Izvor: B92, 25.Maj.2011, 11:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nema više blanko ostavki
Beograd -- Poslanici Skupštine Srbije usvojili izmene Zakona o izboru narodnih poslanika i time ukinuli praksu blanko ostavki, što je bio jedan od zahteva Brisela.
Usvajanje ovog zakona je bio jedan od uslova za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije za sticanje statusa kandidata za članstvo u EU.
Za izmene Zakona od 128 prisutnih glasalo je 119 poslanika vladajuće većine, a glasanju nisu prisustvovali poslanici opozicije.
Usvojenim izmenama >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Zakona propisano je da poslanik lično podnosi ostavku, overenu, predsedniku Skupštini Srbije u roku od tri dana od dana overe, a utvrđeno je i da se poslanički mandati dodeljuju prema redosledu sa izborne liste.
U slučaju da poslaniku mandat prestane pre isteka vremena na koji je izabran, dodeljuje se prvom sledećem kandidatu sa iste izborne liste kome nije bio dodeljen.
Pošto je usvojen amandman PUPS, sastavni deo zakona je postalo rešenje da u slučaju ranije prestanka mandata poslanika, koji je izabran u okviru koalicione izborne liste, na njegovo mesto dolazi sledeći kandidat iz iste stranke.
Sa obzirom na to da je usvojen amandman LSV, ubuduće će svaki treći kandidat na izbornoj listi morati da bude žena kao manje zastupljen pol, umesto prvobitnog predloga da one budu svaki četvrti kandidat.
Usvajanjem ovih amandmana, otklonjene su nedoumice oko toga da li će zakon, koji je jedan od uslova za dobijanje pozitivnog mišljenja Evropske komisije oko statusa kandidata, dobiti potrebnu većinu u parlamentu.
Ranije su poslanici PUPS, ali i četiri poslanika Sandžačke demokratske partije svoju podršku zakonu uslovili amandmanom koji je podnela Partija penzionera.
U zakonu, međutim nije opstalo rešenje da ukoliko ženi kao manje zastupljenom polu istekne mandat pre vremena na njeno mesto dolazi prva sledeća žena sa liste, jer je prihvaćen amandman demokrata kojim se definiše da mandat pripada prvom sledećem na listi, bez obzira na pol.
Takođe, kandidatu kome je prvobitno bio dodeljen mandat poslanika, a potom mu i prestao zbog preuzimanja funkcije člana vlade, mandat se ponovo može dodeliti u istom skupštinskom sazivu uz određene uslove.
Ovim je parlament doneo jedan od ključnih zakona neophodnih za dalji put Srbije prema EU, a predstoji mu da usvoji i zakone o finansiranju političkih aktivnosti, javnoj svojini i restituciji.
Predsednica Skupštine Srbije Slavica Đukić Dejanović je povodom ukidanja blanko ostavki ocenila da je okončana jedna velika bitka za demokratizaciju društva i političkog života u Srbiji. Ona je objasnila šta to sada znači za građane Srbije na prvim sledećim izborima.
„Građani će tako od sledećih izbora, već prilikom glasanja, uvidom u izbornu listu sa sigurnošću znati kojim redosledom kandidati postaju poslanici. Drugim rečima, građanin je taj koji će svojim glasom, ukupnim poverenjem datim jednoj političkoj opciji, odrediti ne samo koliko, nego i koji predstavnici te političke opcije će ga predstavljati. Poslanici će na ovaj način imati veću odgovornost, ali će imati i slobodu da se vode isključivo interesima onih koje zastupaju", izjavljuje Slavica Đukić Dejanović.
Ona podseća i da će od sledećih izbora skupština morati da poštuje i rodnu ravnopravnost i da ima najmanje 30% žena poslanica.
"Tadić da izabere između Evrope PUPS-a i Evrope mladih"
Šef Poslaničke grupe Liberalno-demokratske partije Čedomir Jovanović izjavio je da će usvajanje izmena Zakona o izboru narodnih poslanika biti "najava da će neko ponovo žrtvovati moderne snage u zemlji u ime trulih političkih kompromisa koji su preskupi i na koje LDP ne misli da pristane".
"Neka Boris Tadić izabere između Evrope PUPS i Evrope mladih ljudi sa kojima jedino može nešto normalno da se uradi u zemlji", izjavio je Jovanović novinarima u Skupštini i najavio da LDP neće glasati za izmene Zakona o izboru narodnih poslanika.
On je ocenio da su žene neravnopravne u Srbiji, kao i da je ovaj Zakon trebao da otvori prostor za emancipaciju žena u zemlji.
"Mi tu neravnopravnost želimo da promenimo i nema podrške tom Zakonu dok on ne bude ne samo odgovor na pritisak Evropske komisije, koja traži reformu političkog sistema, već, pre svega, odraz sposobnosti da se odgovori na potrebe društva", rekao je on.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
.jpg)
