Izvor: B92, 15.Jul.2012, 19:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Mnogobrojne povlastice Srbije u STO

Beograd -- "Članstvo Srbije u STO obezbediće predvidljivu klimu poslovanja u zemlji, modernizovati ekonomski sistem i poslati signal sigurnosti investitorima".

Ootpredsednik Privredne komore Srbije (PKS) Mihailo Vesovićm kaže i da je "Naša obaveza je da pre ulaska u Evropsku uniju postanemo član Svetske trgovinske organizacije".

Prema Vesoviću, članstvo u STO doneće spoljnoj trgovini u Srbiji predvidiv >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << okvir, zemlja će uživati status najpovlašćenije nacije prema svim principima STO.

A na snazi će ostati svi potpisani sporazumi o slobodnoj trgovini.

Potpredsednik PKS je napomenuo će Srbija kroz proces pregovaranja o članstvu u STO morati da spusti određeni nivo carina, ali će moći da primenjuje neke zaštitne i kompenzatorske mere.

"Nadam se da ćemo kroz pregovore uspeti da zaštitimo ono što je najosetljivije, poljoprivredu. Moći ćemo da uvodimo kompenzatorske mere, ukoliko prema nama neko zaoštri svoj sistem spoljne trgovine, poveća carinu ili uvede neke određene barijere, imaćemo pravo da se borimo protiv toga u određenim institucijama STO", rekao je Vesović.

Vesović je podsetio da je Srbija ušla 2005. u proces pristupanja STO.

Ministar ekonomije i regionalnog razvoja Nebojša Ćirić rekao je ranije da bi Srbija u narednih šest meseci do godinu dana mogla da postane članica STO.

Ćirić je podsetio da Ukrajina traži da Srbija odobri ili potpuno ukine carine na neke poljoprivredne proizvode, kao i na čelik i drugu crnu metalurgiju, na šta zvanični Beograd nije spreman jer mora da štiti interes domaće industrije.

SAD, pak, traže da bude nađen kompromis kod uvoza genetski modifikovane hrane (GMO) u Srbiju.

U Srbiji je uvoz i uzgajanje takve hrane zabranjeno, a SAD su veliki izvoznik GMO proizvoda, naglasio je ministar ekonomije.

STO je međunarodna organizacija koja predstavlja institucionalni i pravni okvir multilateralnog trgovinskog sistema u područjima carina i trgovine robama, uslugama i intelektualnom vlasništvu. Osnovana je i službeno je počela s radom 1. januara 1995, kaoi naslednik Opšteg sporazuma o tarifama i trgovini koji se potpisan 1947. Sedište STO je u Ženevi, a sada ima 153 država članica.

Konačnu odluku o pristupanju, posle pregovora, donosi Ministarska konferencija STO koja dvotrećinskom većinom glasova članica organizacije odobrava Sporazum o uslovima za pristupanje.

Pregovori o učlanjenju u STO, kako pokazuje dosadašnja praksa, uglavnom dugo traju.

Kako ističu stručnjaci, ono što je loše kada se produžava period pregovora, jeste da sve veći broj zemalja ulazi u STO i ima pravo da pokreće određena bilateralna pitanja.

Generalni direktor organizacije STO od 2005. godine je je Paskal Lami, nekadašnji savetnih francuskih premijera i ministra privrede i finasija, poslovni čovek i evropski komesar za trgovinu.

Osnovni cilj STO je postizanje održivog rasta i razvitka privrede, opšta dobrobit, liberalno trgovinsko okruženje, kao i doprinos postizanju bolje saradnje u vođenju svetske ekonomske politike.

STO zahteva i integraciju nerazvijenih i zemalja u razvoju, kao i zemalja u tranziciji u multilateralni sistem i postizanje maksimalno mogućeg stepena transparentnosti svetske trgovine.

Ministarska konferencija je najviše telo koje odlučuje o pitanjima STO. Telo za rešavanje sporova zaseda na nivou Glavnog veća i sadrži dva pomoćna organa, Grupu stručnjaka za rešavanje sporova i Žalbeni organ.

Nastavak na B92...