Izvor: Blic, 01.Feb.2011, 01:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Lečenje otrovane zemlje
Juče je u Briselu komesaru za proširenje predat dokument sa odgovorima na upitnik Evropske komisije, čime je okončana jedna etapa na putu evropskih integracija Srbije. Na osnovu dokumenta treba da bude izraženo mišljenje o našoj kandidaturi za punopravno članstvo u EU.
Veći izazov od upitnika sa 2.483 pitanja, razvrstanih u šest aneksa i 33 poglavlja, koji je podrazumevao da se u kratkom roku opiše stanje u zemlji, i način promene faktičkog stanja, u skladu s >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << preporukama iz izveštaja o napretku, teško da postoji. No, čupaviji deo posla tek nam predstoji. Ovo sledeće što treba da se uradi, menjaće život građana. Verujem, najzad, nabolje!
Dok se jedan javno leči, a svi odavno fatalno bolujemo, dok drugi pobeđuje, a svi slavimo, dok se treći bogati, a mi solidarno grcamo, dok četvrti priča o milijardu evra korupcije, a svi se pravimo blesavi, ekspoze Zorana Đinđića star tačno deset godina, koji je prošle nedelje ponovo publikovan, od reči do reči nepogrešivo skenira našu sadašnjost.
Kako su naši predvodnici šireći optimizam i jureći mandate zaboravili istinu da je svako društveno lečenje dug i naporan proces sa često bolnim fazama. Kako traži efikasnu amputaciju deformisanih delova. Nikako da se shvati da je sve u Srbiji u teškom stanju. Moramo poverovati u poštene namere ujedinjenog evropskog sistema kome težimo. Evropa nam želi bolje, ne zbog nas, već zbog sebe same. Jedino ćemo prihvatanjem usvojenih standarda i principa rada biti međunarodno prepoznati i korisni. Drugačije nema šansi. Evropa je suviše velika da bi se merila po našim predrasudama.
Zato, baš danas, citiram: „Sasvim drugačiji patriotizam mora da obuzme ceo naš narod. Taj patriotizam treba da je deo života svakog pojedinca, njime treba da je prožet život svake i najskromnije ličnosti u državi. Treba da uđe u krv da se svaki javni rad vrši samo radi opšteg interesa i ničeg drugog. Svaka žrtva koja se učini, treba da je učinjena prirodno, spontano i ne sme doći na pomisao da bi se trebalo drugačije činiti. Svaki treba neprestano raditi i činiti napore da svoju zemlju učini snažnom. To se može činiti i u poslovima od kojih se živi: ako se ti poslovi rade ozbiljno, čestito i ako se u taj rad unese volja, težnja da se time i celini koristi. Ako se, dakle, pred očima ima opšti cilj. Stalno se moraju stavljati nacionalni interesi ispred interesa prolaznih grupa i pojedinaca, pa ma ko on i bio.
A onaj koji hoće voditi narod, mora težiti da uvede disciplinu i primer u svoje redove. Mora samoga sebe neprekidno formirati: da postane sasvim iskreno i apsolutno predan javnim interesima svoje zemlje i svoga naroda. Red i dela su osnovni princi prosvećene demokratije.”
Navodim reči Jovana Cvijića iz davne 1907. godine ne zato da pokažem koliko se istorija ovde sumanuto ponavlja već kao mali dodatak upitniku. U nedelji kandidovanja našeg puta ka Evropi moramo imati na umu i urušeno zdravlje Srbije, baš koliko i njenu kulturu, politiku ili njenu lomnu demokratiju.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
