideri Evrope donesu odluku o statusu kandidata za našu zemlju i to je naš cilj, da se preporuči da se otvore i formalni pregovori za ulazak u EU", rekao je potpredsednik Vlade Srbije zadužen za evropske integracije Božidar Đelić u Dnevniku RTS-a.
Evropska komisija će u novembru proslediti Upitnik Srbiji, rekao je Đelić, navodeći da će Srbija na ta pitanja odgovoriti najkasnije do kraja prvog tromesečja sledeće godine.
Odluka o statusu kandidata, prema Đelićevim rečima, je momenat koji bi za građane Srbije otvorio i povećanje transfera iz budžeta Evrope za oko 30 odsto, odnosno za 60 ili 80 miliona evra kao i mogućnost da Srbija generalno bude uključena mnogo više u rad EU.
Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Ketrin Ešton izjavila je da je "veoma zadovoljna" činjenicom da je Savet za opšte poslove EU doneo odluku o prosleđivanju aplikacije Srbije za članstvo u EU komisiji na analizu.
"Već sam razgovarala sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i rekla sam mu da mi je veoma drago zbog toga", rekla je Eštonova novinarima nakon sastanka u Luksemburgu.
Eštonova je dodala da je sada "veoma važno" da Beograd i Priština što pre pokrenu dijalog koji će se pre svega odnositi na praktične stvari, koje će olakšati svakodnevni život građanima.
U zaključima Saveta Evropske unije za opšte poslove, usvojenim na današnjem sastanku, navodi se da je Savet odlučio da pokrene proceduru na osnovu Člana 49 Sporazuma o Evropskoj uniji i pozvao Komisiju da da svoje mišljenje o srpskoj kandidaturi.
U zaključcima se ističe da se od Srbije očekuje puna saradnja sa Haškim tribunalom.
Uz podsećanje da je kandidaturu predao predsednik Srbije Boris Tadić 22. decembra prošle godine, ministri ističu da će tokom svake naredne faze srpskog puta ka članstvu u EU, biti nadgledana saradnja Srbije s Tribunalom i da će dalji koraci biti propraćeni jednoglasnom saglasnošću Saveta ministara o punoj saradnji sa ovim sudom.
Ističe se takođe da će Savet pažljivo pratiti izveštaje Haškog tužilaštva o napretku Srbije na tom planu.
U zaključcima se takođe podseća da je uslov pune saradnje Srbije s Tribunalom sadržan u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju i Prelaznom trgovinskom sporazumu i naglašava da je to ključni uslov za članstvo u EU.
Savet je u tom smislu pozvao Srbiju da sprovede preporuke Haškog tužilaštva iz izveštaja Savetu bezbednosti UN, od juna 2010. godine, u kojima se Srbija poziva da pruži podršku u suđenjima koja se trenutno odvijaju u Međunarodnom krivičnom sudu za bivšu Jugoslaviju i hapšenju dva preostala begunca, Ratka Mladića i Gorana Hadžića, "što bi bili najuverljiviji dokaz saradnje sa tim sudom".
Budućnost Zapadnog Balkana u EU
Na osnovu ispoljenog konsenzusa o daljem proširenju EU, koji je iskazan u zaključcima Evropske komisije od 14. i 15. decembra 2006, Savet je potvrdio da je budućnost Zapadnog Balkana u Evropskoj uniji i istakao da napredak svake zemlje, pojedinačno zavisi od individualnih napora da se ispune Kopenhaški kriterijumi i uslovi iz SSP.
Savet je dalje zaključio da je od ključnog značaja konstruktivan odnos prema regionalnoj saradnji.
U zaključcima se Savet zalaže za dijalog Beograda i Prištine uz posredstvo EU i visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost i pozdravlja rezoluciju SB UN, usvojenu 9. septembra ove godine, kao faktor mira, bezbednosti i stabilnosti.
Šef belgijske diplomatije Steven Vanakere izjavio je da je Srbiji, odlukom da njena kandidatura bude prosleđena na analizu Evropskoj komisiji, poslat veoma pozitivan signal, koji predstavlja nagradu za konstruktivan stav Beograda ispoljen poslednjih meseci.
"Nedavni pozitivni koraci, konstruktivan stav Vlade Srbije po pitanju regionalne saradnje ne mogu proći nenagrađeno i mora se poslati jasna pozitivna poruka", rekao je Vanakere.
Današnji sporazum, međutim, ne treba da baci u zaborav očekivanja EU i međunarodne zajednice o neophodnosti saradnje sa Hagom, koja ostaje veoma važan uslov za sve dalje korake u evropskim integracijama Srbije, rekao je Vanakere.
Na pitanje kako je rešena uzdržanost Holandije po tom pitanju, Vanakere je rekao da se takvi problemi rešavaju razgovorom i uzimanjem u obzir svačijeg mišljenja.
Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji predvodi delegaciju Srbije u Luksemburgu, najavio je da će Komisija mišljenje o kandidaturi doneti u drugoj polovini 2011. godine i izrazio zadovoljstvo današnjom odlukom.
"Cilj Srbije nije samo da razmišlja o dobijanju statusa kandidata, nego i mogućnosti da neposredno, posle dobijanja tog statusa, otvorimo pregovore za ulazak u EU", istakao je Đelić u Luksemburgu.
Sveobuhvatna procena
Evropski komesar za proširenje Štefan File kaže da će komisija izvršiti sveobuhvatnu, objektivnu i kvalitativnu procenu sposobnosti Srbije po tri kriterijuma - političkom, ekonomskom i sposobnosti da se preuzmu obaveze članstva u Evropskoj uniji.
"Današnja odluka je izraz snažne podrške EU Srbiji i njenim liderima. Ovoj podršci odgovaraju pođednako velika očekivanja", navodi se u saopštenju evropskog komesara.
Istakao je da će "nivo saradnje Srbije sa Haškim tribunalom biti najvažniji uslov za pozitivno mišljenje o zahtevu Srbije za članstvo".
File se nada da će tokom naredne posete haškog tužioca, Srbija moći da mu pokaže, da od juna ulaže veće napore.
"Srbija je poslednjih godina postigla značajne rezultate. Nadamo se da ćemo moći da vidimo kako prelazi i poslednju prepreku, da će locirati dvojicu begunaca i iskorisititi prvu priliku da ih uhapsi", naveo je File.
Evropski komesar je podvukao da "Srbija takođe mora da nastavi da ulaže napore u sprovođenju reformi, posebno u oblasti vladavine prava".
Šef nemačke diplomatije Gvido Vestervele je rekao da Evropa treba da da doprinos daljem napretku Srbije na putu ka EU, jer je i Srbija u UN pokazala da je kooperativna i fer.
I ministri spoljnih poslova Češke i Luksembruga, Karel Švarcenberg i Žan Aselborn, takođe su rekli da treba izaći Srbiji u susret.
Italija smatra da je odluka ministara spoljnih poslova EU dostojna hvale.
"Ta odluka je pravi znak, poslat u pravi čas za Srbiju i ceo balkanski region, konkretan znak za evropsku budućnost zemlje koju su Italija i njen ministar spoljnih poslova Franko Fratini ličnim zalaganjem, snažno i strpljivo podržali na tom putu", piše u saopštenju Ambasade Italije u Beogradu.
Odluku ministar EU pozdravili su i Ministarstvo spoljnih poslova Hrvatske i izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin.
Dalja procedura pred Evropskom komisijom
Evropska komisija, kada joj Savet ministara Evropske unije prosledi zahtev za članstvo države-aplikanta, treba da proceni pripremljenost zemlje za otvaranje procesa pristupanja, navodi se na sajtu Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije.
Procena se radi na osnovu Upitnika koji predstavlja zvanični instrument kojim se procenjuje pripremljenost, a pozitivno mišljenje Evropske komisije otvara mogućnost sticanja statusa kadidata.
Broj pitanja u Upitniku razlikuje se u svakom pojedinačnom slučaju i zavisi od karakteristika zainteresovanih država potencijalnih kandidata.
Na osnovu dobijenih odgovora države-aplikanta izrađuje se Mišljenje Evropske komisije o tome da li je zemlja spremna za status kandidata i da li je zemlja spremna za sledeću fazu - definisanje okvirnog datuma za pregovore o pristupanju, o čemu konsenzusom odlučuju države članice EU.
Odgovori treba da pruže precizne podatke o zemlji, od poštovanja političkih i ekonomskih kriterijuma, do stepena usaglašenosti zakonodavstva sa propisima EU.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
.jpg)
