Izvor: Magyar Szó, 16.Dec.2014, 19:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pravila igre su jasna
Približava se sledeća sednica Saveta Evrope. Prema uobičajenoj praksi u ovo vreme se po beogradskoj štampi gomilaju nagađanja o sledećoj stanici Srbije na evropskom putu. Godinama unazad jedna stvar je zajednička među ovim nagađanjima; pisci ovih tekstova redom nazivaju Nemačku kao veliko zlo, kao neprijatelja koji nema nameru da otvori vrata Srbiji i koji stalno postavlja nove zahteve kojima Beograd mora udovoljiti ukoliko ozbiljno namerava da nastavi putem evropskih integracija. Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << je to bilo prilikom kandidature za članstvo u Evropskoj Uniji, a i kasnije, pre otvaranja pregovora o priključenju, i naravno sada kada Srbija čeka da se započne sa prvom rundom pregovora.
Mada je jedan od osnovnih načela Evropske Unije jednakost, činjenica je da neke članice imaju većeg uticaja nego druge. Nesporno je da je Nemačka jedna od najuticajnijih članica EU, i iz političkog i iz privrednog ugla gledano. Baš zbog toga ne iznenađuje da je Berlin izuzetno strog prema državama koje nameravaju da se učlane u Uniju. Nekima je krivo zbog nemačkog uticaja, dok drugi misle da je to poželjno. „Manje se bojim snage Nemačke, nego njene nemoći”, izjavio je 2011. godine tadašnji ministar spoljnih poslova Poljske, Radoslav Sikorski. A mi možemo primetiti da Srbija baš i ne deli njegovo mišljenje.
Članstvo u Evropskoj Uniji je dobrovoljno. Niko ne prisiljava ni jednu državu da se priključi zajednici. Ako međutim neka država želi da svoju budućnost gradi u Evropskoj Uniji, mora se pridržavati strogih pravila igre. Isto kao i u svakodnevici; ako neko želi da se priključi udruženju ručnih radova, onda mora biti vična ili ručnom radu, ili mora da pokaže interesivanje da nauči sve što je potrebno za tu veštinu. Pitanje Kosova je jedna od gorućih tema u srpskoj politici već godinama, možda čak i decenijama, a baš zbog toga je njegovo rešenje klučno u procesu evropskih integracija. Posle Kipra Evropska Unija verovatno nikad neće dozvoliti sebi da primi u članstvo jednu državu koja nema uređene teritorijalne odnose sa svojim susedima. Niko to nije skrivao od zvaničnika u Beogradu; Brisel je jasno stavio do znanja da je jedan od preduslova članstva uređenje odnosa između Beograda i Prištine.
Verovatno se time, a ne sa ličnim simpatijama, da objasniti da je 2012. godine tadašnji srpski premijer Ivica Dačić seo za pregovarački sto sa svojim kosovskim kolegom, Hašimom Tačijem. Nakon dugih i teških pregovora potpisan je briselski sporazum, čija je jedna od osnova da se samoorganizovanje Srba na Kosovu mora vršiti u skladu sa kosovskim zakonima i Ustavom.
Bundestag je prošle godine prihvatio odluku koja, sa jedne strane nabraja uslove održavanja prve međuvladine konferencije u Berlinu, a sa druge strane precizno određuje šta sve Nemačka očekuje od Srbije u procesu integracija. Jedan od najvažnijih uslova je razgradnja paralelnih institucija Srbije na severu Kosova i izgradnja potpuno nove bezbedonosne i pravne strukture. Ova nova bezbedonosna i pravna struktura mora da bude pod političkom ingerencijom kosovske vlade, a njeno se finansiranje mora urediti isključivo iz budžeta Kosova.
U odluci Bundestag je sa zadovoljstvom konstatovao da, u skladu sa briselskim sporazumom, Srbija i Kosovo ne mogu jedno drugom otežavati integraciju. Istovremeno stav nemačkog parlamenta je da normalizacija odnosa između Kosova i Srbije mora prevazići ove okvire. Cilj je potpisivanje pravno obavezujućeg dogovora koji precizira da će i Srbija i Kosovo kao buduće članice EU moći slobodno i nezavisno da koriste svoja prava i da ispunjavaju svoje obaveze. Ovaj ugovor mora biti sklopljen pre završetka pregovaračkog procesa čiji cilj je punopravno članstvo u EU, stoji u odluci Bundestaga.
Radi se o jasnim zadacima formulisanim jednostavnim jezikom. Podrazumeva se da je pravno obavezujući ugovor, koji Srbija mora pre pristupanja EU potpisati, zapravo priznavanje državnosti Kosova. I najkasnije tada će se morati i preformulisati i Ustav Srbije, u čijoj preambuli više ne može stajati da je Kosovo deo Srbije.
Na pitanje kada će Nemačka dozvoliti otvaranje prvih poglavlja pregovora Brisela i Beograda, ovih dana je iz nemačke ambasade stigao i odgovor; Berlin će podržati otvaranje poglavlja 35, u kojem je reč o pitanju Kosova, ukoliko Srbija u celosti prihvati svoje obaveze proistekle iz briselskog sporazuma i pokaže nameru za dijalog sa Prištinom. Doduše, zastoj od više od pola godine u nastavku dijaloga se može pripisati kosovskoj strani, koja do sada nije mogla da oformi svoju vladu.
Nisam sklon teorijama zavere i ne vidim logiku u nagađanjima da će Nemačka stalno izmišljati nove uslove za Srbiju. U Srbiji postoji tradicija netrepeljivosti prema Nemačkoj, ali ni za koga ne bi bilo dobro ukoliko štampa okarakteriše zvanični Berlin kao krvoločnu zver. Bilo bi dobro da bar jednom zaigramo pametno i da počnemo da se pridržavamo pravila igre. A ukoliko nam ta pravila ne odgovaraju, možemo slobodno napustiti igralište.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
