Izvor: B92, 05.Nov.2008, 14:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Žene biraju
Poslednji američki predsednički izbori definitivno su potvrdili ne samo da će žene ubuduće biti ozbiljan politički element, već i da su sposobne da svojim angažovanjem poremete očekivane rezultate. Ne tako davno nežniji pol nije imao pravo glasa, a u nekim zemljama ni danas nije na glasačkim listićima.
Autor: Aleksandra Lukić
Izvor: Magazin "Grazia"
Kada su se žene >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << pre skoro čitavog veka i zakonski izborile da imaju pravo glasa, nisu mogle ni da naslute da će jednoga dana njihovi glasovi praktično odlučivati koja će politička opcija pobediti. Politički analitičari već godinama upozoravaju da glasovi neopredeljenih, žena i manjinskih grupa mogu biti presudni u finišu izbora u demokratskim društvima. Ova teorija praktično je potvrđena aktuelnim američkim predsedničkim izborima.
Da će predizborna trka ovoga puta biti potpuno drugačija, nagovestila je već na početku čuvena novinarka Opra Vinfri koja se svim srcem stavila na stranu demokrate Baraka Obame. Već godinama ova tamnoputa voditeljka obara sve rekorde u gledanosti svojih emisija, a njen stav i odnos prema određenim socijalnim temama postao je presudan za opredeljenje mnogih Amerikanaca. Dakle, u startu je bilo jasno da će druga strana imati veoma težak zadatak jer ono što kaže jedna od najplaćenijih žena novog kontinenta, tome se veruje!
Relativno lako, prema nekim istraživanjima prevashodno zahvaljujući glasovima žena, Obama je pobedio svoju rivalku, ženu bivšeg predsednika SAD-a Hilari Klinton koja se, mora priznati, žestoko borila. Da li iz inata prema svojem grešnom suprugu (što je otvoreno pokazala na bini, uputivši poljubac Obami u trenutku kada je Bil već okrenuo obraz očekujući nežnost), izgubivši od svog partijskog kolege Hilari se pridružila kampanji demokrata, okrenuvši se liberalnijem delu Amerike. I kada se činilo da će dve temperamentne dame Opra i Hilari počistiti rivale, konzervativni republikanci izvukli su svoj adut - ponovo ženu, ali kakvu!
Gospođa Sara Pejlin uspela je da učini zaokret u momentu kada to niko nije očekivao.
Šta reći za damu koja sama sebe zove ”pitbul s karminom”! Bivša misica Aljaske, gradonačelnica, majka petoro dece kaže da je "žongliranje između karijere i porodice potpuno nevažno za moderno doba”. Zbog ljubavi prema puški i lovu dobila je nadimak po strip junakinji - Ksena, princeza ratnika. Prašinu je digla i podatkom da njena sedamnaestogodišnja ćerka čeka bebu sa svojim vršnjakom i da to ona zdušno podržava. Da pripada konzervativnoj strani, potvrdila je borbom protiv pobačaja i gej brakova, ali nije uspela da uzdrma suprotni tabor.
Na sve provokacije odgovorila je osmehom i konstatacijom: ”Nije važno šta pišu o meni, važno je da mi pravilno napišu ime”. Ženski san se ostvario - žene i njihov glas postali su presudni u političkom svetu koji je vekovima bio privilegija muškaraca. A kako je sve počelo?
Amerikanke prve traže da glasaju
”Ženski život, muški zakon”, "Lično je političko!”, uzvikivale su žene na ulicama Britanije i Amerike, aludirajući na sopstvenu situaciju. Verujući da učešćem u stvaranju zakona i upravljanju mogu da promene ustaljene odnose u društvu, rešile su da stvar uzmu u svoje ruke. Tako je i nastao jedan od najvećih političkih pokreta devetnaestog veka, pokret praktičnih ciljeva, ne samo za žene, nego, pokret žena - Sifražetski pokret.
Jednog uobičajenog letnjeg dana u Njujorku mlada domaćica i majka Elizabet Kedi Stenton pila je čaj sa svoje četiri prijateljice, razgovarajući o svakodnevnim dešavanjima, kada se konverzacija okrenula u pravcu tadašnjeg položaja žena. Stentonova je prva negodovala zbog veoma ograničene pozicije žena. Zasigurno, to nije bila jedina grupica žena koje su vodile ovakav razgovor, ali je svakako prva koja je sastavila specifičan program o ovom pitanju i iznela ga u javnost na malom okupljanju jula 1848. godine u Seneka Folsu, odakle je sve počelo. Koristeći Dekleraciju nezavisnosti, temelj američke savremene demokratije, koja smatra ”da su ljudi stvoreni jednaki, s neotuđivim pravima na život, slobodu i traženje sreće”, E. K. Stenton napisala je tzv. Declaration of Sentiments, ukazujući da se odrednica "ljudi" u ovom znamenitom dokumentu ne odnose na sva ljudska bića, već na samo jedan pol - muški. Štampa koja je tada već uveliko za sebe izborila slobodu, ipak je komentare o pomenutom skupu skrivala na poslednjim stranama, podržavajući status quo.
Ubrzo, ženski pokret je doživeo ekspanziju. Srčani govori Stentonove, Suzane B. Entoni, Lusi Ston i drugih pristalica, čuli su se i u najudaljenijim krajevima Amerike. Ostali su zapamćeni njihovi protesti, konvencije, demonstracije... 1918. nakon što se ceo kontinent pridružio tada već ratom izmučenoj Evropi, demonstrantkinje, protestujući ispred Bele kuće, prelile su ionako prepunu čašu. Sifražetkinje su masovno hapšene i zatvarane u radne zatvore. Uprkos svemu tome informacije su procurile u javnost i nastao je neizbežan skandal. Predsednik Vilson tražio je da presije prestanu naloživši amnestiju za sve sifražetkinje. Kao posledica svih tih dešavanja, posle 72 godine koliko je ova kampanja trajala, Amerikankama je 1920. ustavnim amandmanom zajemčeno pravo glasa.
Buđenje žena i u drugim delovima sveta
Posle ovih promena i britanske istomišljenice, brzo su se organizovale na čelu s Emelin Pankherst i njenim ćerkama Kristabel i Silviju. Iako je policija demonstrantkinje tukla i zatvarala, neumorno su organizovale protestne šetnje i marševe. Nakon što su 1905. upale na sastanak liberala kojem je prisustvovao i Čerčil nemajući podršku za ideju prava glasa žena, trenutno su izbačene i uhapšene. Potom su njihove akcije postajale sve ekstremnije, kulminirajući kada se Emili Vilding Dejvison žrtvovala bacivši se pod konja kralja i tako nesrećno završila u borbi za ženska prava.
Kada je počeo Prvi svetski rat, sve pobornice ženskih prava puštene su iz zatvora, pošto je muškarce koji su odlazili na frontove, neko morao da zameni u fabrikama. Tih kriznih godina, ženski doprinosi i žrtve bili su više nego očigledni. Kraj rata doneo je i pobedu ženama preko tridesete, koje su ubačene na glasačke spiskove. Tek 1928. 'right to vote’ je konačno garantovano svim punoletnim državljankama u Britaniji. Što se tiče Ruskinja, one su imale ipak više sreće. Nakon što je tokom rata car abdicirao, privremena vlada je ženama upravo 8. marta, zagarantovala pravo na odlučivanje, a taj se istorijski dan (ne samo zbog toga) još uvek slavi kao međunarodni praznik žena.
U Srbiji, u okviru tadašnje Jugoslavije, žene su pravo glasa dobile 11. avgusta 1945. godine, neposredno posle Drugog svetskog rata, a u skladu s ideologijom tog vremena. Tada se verovalo kako će oslobođenje žena biti automatska posledica stvaranja besklasnog društva. Naime, još decembra 1942. održana je konferencija žena, gde je oformljen Antifašistički front žena (AFŽ), telo kroz koje je nežniji pol osvajao sopstvena prava.
Od tada do danas žene su uspele da se izbore za ravnopravnost u gotovo svim segmentima života. Pored rukovodećih mesta, sve češće se mogu videti u skupštini ili vladi, kako voze avione ili učestvuju u mirovnim operacijama Plavih šlemova na najžešćim kriznim područjima. Žene na najvišim mestima na političkim i državnim funkcijama i dalje su čista egzotika. I pored zahteva da u vladi i skupštini treba da bude više žena muškarci i dalje čine većinu.
Drugi deo ženske populacije (politički nezainteresovane) postavlja pitanje da li treba potpuno izjednačiti muške i ženske hormonske specifičnosti i insistirati na istodobnosti. Neki naučnici čak veruju da će se u budućnosti i fizičke osobine polova polako približiti i tako ćemo postati jedno. Da li nam je to zaista bio cilj?
Progres
U Ujedinjenim Arapskim Emiratima glasanje nije dozvoljeno ni ženama ni muškarcima, a u Saudijskoj Arabiji prvi put 2005. godine muškarcima je dozvoljeno da daju glas na izborima.
Podatak o tome kako su žene pravo glasa u Švajcarskoj dobile tek 1971. godine prilično iznenađuje, s obzirom na to da je ova zemlja često uzor za državno uređenje.
Magazin Grazia u novembarskom broju donosi:
SPECIJAL:
Moda i nega u skladu sa godinama
MODNI RAPORT:
Milanska nedelja mode iz prvog reda
EKSKLUZIVNO:
Cezare Pacoti - Kreator cipela za moderne pepeljuge
LEPOTA:
Šminkajte se u stilu rok zvezde
Pogledaj vesti o: Predsednički izbori
