Izvor: RTS, 10.Jan.2012, 08:57 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povratak Srbije u CERN
Srbija postala pridruženi član Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN). Sporazum potpisali predsednik Tadić i direktor CERN-a Rolf Diter Hojer. Priključenje CERN-u ubrzava proces istraživanja i daje šansu ljudima u punoj stvaralačkoj snazi, ali i mladima da tu snagu dostignu, rekao Tadić.
Generalni direktor Evropske organizacije za nuklearna istraživanja (CERN) Rolf-Diter Hojer i predsednik Boris Tadić potpisali su u Ženevi sporazum kojim je Srbija >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << postala pridruženi član te organizacije.
Predsednik Srbije je rekao da priključenje Srbije CERN-u ubrzava proces istraživanja i pruža mogućnost za ekonomski razvoj.
"Ponosan sam što smo doneli odluku da se priključimo ovom projektu. Priključenje Srbije CERN-u ubrzava proces istraživanja i daje šansu ljudima u punoj stvaralačkoj snazi, ali i mladima da tu snagu dostignu", rekao je Tadić agenciji Tanjug.
Podsetivši da je Srbija imala značajan zastoj u razvoju nauke od 20 godina, Tadić je naglasio da je priključenje jednom ovakvom projektu, "možda najvećem u ljudskoj istoriji, koji je posvećen otkrivanju univerzuma", veoma važno za srpske naučnike, univerzitete i institute.
"Ovde su i neki naši mladi naučnici koji rade svoje doktorate, istraživačke radove i oni sazrevaju kroz CERN", dodao je Tadić.
Prema njegovim rečima, nijedna zemlja ne može da se razvija bez bazičnih naučnih istraživanja, pogotovo onih koja su primenjiva u industriji.
"Ne postoji nijedna zemlja koja je postigla značajan ili dovoljno brz ekonomski razvoj, a da ta komponenta znanja nije bila važna u njenoj proizvodnji - naučnoj, industrijskoj, poljoprivrednoj, pa čak i političkoj", istakao je Tadić.
Pre potpisivanja sporazuma, Hojer je održao prezentaciju, upoznavši Tadića sa glavnim pravcima rada Centra. Tadić je obišao veliki hadronski sudarač u kojem se sprovode eksperimenti CMS i ATLAS.
U delegaciji je i ministar obrazovanja Žarko Obradović, a na poziv Hojera u poseti Ženevi je i bivši potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić, koji je bio šef delegacije koja je pregovarala o pridruženom članstvu Srbije.
U okviru posete, Tadić će u Ženevi imati i više susreta sa visokim zvaničnicima drugih međunarodnih organizacija.
Tadić će sastati sa generalnim direktorom Kancelarije Ujedinjenih nacija u Ženevi i generalnim sekretarom Konferencije o razoružavanju Kasimom Tokajevim.
Predsednik Srbije srešće se i sa izvršnim sekretarom Ekonomske komisije Ujedinjenih nacija za Evropu Janom Kubišem, generalnim direktorom Svetske organizacije intelektualne svojine Fransisom Gurijem i generalnim direktorom Svetske trgovinske organizacije Paskalom Lamijem
Srpski naučnici u CERN-u
Miloš Đorđević iz Instituta Vinča jedan je od mladih srpskih naučnika koji u CERN-u radi u okviru eksperimenta CMS.
"Ono što CERN pruža naučnicima jeste veliko zadovoljstvo jer učestvujemo u ovako kompleksnom, i tehnički najsavremenijem projektu današnjice", rekao je Đorđević.
CMS i Atlas su dva od ukupno šest eksperimenata koji se izvode na velikom hadronskom sudaraču.
"Pored toga, postoji i veoma realna mogućnost da se srpske firme uključe u izradu i projektovanje različitih komponenti detektora i akceleratora, da se ti delovi proizvode u Srbiji a postavljaju u CERN-u", ističe Đorđević.
Više od 3.600 naučnika inženjera i specijalista iz 40 zemalja učestvuje u radu na CMS-u. Taj detektor predstavlja najkompleksniji instrument ikada konstruisan.
Detektori CMS i ATLAS su dizajnirani tako da pri sudaru dva snopa protona visokih inteziteta i na najvišim energijama do sada omoguće identifikaciju i precizno merenje energije, porekla i pozicije poznatih čestica - miona, elektrona i fotona, kao i eventualno novih čestica.
Srpska istraživačka grupa - Institut Vinča i Fizički fakultet - aktivno radi na eksperimentu CMS od 1977. godine.
Kako je Đorđević rekao Tanjugu, grupa okupljena oko CMS usredsređena je na tri vrste zadataka - analizu podataka koji se sakupljaju na hadronskom sudaraču, hardverske zadatke - odnosno primenu različitih hardverskih podsistema kao što je kontrolni sistem detektora CMS, koji je u potpunosti, i hardverski i softverski, projektovan u Beogradu i ugrađen u CERN-u.
Eksperiment ATLAS je jedan od četiri velika detektora čestica na hadronskom sudaraču. Po svojim dimenzijama predstavlja najveći detektor čestica u fizici koji je do sada izgrađen.
Institut za fiziku iz Beograda uečstvuje u radu ATLAS-a od 2003. godine. Institut i korporacija "Lola" iz Železnika realizovali su dva diska za ovaj eksperiment. Oni su proizvedeni u Beogradu i transportovani u Ženevu.
ATLAS okuplja oko 3.000 istraživača i inženjera iz 174 laboratorije i 38 zemalja. U fokusu naučnog programa ATLAS jeste i traganje za Higsovim bozonom koji moži da pruži odgovore na otvorena pitanja u fizici elemenatrnih čestica i kosmologiji.
Odluka da se Srbija primi u pridruženo članstvo CERN-a doneta je 16. decembra prošle godine, a to članstvo će biti, prema oceni prvog čoveka CERN-a, značajno i za Srbiju i za Centar.
Srbija je 1954. godine, kao jedna od republika tadašnje FNRJ, bila osnivač CERN-a. Godine 1961, povukla se iz članstva, kao deo SFRJ, a vratila se u Centar 2001. godine kroz Sporazum o saradnji. Odluka o članstvu Srbije u CERN-u biće doneta u roku od pet godina.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
