Izvor: Vesti-online.com, 03.Sep.2015, 18:01   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Srbi siti Evrope

Prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja svega 42 odsto građana Srbije podržava članstvo države u Evropskoj uniji! Tako je Srbija još jednom pokazala svoj paradoks - dok se u parlamentu nalaze isključivo proevropske stranke, vera građana u evropsku budućnost Srbije sve manja.

Vladimir Pejić, direktor Agencije Faktor plus, koja je sprovela istraživanje, kaže da se ne radi o klasičnom padu podrške >> Pročitaj celu vest na sajtu Vesti-online.com << građana za članstvo u EU, već da je reč više o porastu broja onih koji ne znaju šta da misle.

- Ako se ovako nastavi, sigurno je da će i oni otići u evroskeptike. Jednostavno, došlo je do konfuzije u glavama naših građana kada se radi o odnosu prema Uniji, što je i logično kada se vidi šta se sve dešavalo i šta se dešava u odnosima Srbije i EU. Više je razloga za takvu promenu, ali se ističu dve grupacije. Prva se odnosi na Srbiju - ljudi ne vide da ćemo u skorije vreme postati članica i ne vide konkretne koristi od dosadašnjeg ispunjavanja uslova, a tu je i uvek prisutno uslovljavanje Kosovom - objašnjava za "Vesti" Pejić.

Druga grupa razloga odnosi se na samu Uniju i države-članice.

- Naši građani iz medija vide šta se dešava u samoj Uniji i postaju svesni da se ne radi o idiličnoj slici. Tu je kriza u Grčkoj, Španiji, Portugalu, imaju i primer severnog suseda Mađarsku, ali i Hrvatsku - državu sličnu nama koja se ni u ekonomskom ni u političkom smislu nije promenila nabolje od kako je postala članica Unije - dodaje naš sagovornik.

Anketa koju smo u sredu sproveli među Beograđanima i koju možete pročitati u okviru, potvrđuje tu konfuziju koja postoji kod značajnog broja građana Srbije. Dok jedni odnos Brisela prema Grčkoj vide kao kompromitujući za vrednosti na kojima se EU temelji i gde solidarnost igra značajnu ulogu, drugi veruju da je uvek bolje biti u društvu bogatih, jer kada si u krizi ima ko da ti pomogne.

Da li baš Grci veruju da je novi kreditni aranžman sa Evropskom bankom pravi način pomoći, drugo je pitanje i zahteva posebno udubljivanje u ovu složenu materiju.

Sa migrantskom krizom, ili "novom seobom naroda", kako se još naziva talas više desetina hiljada očajnih ljudi koji iz Sirije, Iraka, Avganistana... kreću put bogate Evrope, i nekim evrofanaticima je zaustavila kost u grlu. Nevoljno priznaju da je na ovom primeru "stara dama" pokazala svoje ružnije lice.

Brisel je blago kritikovao odluku mađarskog premijera Viktora Orbana da podigne ogradu na granici sa Srbijom kako bi zaustavio azilante, a onda se Evropska komisija pokazala nesposobnom da u dve godine napravi operativno izvodljiv i humano prihvatljiv plan za njihovo zbrinjavanje.

- Osećaj da se u EU ne napreduje, već stagnira, uz izbeglice i Grčku, utiče i na naše javno mnjenje - smatra i Slobodan Zečević, naučni savetnik Instituta za evropske studije.

Ministarka zadužena za evorpske integracije Jadranka Joksimović je uverena da će nakon otvaranja prvih pregovaračkih poglavlja porasti i podrška građana Srbije za pristupanje EU.

- Istraživanje javnog mnjenja podložna su oscilacijama u zavisnosti od okolnosti, kako na unutrašnjo-političkoj sceni, tako i u međunarodniom okvirima.  Problem velikog broja migranta sa kojim se suočava Evropa i njegovo rešavanje svakako su deo međunarodnih okolnosti koji su uticali na pad podrške. Srbija se pokazala kao vrlo odgovorna zemlja u odnosu prema migrantima i njihovom zbrinjavanju i zalaže se za zajednički pristup u rešavanju ovog problema. Na drugoj strani, u poslednje vreme, na osnovu različitih istraživanja, dobijali smo rezultate koji su pokazivali da se podrška građana članstvu Srbije u EU kreće od 45 do 55 procenata – komentariše za "Vesti" Joksimović.

Svi ti nerešeni problemi i dvostruki aršini Brisela mogli su samo da razočaraju domaće evroentuzijaste sklone idealizovanju Evrope, a ideološki slabo utemeljene srpske građane dodatno da zbuni i udalji od primisli da je članstvo Srbije u EU zaista politika koja nema alternativu. Otud rezultati istraživanja javnog mnjenja koji pokazuju pad podrške evropskom putu nikog nisu iznenadili.

Da Srbi nisu mnogo zahtevni i da ih je lako zavesti, pokazuje i mali gest Brisela kada su 2009. ukinute vize za građane Srbije. Tada je podrška članstvu bila i najveća - čak 73 odsto građana je htelo u Uniju. Kada su nam lupali šamare kroz oslobađajuće presude hrvatskim generalima 2012, vera u moral EU i potreba za članstvom su bili najniži - svega 41 odsto.

Slobodan Mićović (1987), student: - Kategorično sam protiv. Mi možemo dobre stvari iz EU da ostvarimo uvođenjem efikasnih evropskih zakona i protokola, ali nam za njihovu primenu nije potrebno formalno članstvo. Kad god smo ispunili neki od uslova koji nam je postavljen, usledilo je novih pet. EU očigledno ne treba jaka država na Balkanu, a to je već protiv naših interesa.

Simonida Vuković (1939), penzioner: - Jesam, zato što smo mi već deo Evrope. Svuda sam putovala, videla dosta sveta i znam kako se dobro živi u državama EU. Ne kaže džaba naš narod: "S kim si, takav si." Videli ste da kada Grčka bankrotira, odmah Unija daje milijarde evra pomoći. I ovi migranti ne žele da ostanu kod nas, već hrle u EU, a te bogate zemlje da ne znaju za sebe, ne bi ni imale.

Dragiša Canić (1938), penzioner: - Naravno da nisam, zato što im ne verujem i na mnogo primera su pokazali kakvi su i kako se služe dvostrukim aršinima. Poslednji loš primer je odnos prema izbeglicama iz Sirije. To je samo kap u moru i stvarno je prekardašilo licemerje Brisela.

Časlav Zlatković (1950), slikar: - Jesam, jer smo kao država i nacija zastali u razvoju. Voleo bih da imamo standard kao što ga imaju Italijani, Francuzi ili Nemci. Ali imam i zamerke na politiku Brisela prema nama, jer ako su već rekli da su za naše članstvo, onda ne treba da nas uvek iznova ucenjuju, da nas propituju od malih nogu, te da li smo priznali Kosovo i slično.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Vesti-online.com...