Izvor: Politika, 30.Okt.2014, 16:01 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Lepo” se složilo
Posle incidenata s pekarama, mnogi od onih koji su hteli da glasaju za savete nacionalnih manjina su odustali iz „bezbedonosnih razloga”. Mada je ključni razlog apstinencije odsustvo rezultata rada NSNM
Lepo se složilo: dani vatrenih obračuna predstavnika većine sa albanskom manjinom u Vojvodini, kada su se palile pekare i razbijali izlozi, završili su izborima za nacionalne savete nacionalnih manjina (NSNM) na koje je u proseku izašlo manje od 30 odsto i ovako malog broja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << upisanih glasača. Mala izlaznost manjina na izbore za članove institucije koja navodno treba da ih predstavlja za mene je nepobitan dokaz da je koncept NSNM-a loš. Naprosto – ne funkcioniše. Ovakvi rezultati izbora bi trebalo da budu početak razgovora o izmenama postojećeg zakona i pronalaženja novih formi samoorganizovanja manjina. (Ovde verovatno većina predstavnika većinskog naroda prestaje da čita tekst, jer ih se problemi manjina uopšte ne dotiču, osim kada se bune protiv svake pozitivne akcije u njihovu korist.)
Još u vreme javne rasprave o Zakonu o NSNM-u na pitanje: koje teme će biti predmet vašeg zajedničkog delovanja po pitanju manjina, dobio sam odgovor: „Nema zajedničke teme. Svako radi za svoju manjinu.” Praksa je potvrdila pogubnost ovog pristupa. Pogubnost po položaj manjina, naravno, a ne i izabranih članova NSNM-a.
Gajim veliku i čini mi se opravdanu sumnju u biračke spiskove nacionalnih manjina. Naime, od naših građanki i građana koji se još uvek živo sećaju progona i izgona na osnovu imena ili prezimena iz devedesetih godina, očekuje se da se dobrovoljno jave na poseban spisak koji ih izdvaja iz većine, u kojoj žele da budu što manje vidljivi! Inače, etnička pripadnost je podatak koji niste dužni da iskažete čak ni prilikom popisa stanovništva, jer spada u domen privatnosti. Posle incidenata s pekarama mnogi od onih koji su se prijavili odustali su od odlaska na glasanje iz „bezbedonosnih razloga”. Ali mislim da je ključni razlog apstinencije odsustvo rezultata rada NSNM-a, ili u nešto boljem slučaju, nedostatak informacija o tome šta su i kako nacionalni saveti nacionalnih manjina uradili u proteklom periodu. Ono što svi znaju je da su iz godine u godinu udžbenici na jezicima manjina problem koji se ne rešava, kao što svi znaju da samodovoljni nacionalni saveti dobijaju pare iz budžeta i da ih troše uglavnom na sebe same. Znaju i da su se u manjinsko pitanje direktno uplele stranke koje predstavljaju manjine, da je recimo u Sandžaku bitka za savet na granici fizičkih sukoba, da se država „pravi Toša” i godinama toleriše privremeno stanje sa dva nacionalna saveta i recimo predlog jednog od saveta da ljudi menjaju svoja prezimena da bi se vratili nacionalnim korenima…. Tako pri objavi preliminarnih rezultata izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina saznate da su pobedili Pastor i Ugljanin!
Verovatno preterujem, ali meni nacionalni saveti nacionalnih manjina predstavljaju u praksi sprovedenu ustavnu definiciju „država srpskog naroda i svih građana….” Nacionalni saveti nacionalnih manjina trebalo bi da okupe „sve građane” i uspostave njihovu posebnu instituciju unutar sistema za oblasti kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma. Evo vam, igrajte se.
S pravom bi mi zamerili ako bih se zadovoljio kritikom bez bar nekih predloga o boljem i svrsishodnijem samoorganizovanju manjina u ostvarivanju Ustavom zagarantovanih prava.
Ključna reč je samoorganizovanje, a ne organizovanje od strane i po pravilima koje određuje i finansira država. To bi vratilo teme kulture, obrazovanja, obaveštavanja i službene upotrebe jezika i pisma bliže civilnom društvu, što mislim da je prirodni prostor u kome o njima treba razgovarati. Izolacija, getoizacija manjina, može se izbeći samo aktivnim uključivanjem predstavnika „većine”, jer problem nisu manjine, nego većina i njeno nerazumevanje i neprihvatanje različitosti. Finansiranje bilo kog „tela” koje predstavlja manjinu mora biti projektno, a ne garantovano. Dakle vi predlog, država pare, javnost ceni rezultat, pa ako je dobar javite nam se opet, a ako ne – ,,sledeći”. Takav pristup bi uspostavio drugačiju komunikaciju s „bazom”, sa njihovim realnim dnevnim problemima. To bi, takođe, spustilo delovanje na lokalni nivo koje bi, optimistički verujem, bilo uspešnije na nivou lokalne uprave nego na nacionalnom nivou gde je sve tromo i manje transparentno. Svaka samouprava već ima minimum uslova za takvu saradnju.
Naravno, kao i uvek do sada i po mnogim drugim pitanjima, predloženi razgovor će izostati. Ako ništa drugo možda sam pomogao da nacionalni saveti nacionalnih manjina prepoznaju bar jednu zajedničku temu: Po svaku cenu sprečiti bilo kakvu promenu koja će ugroziti blaženi mir u kome se baškarimo.
Osnivač Građanskih inicijativa
Miljenko Dereta
objavljeno: 30.10.2014.
.jpg)
