Izvor: B92, 02.Mar.2012, 21:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Za pregovore ključan 15. septembar
Beograd -- Da bi Srbija u decembru dobila datum za početak pregovora, do 15. septembra sa Prištinom mora da reši pitanja energetike i telekomunikacija, kaže Vensan Dežer.
"Sa jučerašnjom odlukom imamo jasan cilj-pregovori i to čim Srbija bude spremna. Znamo i da će ovde biti izbori, što znači da administacija ne može da nastavi sa ovim poslom. Ali nadam se da neće baš biti tako. Očekuje se nastavak procesa reformi. Ima pitanja koja su na stolu, treba ih implementirati", >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << rekao je on u emisiji "Između dve vatre" na B92.
Na pitanje kada se može očekivati početak pregovora i da li su svi uslovi oni koje je naveo komesar za proširenje Štefan File ili postoje i neki dodatni, šef Delegacije EU u Srbiji je odgovorio da ne može da proriče "jer nije Tarabić", ali da "što pre Srbija bude spremna da počne pregovore, to će se i desiti".
On je podsetio da će u naredna dva meseca u Srbiji biti održani izbori i da za to vreme država ne može da radi punim kapacitetom.
"Očekujemo da se nastavi proces reformi, imamo pitanje izbora sudija i tužilaca - to treba rešiti, važna je strategija za borbu protiv korupcije, očekujemo da se sprovedu dogovoreni sporazumi sa Prištinom...", rekao je Dežer.
On je dodao da se očekuje da nova vlada Srbije posle izbora nastavi ono što je do sada urađeno.
"Evropska komisija će izneti svoj izveštaj u oktobru... Odbrojavanje ćemo zaustaviti 15. septembra. Sve što se dogodi mora da se dogodi do tog roka. Ako promašimo taj rok, možemo i kasnije. Ali bilo bi dobro da taj posao bude do oktobra završen", istakao je Dežer.
Milica Delević, direktorka Kancelarije za evropske integracije, kaže da je urađeno mnogo, ali niko u Srbiji ne želi samo status kandidata, već i da se izvrše promene društva. Evropske integracije se, prema njenim rečima, ne dešavaju u vakuumu.
"Ovo je potvrda pravca kretanja zemlje. Cilj je promena načina funkcionisanja društva u Srbiji, a većina građana članstvo Srbije u EU doživljava kao način da se do toga dođe", rekla je Delević.
Dragomir Janković, izvršni direktor Evropskog ekonomskog instituta, smatra da preterujemo da nas svi odmah gledaju drugačije posle dobijanja statusa i da idemo putem koji je dobar.
"Ovo je dobar znak, pre svega ekonomski, a to je važno zbog investitora. Ovim će se institucije uozbiljiti, reformisati, manje trošiti, pridržavaće se nekih standarda. Građani nemaju iluziju da EU donosi novac, ako postoji korupcija EU će ih naterati da budu ozbiljnije", rekao je Janković.
Potvrda politike "i EU i Kosovo"
Profesor Predrag Simić je ocenio da još uvek ima "znakova pitanja", ali i istakao da je proglašenje Srbije kandidatom potvrda politike "i EU i Kosovo".
"Smatram da se većina u srpskom parlamentu ne može napraviti bez te politike i u tome vidim razlog što i vladajuća i glavna opoziciona stranka streme ka toj politici", rekao je Simić.
I Janković veruje da je politika "i EU i Kosovo" moguća sve dok se zemlja na približi evropskim vratima. On kaže da je taj proces još dug jer ima vremena da se i jedni i drugi prilagode evopskim vrednostima.
On je navao i da će se zvezdica koja stoji uz Kosovo prilikom regionalnih predstavljanja "topiti i istopiti".
Dežer je rekao da je EU zasnovana na pomirenju Nemačke i Francuske i izrazio nadu da će sličan proces biti moguć i između Beograda i Prištine.
"Mnogi su kritikovali dijalog Beograda i Prištine na početku, a sada vidimo da je to način da se ide u budućnost", rekao je Dežer i dodao da se ne može silom uspostaviti kontrola na severu Kosova.
Ipak, nije precizirao da li je rasformiranje srpskih vlasti na severu KiM uslov za dobijanje datuma pregovora sa EU, ali je rekao da se "od Srbije očekuje da se ponaša u dobroj veri za vreme dijaloga".
"Mi shvatamo obaveze vlasti u pogledu Ustava, a istovremeno vlasti moraju da uzmu u obzir i međunarodne obaveze. Nadam se da će Srbija nastaviti da bude kredibilan partner koji ispunjava svoje obaveze", naglasio je Dežer.
On smatra da je pre svega važno obezbediti dobre uslove za život građana.
"Korist za građane je ono što je najvažnije. Građani čekaju 10-11 godina da dobiju zakon o restituciji. Od juče mogu da podnesu zahtev Agenciji i traže da im vrate imovinu", rekao je šef Delegacije EU i dodao da su tu i drugi zakoni od kojih će građani imati koristi.
Više para po ulasku u EU
Na pitanje da li Srbija sada može da očekuje veća sredstva i pomoć EU, Dežer je odgovorio da se preko njegove kancelarije godišnje obezbeđuje 200 miliona evra i da neće biti još para ovim statusom kandidata koji je Srbija dobila.
"Kad uđete u EU imaćete pristup i drugim fondovima. Sada će biti veći akcenat na obrazovanju, zaštiti životne sredine, saobraćaju, regionalnoj politici i poljoprivrednom razvoju", rekao je on i najavio finansiranje projekata u poljoprivedi koji budu ispunili uslove za to.
Delevićeva je istakla da će Kancelarija nastaviti da prati reforme i programira sredstava iz pretpristupne pomoći EU.
"Dosadašnji utrošak sredstava u Srbiji pokazuje da smo uspeli da pokažemo sposobnost da sastavimo projekte koji mogu da prođu kriterijum EU. Ipak, još nemamo potvrdu Evropske komisije da sami možemo upravljati sredstvima", dodala je ona.
