Izvor: Politika, 23.Okt.2010, 23:16   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Deset evropskih zapovesti

Izveštaj Evropske komisije pretežno pozitivan, najveći plus za regionalnu saradnju u borbi protiv organizovanog kriminala. – Srbija je voljna da nađe pragmatično rešenje za pečat kosovskih institucija u okviru Cefte, a koje neće afirmisati bilo kakvu kosovsku državnost

Vlada Srbije će do kraja ove godine usvojiti akcioni plan za ispunjavanje uslova za dobijanje statusa kandidata i početak pregovora za članstvo u >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Evropskoj uniji, saznaje „Politika” od Božidara Đelića, potpredsednika vlade zaduženog za evropske integracije.

„Predstavnici Evropske komisije izneli su deset ključnih tačaka u kojima oni očekuju napredak od Srbije. Reč je, simbolično, o „deset evropskih zapovesti za 2011. godinu”, koje treba ispuniti kako bismo dobili status kandidata i, što je mnogo bitnije, počeli pregovore za ulazak u EU”, objašnjava Đelić. Te „zapovesti” će zapravo proizaći iz izveštaja EK o napretku Srbije, koji će biti objavljen 9. novembra, u Briselu.

„Te teme predstavljaju pre svega zdravorazumske reforme za unapređenje funkcionisanje naše države, naših odnosa sa susedima i sa Evropom. I da nema Evrope, trebalo bi baš to da radimo”, kaže naš sagovornik.

Hoće li izveštaj EK biti pretežno pozitivan ili pretežno negativan?

Pretežno pozitivan. Imali smo, pre deset dana, sastanak u Briselu s predstavnicima Evropske komisije, na kome smo analizirali nacrt predstojećeg izveštaja. On će pozdraviti napredak Srbije, naročito hrabre odluke, poput one koju je doneo predsednik Tadić predlažući zajedničku rezoluciju u Generalnoj skupštini UN sa svim zemljama EU.

Šta će u izveštaju biti ocenjeno kao najveći napredak, a šta kao najveći propust?

Najveći napredak će biti konstatovan u regionalnoj saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala, naročito s Hrvatskom. Prava evropska strepnja vezana za naš region – više od nužnih budžeta i nelegalnih migracija – jeste rizik povećanja kriminalnih aktivnosti unutar EU.

Pravosudna reforma će biti najviše apostrofirana, ne da bi bila osporena, već da bi bila unapređena. Lično verujem da će hrabra reforma pravosuđa, uz viznu liberalizaciju i dobijanje statusa kandidata, biti jedno od tri ključna dostignuća ove vlade.

Saradnja s Hagom opet je uslov broj jedan? Ne postoji, dakle, ni teoretska mogućnost da bez tog uslova dobijemo status kandidata?

Bez pune saradnje – ne. Međutim, ne postoji striktni znak jednakosti između pune saradnje i fizičkog prisustva oba preostala haška optuženika u Hagu. To se videlo u dva navrata – kada je Savet ministara postupio po pozitivnom izveštaju Bramerca, u decembru prošle godine, i primenio Prelazni trgovinski sporazum, i u junu, kada je pokrenuo postupak ratifikacije SSP-a. Mi ćemo, međutim, nastaviti da tragamo za beguncima svim raspoloživim sredstvima jer je njihovo pronalaženje definitivno zaokruženje saradnje s Hagom i važan korak ka pomirenju u regionu.

Da li je samo reizbor sudija razlog da EK donese negativan zaključak o pravosuđu?

Svi se slažu da je reforma bila potrebna, samim tim i reizbor kao njen sastavni deo. U ovom momentu, najveća pažnja okrenuta je ka formiranju stalnog sastava Visokog saveta pravosuđa koji će procesuirati žalbe i doneti argumentovan i nezavisan sud o tome da li je napravljena greška u određenim individualnim slučajevima.

Znači, reizbor jeste razlog?

Kao princip – ne, već je cilj da broj propusta bude sveden na minimum.

Evropska komisija će pitati zašto regulatorna tela nisu samostalna i finansijski nezavisna?

U izveštaju EK biće naglašeno da smo mi zapravo u mnogo čemu unapredili i budžet i funkcionisanje tih tela. S druge strane, postavljeno je pitanje zašto će parlament usvajati izveštaje tih tela. Svako telo koje nije dobilo direktnu podršku građana mora imati demokratski nadzor parlamenta, te i regulatorna tela.

Zbog čega ni posle toliko godina priče o restituciji nema zakona o vraćanju imovine?

Kao ministar finansija sam odbranio u parlamentu ravno 50 zakona. Jedini koji nisam uspeo da provučem kroz vladu i dovedem do parlamenta je zakon o restituciji.

Zašto niste uspeli?

Zbog toga što su interesne grupe tada kao i sada postavljale maksimalističke zahteve, daleko od realno raspoloživih sredstava naše nacije. Nužno ispravljanje nepravdi kroz restituciju ne sme zarobiti finansijska sredstva neophodna budućim generacijama.

Da li se zahtev za unapređenjem regionalne saradnje odnosi samo na Kosovo ili i na saradnju sa ostalim zemljama u regionu?

Odnosi se na ceo region, pa i na Kosovo. Mi nikada nećemo smatrati Kosovo našim susedom, ali Kosovo jeste deo našeg regiona. Mislim da ne treba iza poboljšanja regionalne saradnje stalno videti pokušaje indirektnog priznavanja nezavisnosti Kosova na koje nikada nećemo pristati.

Na primer, treba rešiti pitanje carinskih pečata kosovskih institucija u okviru Cefte. Srbija je voljna da nađe pragmatično rešenje koje neće afirmisati bilo kakvu kosovsku državnost.

Koliko su pečati političko, a koliko praktično pitanje?

Nastojaćemo da to praktično pitanje bude rešeno među prvima tokom predstojećeg dijaloga s Prištinom. Ne treba sve politizovati.

U vezi sa azilom, zašto do sada nije uspostavljena stroža kontrola?

Uporedimo nekoliko činjenica. Naša zemlja je za dve godine izdala 2,7 miliona biometrijskih pasoša što, prema našem nemačkom tehnološkom partneru Milbaueru, predstavlja svetski rekord. Prema turističkoj industriji ove godine je, uprkos krizi, više od milion ljudi iskoristilo svoje pravo na putovanje bez viza. S druge strane, broj ljudi koji traže azil je oko 2.600 u Švedskoj i 159 u Bavarskoj. Moramo obezbediti da ta sićušna manjina ne ugrozi pravo na putovanje bez viza ogromne većine. Zbog toga, naši i inostrani policajci na granicama će nas od sada češće pitati šta je povod našeg putovanja, tražiti na uvid povratnu kartu, novac ili drugo obezbeđenje za boravak, dokaz da smo osigurani… To se i meni desilo u Minhenu prošlog petka. Svako ko je jedanput zloupotrebio gostoprimstvo Šengen zone biće predmet veoma temeljitih provera na granici i vrlo verovatno odbijen.

Kad je reč o inkluziji Roma, šta se od Srbije očekuje?

Zvanično je 108.000 Roma kod nas, a verovatno ih ima dva do tri puta više. Budućnost srpskih Roma je u Srbiji. Njihova integracija je pitanje etike, zbog lošeg života velikog broja među njima, ali i realpolitike, jer bi njihova znatnija emigracija brzo postala politički problem cele nacije, kao što je to slučaj trenutno s Rumunijom. Mi smo prošle srede tokom prve velike debate posvećene integraciji Roma u Savetu Evrope izašli s konkretnim projektima u domenima obrazovanja, stanovanja i zapošljavanja.

Treba doneti i zakon o finansiranju stranaka i rešiti pitanje mandata poslanika. Da li će to ovde lako ići?

Neće. Ali ta pitanja iziskuju kvalitetna i stabilna zakonska rešenja koja je pripremio kolega Milan Marković. Očekuje nas diskusija unutar koalicije, nadam se uz saradnju sa opozicijom. To je komplikovana materija, pogledajmo samo nedavnu trgovinu oko navodno slobodnih lokalnih mandata stranke Rasima Ljajića u Kosovskoj Mitrovici.

Šta EK podrazumeva pod zahtevom da treba nastaviti strukturne ekonomske reforme?

Unija želi da izbegne novu Grčku u domenu finansija te podstiče konkurentnost i disciplinu onih koji žele da se učlane. Mi nismo pasivni primaoci sugestija EU, već se trudimo da u raznim domenima iniciramo rešenja za nas i region. Na primer, predlažemo da se uspostavi za zapadni Balkan budžetski mehanizam nalik onom koji je Evropa upravo usvojila za samu sebe. Da one zemlje, poput Srbije, koje odgovorno vode svoje budžete, Evropa podstakne tako što će im omogućiti kroz izdavanje garancije na tržištu kapitala dobijanje zajmova na 20 godina s kamatom od jedan odsto. Da kazni, za uzvrat, neodgovorne zemlje kroz uskraćivanje EU fondova. Predložili smo i novi instrument za finansiranje projekata unutar Dunavske strategije, kao i formiranje tehnološkog fonda za obećavajuće firme iz regiona. Srbija je prepoznata unutar EU kao izvor svežih i korisnih ideja za region. Evropske integracije se ne svode na pitanje kandidature, ma koliko ono bilo važno.

Da li vidite sopstvenu odgovornost za neku od 10 sugestija komisije?

Kao čovek zadužen za evropske integracije najodgovorniji sam za sve ovo. Međutim, teme o kojima smo raspravljali pokazuju da je ovde reč pre svega o timskom radu. Namerno nismo formirali ministarstvo za evropske integracije, jer je poruka da se svi ministri bave evropskim poslovima, svako u svom domenu, dok potpredsednik koordinira uz podršku Kancelarije za evropske integracije.

Pa, zar ove primedbe ne govore da je koordinacija mogla da bude i bolja?

Ovo je reformski meni koji nam daje Evropa da bismo otpočeli pregovore o članstvu. Šte je loše u tome?

Ali, u izveštaju se ukazuje da to nije ispunjeno…?

Uvek će postojati novi reformski horizont, novi izazovi, tako je i u Velikoj Britaniji, u Nemačkoj, u Mađarskoj... Došli smo do momenta kada nam Evropa kaže: ukoliko ovo uradite, imate izgledne šanse da otpočnete pregovore za ulazak u EU. Verujem da ćemo ispuniti taj cilj pre kraja mandata ove vlade.

Biljana Čpajak

-----------------------------------------------------------

Nada u pozitivan ishod

„Verujemo u pozitivan ishod, ali iskustvo sa EU nam nalaže oprez”, kaže Đelić, uoči sutrašnje sednice Saveta EU, sa koje se očekuje prosleđivanje srpske kandidature Evropskoj komisiji.

Đelić ističe da će srpska delegacija koju predvodi biti sutra u Luksemburgu i da će se boriti „do poslednjeg momenta” kroz seriju bilateralnih susreta.

-----------------------------------------------------------

Potpredsednik svih građana

„Ja sam potpredsednik vlade svih građana ove zemlje. Nezavisno od njihovog političkog opredeljenja oni imaju isti pristup mojim saradnicima i meni lično”, kaže Đelić, komentarišući to što je nedavno umesto najavljenog sastanka s pirotskim opštinarima otišao u Babušnicu.

„Dobio sam poziv iz Babušnice koju odavno nijedan član vlade nije posetio i gde se izuzetno teško živi. Pošto smo u Pirotu već predvideli posetu ’Tigru’ oko investicionog izvoznog kredita od 12 miliona evra, procena je bila da je bolje da pokrijemo jednu opštinu više”, objašnjava on. Kaže da će imati sastanak s rukovodstvom Pirota u skoroj budućnosti. Jer, Pirot je, kako naglašava, veoma bitan grad za sve članove Vlade Srbije, za njega, naročito. Ipak, pita se: „Kako je moguće da neko govori o evropskom Pirotu dok istovremeno ruši proevropsku koaliciju da bi se udružio s radikalima?“

objavljeno: 24/10/2010
Pogledaj vesti o: Kandidatura Srbije

Nastavak na Politika...

B92: Đelić: "10 evropskih zapovesti"

Mondo: Đelić: Za EU pregovore spremni od kraja 2010.

Studio B: Kandidatura otvara fondove

Šumadija Press: Đelić: "10 evropskih zapovesti"