Izvor: Politika, 21.Okt.2011, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kandidatura može da znači i pare
Bez obzira na to što godišnja sredstva za Srbiju iz pretpristupnih fondova iznose 200 miliona evra, iskustvo drugih zemalja pokazuje da se sa dobijanjem statusa kandidata budžet povećava
Ako korist od eventualnog dobijanja statusa kandidata posmatramo samo kroz pare, onda dodatnih sredstva iz Evrope do 2013. godine neće biti. To znači da će Srbija i dalje moći da računa na 200 miliona evra pomoći iz pretpristupnih fondova. Ono što će se promeniti, objašnjavaju u Birou >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << za saradnju sa Evropskom unijom Privredne komore Srbije, jeste to što će naša zemlja taj novac, umesto samo za jačanje institucija i prekograničnu saradnju, moći da iskoristi i za ekonomski, ruralni i razvoj ljudskih resursa.
– Do novog budžetskog ciklusa EU koji počinje 1. januara 2014. godine, nećemo imati na raspolaganju nova dodatna sredstava, samo ćemo imati pristup svim komponentama IPA fondova, odnosno instrumenta za pretpristupnu pomoć – kažu u Privrednoj komori.
Bez obzira na to što i zvaničnici Evropske komisiji ističu da kandidatura sama po sebi ne znači više sredstava, Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, ubeđen je da status znači više novca. Kao primer navodi susednu Hrvatsku čiji su se fondovi povećali za trećinu sa dobijanjem kandidature.
– U novom budžetskom ciklusu EU, koji počinje u januaru 2014. godine, Srbija bi godišnje mogla da povlači između 300 i 400 miliona evra – pokazuje optimistična Nikolićeva računica.
Sredstva će pripadati samo pod jednim uslovom. Ako se usvoje predlozi da se ukupna suma za zapadni Balkan i Tursku ne deli automatski po zemljama, već u skladu sa kapacitetima svake države.
– To znači da bi države koje mogu da ponude više dobrih projekata mogle da dobiju i više para, a Srbija je do sada bila dosta uspešna u tome. Indirektna korist je i to što kandidatura šalje najjaču moguću preporuku za otvaranje radnih mesta u našoj zemlji – objašnjava naš sagovornik.
Kada Hrvatska uđe u EU, u IPA fondovima će ostati 136 miliona evra, i taj novac bi neka od zemalja zapadnog Balkana mogla da dobije, dodaje Nikolić.
Da bi se to dogodilo, prema oceni Mihajla Crnobrnje, profesora Fakulteta za finansije, ekonomiju i administraciju, Srbija treba prvo da ubedi Evropski savet da ima projekte na koji će novac da potroši.
– Jednom rečju, moramo da dokažemo da smo zaslužni i dobri momci. Ali, moram da napomenem da se ne treba nadati nikakvom udvostručavanju sredstava. Sredstva mogu, po mojoj proceni biti 30 do 40 odsto veća – kaže Crnobrnja.
On podseća da se svi propusti kažnjavaju što ilustruje iskustvo Bugarske, kojoj je pre nekoliko godina obustavljena isplata pomoći, a nakon toga i trajno oduzeto više od 800 miliona evra.
Profesor Crnobrnja je, inače, pre nekoliko godina sa koleginicom Anom Trbović napravio analizu o koristima od pridruživanja Evropskoj uniji. Za Srbiju bi se u prve tri godine pristupanja zasigurno mogao očekivati pozitivan efekat na ukupnu neto poziciju privrede, jedan je od najvažnijih zaključaka njihovog istraživanja.
Prema oceni našeg sagovornika, postoji i pozitivna veza između stepena približavanja i stranih investicija. Obično se strana ulaganja povećaju sa dobijanjem statusa kandidata.
Prema oceni Nikole Jovanovića, urednika časopisa „Izazovi evropskih integracija”, Srbija će do kraja 2013. godine iz IPA fonda primiti oko 1,3 milijardu evra.
– Evropski fondovi, iako predstavljaju bespovratnu pomoć, ne podrazumevaju se sami po sebi. Država korisnik mora da pokaže da je u stanju da pomoć (koju obezbeđuju strani poreski obaveznici) koristi na efikasan i optimalan način. Budući da politička volja za bržim napretkom ipak postoji i da se administrativni kapaciteti polako izgrađuju, ključno pitanje ostaje vizija razvoja zemlje. Ovde je reč o razvojnoj pomoći, odnosno korisnik mora prvo da definiše ciljeve, a tek onda da predvidi aktivnosti i kandiduje projekte. Ukratko, evropska integracija i evropski fondovi su samo podrška razvoju zemlje, a ne mantra sama po sebi – zaključuje Jovanović.
A. Telesković
objavljeno: 22.10.2011
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije
