Izvor: Press, 13.Nov.2010, 23:41 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vreme je za manju vladu
Otvoreno treba reći da pravosuđe u Srbiji nije bilo skroz nezavisno. O tome svedoče izbori sudija koji su se odvijali prema kvotama političkih stranaka
Rekonstrukcija Vlade je stvar dogovora koalicionih partnera i ukoliko dođe do dogovora, treba je sprovesti na način kojim ni u jednom trenutku brzina administracije i njena efikasnost neće biti dovedene u pitanje. Smatram da je vreme >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << da dođe do prirodne fuzije određenih ministarstava u cilju smanjenja birokratskih procedura, povećanja efikasnosti i bolje interresorne saradnje - kaže u intervjuu Pressu ministarska pravde Snežana Malović.Da li smatrate da su u izveštaju Evropske komisije pravosuđe i borba protiv korupcije dobili prelaznu ocenu?
- Izveštaj Evropske komisije ukazao je da je ostvaren napredak u nekim oblastima, ali sadrži i smernice kako treba da se krećemo u segmentima u kojima je potrebno dodatno angažovanje kako bismo ostvarili evropske standarde. Prioritet Srbije je članstvo u EU i svesni smo da naše pravosuđe mora biti potpuno usaglašeno s pravosuđem zemalja EU. Postoji apsolutna spremnost svih koji nose najveći teret reforme da se nedostaci otklone i mi ćemo svakako poštovati preporuke EK. Bolje je da sada imamo stalni dijalog sa EK i da prilike u pravosuđu prilagodimo evropskim standardima nego da se pravosuđe nađe na putu Srbije ka Evropi. Ja to, kao ministarka pravde, neću dozvoliti. Očekujem da ćemo do sledećeg izveštaja u saradnji sa evropskim partnerima ispuniti i preostale korake i da će u njemu biti uočeni dalji napredak i jačanje nezavisnosti pravosuđa.
Ministarstvo pravosuđa i VSS ranije su saopštili da je reformom pravosuđa postignuta veća efikasnost. Međutim, u izveštaju se kaže da veliki broj zaostalih slučajeva predstavlja problem. Da li je pravosuđe posle reforme efikasnije ili ne?
- Srpsko pravosuđe decenijama unazad bilo je urušavano i potrebno je vreme da uspostavimo jake institucije. Predmeti koji se razvlače po deset-dvadeset godina nisu nastali juče. Oni se provlače kroz sudski sistem godinama unazad i to je stanje koje je nasleđeno. Prirodno je da tako veliki i delikatan proces kakav je reforma pravosuđa prate i kritike, ali u njima treba biti realan. Zar iko misli da za nepunih godinu dana može biti rešeno sve ono što se decenijama unazad gomilalo? O efikasnosti pravosuđa jasno će govoriti godišnji izveštaj VSS, koji će ukazati na broj i brzinu rešavanja predmeta. Smatram da će ta statistika pokazati prave rezultate na osnovu kojih ćemo se opredeliti za dalje korake.
Kako komentarišete izveštaj EK povodom opšteg izbora sudija i tužilaca i nezavisnosti pravosuđa?
- Potpuno otvoreno treba reći da pravosuđe u Srbiji nije bilo u potpunosti nezavisno. O tome svedoče izbori sudija koji su se odvijali prema kvotama političkih stranaka i napredovanje i dobijanje stanova i stambenih kredita za „dobre usluge" tadašnjem režimu. Danas, po prvi put su stvorene nezavisne institucije kojima je osnovni cilj zaštita nezavisnosti sudstva i samostalnosti tužilaca, a to su VSS i Državno veće tužilaštava (DVT). Upravo formiranje VSS i DVT i izmeštanje odluka o izboru sudija i tužilaca iz parlamenta na ova dva nezavisna tela dokaz su daljeg jačanja pravosuđa.
Da li se na osnovu izveštaja EK može očekivati da dođe do revizije opšteg izbora u odnosu na neizabrane sudije i tužioce?
- Suština saradnje sa Evropskom komisijom je kontinuirani zajednički rad na svim otvorenim pitanjima, uključujući i pitanje provere opšteg izbora sudija i tužilaca. VSS i DVT će u saradnji sa ekspertima EK precizno formulisati neophodne korake ka potpunom usaglašavanju celog procesa sa standardima EU, koji će dovesti do otklanjanja svih problema i svake trunke sumnje da je bilo određenih propusta. Tvrdim da će sve preporuke Brisela biti u potpunosti ispunjene, i to ne samo zato što to smatra EK, već zato što je Srbiji potrebno nezavisno i jako pravosuđe.
Prema istraživanju Transparentnosti Srbija, do 2007. godine Srbija je napredovala u borbi protiv korupcije, a od tada počinje da stagnira. Kako biste to objasnili, s obzirom na donete zakone koji bi upravo trebalo da utiču na smanjenje korupcije?
- Republika Srbija je donela jasan i snažan institucionalni i zakonodavni okvir za uspešnu borbu protiv korupcije i sada nam predstoji primena donetih antikorupcijskih zakona, kao i rad na jačanju nezavisnih institucija. Znate i sami da je uvek lakši korak doneti neophodne propise, a da je tek njihova primena pravi izazov. U tom smislu i tumačim stagniranje Srbije na listi Transparensi internešenela, ali želim da naglasim da ova vlada ima jasnu političku volju da se bori protiv korupcije, a o tome jasno govori da je više nego ikada ranije pokrenut veliki broj postupaka za koruptivna krivična dela.
Da možete ponovo da se upustite u reformu pravosuđa, šta biste ponovili, a šta biste izmenili?
- Smatram da je jedan od najvećih propusta nedovoljno jasna komunikacija i saradnja sa evropskim institucijama, ali verujem da ima dovoljno vremena da se ovaj propust ispravi. Reforma pravosuđa ne može se gledati kao kancelarijski posao, ona je odgovor na mnoga bolna otvorena pitanja koja potresaju naše društvo. Reforma je skup mera, promena pravosudnog sistema, zakona, unapređenje sudske uprave. To nije proces koji se završava u roku od nekoliko meseci, ona je dugotrajan proces. Za mene je posebno važno da se u predstojećem periodu vrati poverenje građana u sudstvo i očekujem da će svojim radom, rezultatima i autoritetom reformisano sudstvo ovo poverenje ponovo uspostaviti. Sasvim je sigurno da je reformom pravosuđa onemogućeno da sudski postupci traju neprimereno dugo, zbog čega se veliki broj građana žalio i Ustavnom sudu, ali i Evropskom sudu za ljudska prava. Dakle, reforma je bila nužna i svakako da bih ponovo ušla u taj proces.
