Izvor: Politika, 24.Okt.2012, 16:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jatov let na nebu obećanja
Najnovija rešenja stižu od ministara Dinkića i Mrkonjića
Najbogatiji privrednici preuzimaju Jat. „Turkiš erlajns” kupuje Jat. Azerbejdžanci su zainteresovani za Jat. Država pravi novi Jat... Nema toliko posrnule srpske firme za koju je obećavano i nuđeno više rešenja od naše nacionalne avio-kompanije, a da na kraju ništa nije rešeno.
Svaka od prethodnih vlada najavljivala je da će rešiti problem našeg avio-prevoznika, a na kraju se >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ipak događalo uvek isto – Jat je ostajao pod kapom države, dugovi su se nagomilavali, a ona garantovala za njegove kredite. Građani Srbije su uz skupe karte plaćali kroz porez i opstanak neefikasnog nacionalnog prevoznika i plate za 1.500 zaposlenih. Jat i dalje leti na obećanjima, a najnovija su ovaj put stigla od Mlađana Dinkića, ministra finansija i privrede, i Milutina Mrkonjića, ministra saobraćaja, koji sve ove godine prednjači u najavama rešenja za Jat od kojih ništa nije bilo.
Ministar Mrkonjić je, po ko zna koji put, najavio da će do kraja godine biti rešeno pitanje revitalizacije ove kompanije. Nije rekao samo – koje.
– Jatu je ponovo data garancija države za naredna tri meseca, da bi mogao da preživi i zato će pitanje revitalizacije tog preduzeća biti rešeno brzo – rekao je on novinarima u Vladi Srbije i ovaj put naglasio da je stav Vlade da Jat treba da ostane državna nacionalna kompanija, kao i da se dugovi „sklone na stranu da bi nova firma bila rasterećena”.
Dinkić je bio nešto konkretniji. Izjavio je da je poslovanje Jata neodrživo i da ga treba pustiti u bankrot, a da država osnuje novu avio-kompaniju.
– Vlada Srbije odbila je zahtev Jata da dodeli tom preduzeću 35 miliona evra garancije za održavanje tekuće likvidnosti u narednom periodu. Umesto da dajemo garancije za zaduživanje starog Jata, napravićemo novi, što se planira već duže vreme – rekao je Dinkić na Ekonomskom samitu.
Ako se i ostvari Dinkićevo obećanje, građani Srbije, odnosno poreski obveznici opet će plaćati za srpsku nacionalnu avio-kompaniju. Prema Dinkićevim rečima, ideja je da se ugovor potpisan pre 15 godina sa „Erbasom” o isporuci novih aviona koji nisu isporučeni, iskoristi kao avans za lizing novih aviona, a Srbija bi dala i dodatnu garanciju od 140 miliona dolara novom Jatu, koja bi omogućila da on kupi 12 novih aviona na lizing.
Ministar je najavio i da će kasnije udeo u tom novom Jatu biti ponuđen kompaniji iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, a ona bi zauzvrat dobila mogućnost da učestvuje u prevozu robe i putnika, odnosno izgradnji kargo-terminala na besplatnom zemljištu na Aerodromu „Nikola Tesla”, koji bi služio za izvoz voća i povrća iz Srbije...
Zvuči egzotično isto koliko i kupovina luke na crnogorskom primorju koju je pre neku godinu najavljivao Mrkonjić... Ali „Politika” će upamtiti i ova obećanja, pa posle nekog vremena pitati nadležne dokle se sa time stiglo... I dok se i dalje ne zna u kom smeru leti Jat, stručnjaci objašnjavaju da je ipak korisno da država, makar se zvala i Srbija, ima svoju avio-kompaniju.
– Nacionalni avio-prevoznici uspostavljaju letove, ne samo na osnovu profita, već i na osnovu državnih interesa. Uspostavljaju se linije koje nisu možda profitabilne za avio-kompaniju, ali su često od političkog ili privrednog značaja za državu. Takođe, nacionalni prevoznici državi izlaze u susret u vanrednim situacijama, kakvi su ratni sukobi, nemiri, zemljotresi ili poplave u inostranstvu kada je potrebno brzo reagovati i evakuisati svoje građane iz kriznih područja. Tada se na zahtev države organizuju čarter letovi od takozvanog državnog interesa. Toga smo minulih meseci svi bili svedoci. Zbog toga se države teško odriču svojih prava u nacionalnim avio-kompanijama – objasnila je Katarina Andrić-Milosavljević iz Direktorata za civilno vazduhoplovstvo.
Naša sagovornica objašnjava i zašto su u Evropi nacionalni prevoznici dospeli u problem.
– U većini zemalja vazdušni saobraćaj je nastao i razvijao se uz učešće države i to počev od izgradnje aerodroma, infrastrukture, pa do formiranja avio-kompanija. Međutim, osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka taj sistem je počeo da slabi – objasnila je ona, dodajući da su liberalizacija i deregulacija vazdušnog saobraćaja doveli do popuštanja državne zaštite avio-kompanijama.
– Tome je doprineo i multilateralni sporazum o zajedničkom evropskom vazduhoplovnom području, takozvani ECAA sporazum, koji je Srbija potpisala 2006. godine. On je doneo oslobađanje od države kao regulatora i uvođenje slobodne konkurencije – naveli su u direktoratu.
Cilj je bilo uspostavljanje zajedničkog evropskog vazduhoplovnog područja, a tu su i slobodan pristup tržištu, nediskriminacija, sloboda osnivanja preduzeća i jednaki uslovi konkurencije.
– Sve to je omogućilo dolazak niskobudžetnih kompanija i konkurencije koji su doneli niže cene, neretko kvalitetniju uslugu, ali i naškodili nacionalnim avio-prevoznicima – zaključuju u direktoratu.
S. Despotović
objavljeno: 24.10.2012.
Pogledaj vesti o: JAT
