Izvor: Nezavisne Novine, 14.Okt.2015, 20:46   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zaustavno vreme

Šta je gore - sve izvesniji prijem Kosova u Unesko ili ono što piše u predlogu Poglavlja 35? Pa još amandman? Izbor je prost - novi izbori, no o tome na kraju.

Pitanje, iako mnogima zvuči kao sudbinsko, zapravo je gotovo retoričko - vreme prijema Kosova u Unesko, kao i sadržina Poglavlja 35 prosto su odavno zacrtani. Možda ne baš tačno u sat, mada za Unesko pesak prilično curi, ali u vrlo razumljivim i očekivanim >> Pročitaj celu vest na sajtu Nezavisne Novine << intervalima, doglednim. Trošiti novo vreme da se za politički sekund-dva, sat-dva, mesec ili koji dan više odlože nije racionalno jer će se i protekom zaustavnog vremena procesi odvijati. Eto, primerice, u zaustavnom vremenu su srpski fudbaleri albanskim dali dva gola, pobedili, ali zalud - reprezentacija Albanije ide na Evropsko prvenstvo, srpska čeka nove kvalifikacije za naredno.

Zaustavno vreme ne nadoknađuje ranije izgubljene utakmice.

Fudbal je, razume se, samo poštapalica, mada je u ovom slučaju ilustrativna i za prvi deo odgovora na početno pitanje - šta će se dobiti golom-dva u ovom zaustavnom vremenu? Ništa. Kosovo će u ovom ili nekom drugom cugu biti deo Uneska. Kao punopravni član, najveći deo će ga smatrati državom, Srbija i još neki ne, ali imaće isti status. Biće i deo Saveta Evrope, potom UN; za Evropsku uniju to nije sporno pošto je u toku proces pridruživanja. A šta će sve pisati u njihovom poglavlju 35 kada za njega dođe vreme ni Tarabići ne znaju. Ali, pisaće svašta, uključujući striktno poštovanje kulturne baštine manjina, posebno svetski priznate baštine.

Dakle, probajmo sa manje retoričkim pitanjima. Prvo je, zbog istorije, pravde, emocija, prava - hoće li ulaskom Kosova u Unesko srpsko kulturno i ekumensko nasleđe na KiM biti zatrto, postati gašijevsko, arbanaško, tuđe? Može li se to dogoditi zaista? I kako?

Pod zaštitom Uneska su Pećka patrijaršija, Visoki Dečani, Gračanica i Crkva Bogorodice Ljeviške u Prizrenu. Naravno, Studenica, Stari Ras i Sopoćani. Plus Gamzigrad. Unesko ih je zaštitio kao civlizacijsku baštinu, nešto što je značajno i neophodno čitavom svetu, blago bez kog je istorija čovečanstva nepotpuna. Naravno, na teritoriji su Srbije, mada su Stari Ras, Sopoćani i Studenica beleg svetskog blaga dobili u vreme kad su bili deo "jugoslovenske kulture". Tu su negde i ostali, a samo je Gamzigrad baš naš - od 2007.

Dakle, svi su uvršćeni na listu koja savremeno "poreklo" uzima samo uslovno važnim, a stvarno poreklo je neupitno. Primerice, iako novi srpski vladari vole da se diče sa trideset i kusur rimskih imperatora rođenih baš ovde, svima je jasno da Felix Romuliana, iako jeste na teritoriji Srbije, nije srpska baština. Svetska je, a pre toga rimska. I to niko ne dovodi u pitanje. Znak jednakosti se može staviti kada je Pećka patrijaštija u pitanju - može li biti  albanska ili kosovska baština? Naravno ne, svetska je. I pre toga, srpska.

Iako mnogima izgleda neverovatno, Prištini, odnosno Kosovu, kad postane članica Uneska, prioritetni zadatak biće očuvanje Pećke patrijaršije, Gračanice, Dečana i Bogorodice Ljeviške. Očuvanje u svakom smislu, i od zuba vremena i od divljačkih napada, pri čemu će svako na kugli zemaljskoj ko zaželi moći da pohodi te dragocenosti. Možda Prištini još nije jasno da je to tako, ali biće joj uskoro jasno. Biti država ne znači samo pravo, već mnogo više obaveze. Ako ne ustanove pre, ustanoviće kada njihovo poglavlje 35 dođe na dnevni red. Tako gledana, ideja o izložbi posvećenoj uništavanju srpskog kulturnog i crkvenog blaga uopšte nije loša. Kao sećanje na ovo što je bilo i opomena na ovo što se ne sme ponoviti.

Potpuno je jasno da se svaki Srbin-pravoslavac ježi na prethodne redove i već baca anatemu iako je to, najblaže rečeno, besmisleno. Pećka patrijaršija, Dečani, Gračanica i Bogorodica Ljeviška su tamo gde su, ne mogu se mrdati i njih odavano čuvaju tuđe vojske. Ali, može li čoveku koji je Srbin-pravoslavac neko iz duše, kako kaže omiljena pesma, uzeti Kosovo? Ne može. Može li mu neko iz duše uzeti Dečane? Naravno da ne. A, ide li on u te Dečane? Pa, ne, naravno. Nije išao ni kad se to moglo, a sada je malo teže zbog granica koje mi s ove strane zovemo administrativna linija. (Dužno poštovanje, izvinjenje i čast izuzecima.)

Priča sa Uneskom biće zatvorena delom naredne sedmice, delom u novembru; zaista je malo izgleda da će biti prolongirana. U sedmicama koje dolaze biće gotova i priča sa Poglavljem 35, gotova u smislu preciznog definisanja koraka koje u narednim godinama valja načiniti da se pristupni pregovori Srbije sa EU završe uspešno. Pristupanjem, ako je verovati vlastima i ispitivanjima javnosti koja (i dalje) pretežu na tu stranu.

Doduše, ta priča će izgleda imati i unutrašnji nastavak u vidu već naslućenih vanrednih parlamentarnih izbora koji će, zapravo, biti novo zaustavno vreme. Premijer Aleksandar Vučić ovih dana bi trebalo da obznani hoće li na izbore ili ne, a najnoviji adut je upravo predlog 35, navodno iznenadna želja Brisela da pristupanje Srbije uslovi priznanjem Kosova. De facto, što bi se reklo, ne i de jure.

Zapravo, pitanje je šta je tu novo, šta tačno menja poziciju Srbije prema Briselu i Prištini? Ništa, već godinama, a posebno ne posle prvog briselskog sporazuma. Da li premijer Srbije ide na večeru u Brisel sa premijerom Kosova ili predstavnikom lokalne samouprave Prištine? Da li na administrativnom prelazu valja pokazati dokument kao i na granici sa, recimo, BiH - može lična karta? Zašto se pregovara o priznavanju diploma kao da je u pitanju Tirana?

Milion je zašto, a samo je jedno zato - Kosovo je otišlo iako se još čvrsto drži skupa sa Metohijom u preambuli Ustava. Što je još jedno zaustavno vreme do naredne ustavne promene naredne godine. Pa, čemu onda izbori sem da ljudi novim glasom poverenja Vučiću odobre već odobreno?  Tim pre što će i Unesko i Poglavlje 35 biti svršena stvar kad se birališta otvore.

Nastavak na Nezavisne Novine...