Izvor: Politika, 02.Nov.2012, 18:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kockanje evropskom idejom
Srpski političari koji su imali najviše razloga da strepe od blizine Evropske unije učinili su sve da građane ubede u upitnost i nesigurnost evropskog projekta
Rezultati istraživanja javnog mnjenja koje su nedavno predstavili saradnici i saradnice Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuju da sumeđu najvećim protivnicima članstva Srbije u Evropskoj uniji mladi od 18 do 29 godina. Dodaje se da je svaki drugi učenik ili student protiv članstva, dok je tek >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svaki treći za članstvo Srbije u EU. Ovi podaci nesumnjivo svedoče o narastajućem otporu naših građanki i građana procesu evropske integracije. Jednako važan zaključak je da je taj otpor najizraženiji u delu populacije koji bi trebalo da bude najviše zainteresovan za evropeizaciju Srbije. To su mladi ljudi, sa znanjem jezika ili mogućnošću da ih nauče, po definiciji željni putovanja, perspektive i kontakata sa vršnjacima izvan granica ove države. Šta smo im to uradili?
Moja je teza da sadašnje protivljenje velikog broja građana članstvu Srbije u EU nije rezultat racionalne procene,utemeljenena dobrom poznavanju procesa integracije i na analizi prednosti i nedostataka članstva. Nešto se isprečilo.Mislim da je ovakav rezultat istraživanja javnog mnjenja posledica nameravanog i kontinuiranog kockanja političkih elita u Srbiji evropskom idejom koje je za cilj imalo usporavanje, zamrzavanje ili čak odustajanje od pristupanja naše države Evropskoj uniji. Za to su u prvom redu odgovorni srpski političari, koji su imali najviše razloga da strepe od blizine EU, koji su učinili sve da građane ubede u upitnost i nesigurnost evropskog projekta.
To su najviše radili visoki funkcioneri političkih stranaka sa čijim delanjem je poistovećena ideja evropske Srbije. Vršeći vlast na centralnom nivou, ali i u mnogim jedinicama lokalne samouprave, oni nisu izdržali iskušenja mita i korupcije. Jednom uvezani u klijentelističku mrežu i obezbeđeni čvrstom političkom zaleđinom nisu bili u stanju da utvrde granice širenja svoje kriminalno stečene ekonomske moći. Svojim delanjem u očima građana kompromitovali susebe, ali i ideju sa kojom su identifikovani. Dobrano im je pripomogao i dobar deo kulturne scene, intelektualne javnosti i svi koji su se uplašili konkurentnosti znajući da svoje pozicije mogu da očuvaju samo u izolaciji na koju nas osuđuju.Suočeni s domaćim „Evropljanima”, građani su okrenuli leđa i njima i Evropi, i prepustili se apatiji.
Svoju korumpiranost političari su rado maskirali ukazivanjem na navodnu evropsku zlovolju, prezir i nepravičnost prema Srbiji. Nespremni da bilo koji problem reše do kraja, neprekidno su se žalili na uslovljavanja Evropske unije.Čak je u jednom momentu jedan ministar povikao da je toga više dosta. Nemajući ni vremena ni nerava da mnoge teme promišljaju sa raznih aspekata, građani su uglavnom verovali u priče o monstruoznim uslovljavanjima i dvostrukim, za Srbe specijalno spremljenim, aršinima. Tako je došlo do učvršćivanja lažnih stavova o osobenosti našeg geopolitičkog položaja, zbog kojeg i ne možemo da činimo ništa drugo nego da trpimo udare sa sve četiri strane sveta, a da smo dužni da se najjače opiremo ovima sa zapada.
Konačno, nije bilo malo ni onih koji su proces evropeizacije Srbije poistovećivali s količinom novca koji bi odatle mogao da dođe. Bilo je smešno iz dana u dan slušati jednog od ministara u prethodnoj vladi koji je neprestano prebrojavao milione i milijarde koji su planirani kao evropska pomoć Srbiji. To nije delovalo zabrinjavajuće sve dok i EU nije zahvatila kriza, tokom koje su presahli isti ovi milioni i milijarde. Uz ovakve političare građani su vođeni ka zaključivanju da bez novca Evropa ne vredi naročitog truda. Apsolutno su zanemareni aspekti integracije koji bi trebalo da nam pomognu da uspostavimo osnovni red i zajednički život utemeljimo na vrednostima na kojima je učvršćena savremena Evropa.
Nova vlada koja ovih dana obeležava100 dana rada nije nagovestila mogućnost promene ovakvog pristupa. Štaviše, svaki od ovih 100 dana svedočio je o vođenju politike kontinuiteta. Umesto da hrabro saopšti neupitno usmerenje ka vrednostima savremene Evrope, zvaničnici novih vlasti se troše kao dezorijentisani u magli. Dok je predsednik vlade postao šampion u širenju populističkih poruka, njegov prvi pomoćnik se bez predaha trudio da koriguje nedopustive greške svoga šefa. Dok predsednik republike čuva slovo Ustava i ne dozvoljava da se otme ni delić Kosova, predsednik vlade uveliko agituje za podelu Kosova i tako ruši Ustav.
Nema jasne orijentacije, ni političke ni vrednosne. Buneći se protiv ovakvog stanja, mladi svoj bunt usmeravaju na pogrešnu stranu. Nisu nam, međutim, krivi drugi što smo takvi kakvi smo. Krivi smo mi što ne umemo bolje.
Vladimir Pavićević
docent na Fakultetu političkih nauka
objavljeno: 02.11.2012.
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
