Izvor: BujanovackiGlas.info, 08.Jan.2018, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bujanovačke priče: Pesma nad pesmama
Sklonost ka pisanju pesama apotekar Trajko Stošić i pravnik Stojče Denčić dugo su krili od drugara. Ponekad bi Stojče igrajući šah recitovao stihove pesama, nepoznatih prisutnima? To ga je odalo. ljubavnu liriku koju su stvarali u trenucima inspiracije, po nagovoru prijatelja, trebalo je da obelodane pred javnošću. Zajednički je odlučeno da se organizuje probno književno veče, pa po reagovanju prisutnih, odlučiće se da li da se ide pred širu javnost. Rečeno učinjeno.
Probnoj večeri trebalo je da prisustvuju samo najbliži prijatelji doktora Trajka i Stojčeta. Međutim, Mile Makedonac, koji je držao kafanu na stadionu, razglasio po gradu tako da je pred početak svečanog čina kafana bila puna. Mnogi zauzeti igrom šaha, karata, domina u predviđeno vreme za početak apotekar Trajko ustade, ozbiljnim tonom zamoli za malo pažnje.
– Evo, dragi prijatelji, okupili smo se ovde da večeras otpočnemo sa jednim poslom, koji će, nadam se postati tradicija. Naime, svako od nas u trenucima lepog raspoloženja, u trenucima razočarenja, pijanstva, mamurluka, ljubavnog jada, razmišlja i kao po pravilu razmišljanja pretvara u pesmu. Odlučili smo da stvorimo u Bujanovcu jedan kutak u kome će svako moći da čita svoje pesme. Ovo je početak jedne kulturne manifestacije, značajan za sve nas, pa i za čitav grad.
Večeras će vam svoje pesme čitati Stojče Denčić i ja. Molim za pažnju. Aplauz upućen Trajku prekida Nikola Aleksić – Kole.
– Trajko, molim te i ja hoću večeras da čitam svoje pesme, makar jednu koja je pesma nad pesmama.
Trajko iznenađen, uozbilji se, ipak pristade. Najavi prvog pesnika Stojču Denčića.
Stojče svestan “istorijskog trenutka”, udešen, bela košulja, skladna kravata, ustade, pokloni se i poče:
Ti paklena ženo,
žudnjo snova mojih
u dubini moje duše,
senka je očiju tvojih
Aplauz se razleže kafanom. Nastavlja Stojče da čita. Popušta kolektivna pažnja. Mir se najčešće remeti naručivanjem konjaka, piva, salate
Međutim, Stojče dostojanstveno, pesnički zanesen, ništa ne primećuje, nastavlja Pročita par pesama. Aplauz, čestitanja.
Komandu preuzima doktor Trajko:
– Gospodo, moje su pesme nešto drugačije, opširnije, čini mi se da je moj prilaz duši nešto suptilniji
Opet uskače Kole:
– Trajko, daj da ja pročitam makar jednu svoju pesmu, onu nad pesmama, pa onda ti teraj, jer moram da idem.
Na odobravanje publike, Trajko nevoljno ustupi primat Koletu.
Ustade Kole od stola, priđe šanku, izvuče neko ceduljče iz džepa, brzo ga vrati s napomenom “znam napamet”, pokloni se, pogled baci širom kafane i poče: Sela cura na dva dola, Pod sebe se ogleduje, Milo moje ogledalce, Tebi treba zakukalce. Hvala.
Kafanom se prolomi aplauz i povik: “Bravo Kole!”, “Hoćemo još!”, “Odlično” “Ne slušamo nikog više” “Bravo!”. – Doktor Trajko, crven u licu, podiže ruku da nadjača navijanje. Ipak smože snage da nadviče publiku: – Ti Kole, seljačka džukelo, sve pokvariš. Ti si obični primitivac… Baraba …
Nekako se smirila situacija. Smirio se i doktor, posle obećanja da će se za njegovo pesničko predstavljanje, omogućiti posebno veče i pristojan ambijent, a ne kafana Mileta “Štrblje”.
Sledeće književno veče nije bilo.
U Bujanovcu, 1997. godine. – Dobrivoje Ostojić
Ukoliko bi čoveku iz Bujanovca oduzeo šalu i smeh, bilo bi kao da si hlebu oduzeo so ili jelu začin.
(BujanovačkiGlas)
Nastavak na BujanovackiGlas.info...
