Izvor: Deutsche Welle, 18.Jan.2016, 09:27   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Zašto su raspisani izbori u Srbiji?

Vladajuća koalicija u Srbiji, bar na prvi pogled, u ovom trenutku nije imala nijedan valjani politički razlog za raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora. Ipak, premijer Vučić odlučio se upravo za to. Zašto?

Više nego solidna većina u parlamentu, prilično bezopasna opozicija i sva istraživanja javnog mnjenja koja pokazuju i dalje visok rejting vladajuće Srpske napredne stranke (SNS). I pored toga, predsednik vlade Aleksandar Vučić doneo je odluku da se raspišu >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << vanredni parlamentarni izbori, pored lokalnih i pokrajinskih koji se po planu održavaju ove godine. Parlamentarni izbori će se najverovatnije objediniti sa lokalnim i pokrajinskim i tako svi biti održati istog dana. Vremenski okvir u kojem bi trebalo da se inače održe lokalni i pokrajinski izbori je između 22. aprila i 22. maja, a beogradski mediji spekulišu da će najverovatniji termin izbora biti 24. april.

Novi izbori – nova obećanja

Zvanični razlozi koji su navedeni za raspisivanje vanrednih izbora su nelogični, neozbiljni, neracionalni, a u velikoj meri i uvredljivi za zdrav razum običnih građana, ocenjuje za DW politički analitičar Đorđe Vukadinović. „Dakle, pričati o nekoj dramatičnoj atmosferi u situaciji kada imate apsolutnu većinu u parlamentu, koja može da izglasa da je dan noć, ili šta joj padne na pamet, prilično je besmisleno. S druge strane, ni na ulici nemate neke pokrete masa, gde se desetine ili stotine hiljada ljudi valjaju ulicama, ili štrajkove koji parališu zemlju“.

U suštini, na vanredne izbore se ide zbog toga što moraju biti održani lokalni i pokrajinski izbori, a procena je da SNS ne stoji baš najbolje u većim gradovima i u pokrajini Vojvodina, smatra Vukadinović. „Tako će zbog nacionalne kampanje te lokalne i pokrajinske teme otići u drugi plan i verovatno se u štabu SNS stoga procenjuje da bi tek zajedno sa parlamentarnim izborima uspeli da ponove, ili možda i nadmaše, rezultate izbora 2014. godine. Drugi razlog jeste što pojedina neispunjena obećanja vlasti stižu na naplatu i nema boljeg načina da se zaboravi na obećanja nego da izađete na izbore i ponovo krenete u novi ciklus obećanja sa novim rokovima“.

Izbori u Srbiji najverovatnije će biti organizovani 24. aprila, procenjuju beogradski mediji

Vešto produžavanje mandata

O vlasti Aleksandra Vučića možete misliti šta hoćete, ali se ne može poreći da je on odličan politički taktičar, ističe za DW Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka. „Iza odluke o izborima stoji proračun da je ovo optimalan trenutak za još jedan izborni krug i da se na taj način dobiju još dve dodatne godine mandata, što bi značilo vladavinu do simbolične 2020. godine. Jer, s obzirom da nas ne očekuje neki dalji privredni oporavak i da slede dalja otpuštanja u javnom sektoru i državnoj upravi, teško da će se ovakve okolnosti ponoviti. Aleksandar Vučić sada računa da je optimalan trenutak da se prikupe resursi, da se iskoristi pozicija vladajuće stranke i u odnosu na medije, i u odnosu na novac koji se može dobiti za kampanju, i da se na kraju ponovi dobar izborni rezultat“.

Rezultat zavisi od izlaznosti

Zoran Stojiljković misli da nekih naročitih pomeranja u izbornim rezultatima neće biti. „Raspisivanje izbora u roku od nekih tri meseca onemogućava da se pojavi neka politička formacija koja bi bila slična, recimo, formaciji politike čistih ruku u regionu i šire, čiji je poslednji primer 'Most' u Hrvatskoj. Dakle, nema šanse da neko sada za dva meseca zablista i dođe na nekih 15-20 procenata podrške. Sa druge strane, opozicija ne daje nikakve garancije da je dovoljno naučila, i da je potrebno da se udruži u onoliko izbornih kolona koje joj obezbeđuju preskakanje izbornog cenzusa. Ali, mislim da će do toga ipak doći, jer se radi bukvalno o njihovom političkom preživljavanju. Rezultati izbora će značajno zavisiti i od izlaznosti na izbore, napominje Stojiljković. Što manja izlaznost, uz disciplinovanije biračko telo, to će biti bolji rezultat za SNS. Što veća izlaznost i mobilizacija druge strane, to će stvari biti neizvesnije. Najlošiji rezultat za SNS će, kako sada stvari stoje, biti ako opet budu morali da uzmu nekoga u koaliciju“.

Uprkos najnovijim zbivanjima na Kosovu i u regionu, Balkan ipak nije ponovo „bure baruta“. Istovremeno, građani su sve nestrpljiviji, ocenjuje za DW predstavnik nemačkog Ministarstva spoljnih poslova Ernst Rajhel. (16.01.2016)

Višednevna poseta zamenika predsednika ruske Vlade Dimitrija Rogozina Beogradu u znaku ambicioznih susreta na svim nivoima i brojnih obećanja o unapređenju saradnje Srbije i Rusije. (13.01.2016)

Posetu srpskog premijera spornoj proslavi u Republici Srpskoj mnogi vide kao provokaciju. No u zapadnim medijima se često navodi da je Vučić adut Evropske unije u zauzdavanju Dodika. Tako to vidi i bečki Standard. (09.01.2016)

Demonstrativna borba protiv korupcije mogla bi da bude priprema terena za vanredne izbore u Srbiji, piše austrijski dnevnik Standard. Vučić želi da požuri pre nego što mu se rejting uruši zbog loše ekonomske situacije. (29.12.2015)

Nevidljive reforme

Premijer Vučić je kao jedan od razloga za vanredne izbore naveo i negativnu atmosferu u društvu, ali Đorđe Vukadinović smatra da je to neozbiljno objašnjenje: „To znači da ako neko nešto negde napiše, neki bloger, ili satiričar, ili vam neko zviždi na utakmici, vi to onda proglasite za negativnu i destruktivnu atmosferu u kojoj ne možete da radite. Na taj način i s takvim objašnjenjem bismo mogli na izbore da idemo svakog meseca ili svake nedelje. Mislim da je to alibi, kao da se tražio neki izgovor, jer ova vlast i sam premijer najbolje funkcionišu u toj nekoj predizbornoj atmosferi. Što se tiče neke opasnosti od kočenja reformi, na koju mnogi upozoravaju, ja je ne vidim jer ne vidim ni reforme; ono što vidim je samo jedna politička i finansijska garnitura koja postepeno preuzima sve poluge moći u državi“, napominje Vukadinović.

Nedemokratska atmosfera za izbore?

Iskreno se pribojavam šta nas čeka na ovim izborima, upozorava Đorđe Vukadinović, jer se u proteklih par godina pokazalo da se borba i za neku mesnu zajednicu pretvarala u mali građanski rat, a mogu misliti šta će se sada dešavati kada je ulog daleko veći. „Ono što dodatno brine u toj situaciji jeste vrlo providna namera poslednjih dana da se što bolje ispeglaju odnosi sa Zapadom. Zato je i bilo manje-više usiljenih, i na prvi pogled ničim izazvanih, demonstracija lojalnosti evropskom putu, kao da se time od strane vlasti htela dobiti blanko-dozvola da se na Zapadu malo zatvore oči i malo progleda kroz prste za sve ono što će se dešavati u kampanji narednih meseci. A sve to verovatno neće biti baš previše u skladu sa proklamovanim principima demokratskog izbornog procesa i poštovanja ljudskih prava i političkih protivnika“.

Nastavak na Deutsche Welle...