Izvor: Deutsche Welle, 20.Sep.2016, 13:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Visoka politika“ na lokalnim izborima
Kampanja pred lokalne izbore u BiH je u završnici, a građanima nisu ponuđene nikakve nove ideje, ocenjuju analitičari. Umesto lokalnih tema, kampanjom dominira „visoka politika“ od koje obični građani neće imati koristi.
U dosadašnjem toku predizborne kampanje u Bosni i Hercegovini nije moglo da se vidi ništa novo, smatra predsednik odbora Koalicije za slobodne i poštene izbore „Pod lupom“ Vehid Šehić. „Gotovo sve kampanje u BiH identične su jedna drugoj. >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << Pošto se radi o lokalnim izborima, posebno zabrinjava činjenica da se najmanje govori o lokalnim problemima. Gotovo da nema priče o razvoju lokalnih zajednica i poboljšanju socijalnog statusa građana u lokalnim zajednicama. U kampanju za lokalne izbore uključili su se i prvi ljudi političkih stranaka koji vode neku 'visoku' politiku i bave se temama koje nemaju dodira s lokalnim zajednicama. Mi ovde u BiH zato raspravljamo o referendumu, o dogovorima trojice lidera na nivou Federacije BiH, koji ponovo obećavaju milijarde i nove investicije. Obične ljude nastoje da zabave visokim, političkim temama, a stvorili su i atmosferu u kojoj se ljudi ponovo boje rata. U atmosferi straha, zaboravlja se na životno važna pitanja. Takva je, nažalost, predizborna politika u BiH, i zato je ova zemlja po svim pokazateljima na samom začelju evropske lestvice razvoja“, kaže Šehić za DW.
U predizbornim nastupima kandidata vladajućih stranaka i opozicije gotovo da nema bitnijih razlika. „Živimo u vremenu kada su političke stranke postale interesne grupe. Izgubile su ideološku matricu, tako da danas ne znamo šta je socijaldemokratija, šta liberalizam, a šta konzervativni politički pravac. Sve je to pomešano, pa su im slični i programi. Zato između vladajućih i opozicionih stranaka gotovo da i nema razlike. To je praksa u poslednjih sedam ili osam izbornih ciklusa u BiH“, podseća Šehić.
Overa postojećeg stanja međunacionalnih odnosa
Međunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane analizirao je političku sliku Bosni i Hercegovini uoči lokalnih izbora 2016. godine. Direktor Instituta Zijad Bećirović veruje da na predizbornu političku scenu u BiH utiču i „velikodržavni projekti“. „Velikodržavni projekti iz susedstva, smetnja su razvoju BiH. Zato su svi izbori u BiH overa postojećeg stanja međunacionalnih odnosa u ovoj zemlji, kroz projekciju navedenih državnih projekata. Takođe, i unutar nacionalnih korpusa u BiH postoje tenzije, ali samo u smislu ovladavanja resursima na 'svojim' nacionalnim teritorijama. Zato su obični građani u BiH žrtve 'visoke politike' kojom dominiraju nacionalistički projekti“, kaže Bećirović za DW. Naš sagovornik posebno upozorava na delovanje predsednika Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorada Dodika, ali i nekih opozicionih lidera u Republici Srpskoj.
Sve je isto: i centar, i desnica, i levica
„U RS imamo tradicionalno suprotstavljena dva politička bloka. Na jednoj strani je Savez nezavisnih socijaldemokrata, Demokratski narodni savez (DNS) i Socijalistička partija (SP), a na drugoj Savez za promjene u kojem su Srpska demokratska stranka (SDS), Partija demokratskog progresa (PDP) i Narodni demokratski pokret (NDP). Savez za promjene znatno je oslabljen zbog saradnje predsednika PDP Mladena Ivanića s Miloradom Dodikom. PDP rapidno gubi podršku u biračkom telu i zbog toga Ivanić neprimerenom retorikom, koja dodatno zaoštrava i remeti odnose u BiH, pokušava da povrati izgubljenu podršku u biračkom telu. Radi se o klasičnoj 'političkoj prostituciji' karakterističnoj za Ivanića“, navodi se, između ostalog, u analizi IFIMES.
U politici je sve moguće
Taj Institut je analizirao i predizborne političke prilike u Federaciji Bosne i Hercegovine. „U Federaciji je koalicija stranaka SDA-SBB apsolutni favorit lokalnih izbora. U hrvatskom korpusu na lokalnim nivoima to je Hrvatska demokratska zajednica (HDZ) BiH. Socijaldemokratska partija (SDP) se nalazi u dubokoj defanzivi i u pokušaju pozicioniranja u okviru opozicije. Demokratski front (DF) pokušava da se nametne kao opozicija i žestoki kritičar vlasti, što joj delimično i uspeva zbog brojnih propusta aktuelne vlasti“, ističu analitičari IFIMES.
Bećirović nije iznenađen činjenicom da su na zajedničkim listama dojučerašnji ljuti politički protivnici. „Politika je takva. Sve je moguće, ne samo u BiH, već i na svetskom nivou. Motivacije su interesi, ali najčešće usko-stranački i lični. Teško da običan građanin ima izbora u ovakvoj situaciji kada ni 'opozicione' stranke ne nude ništa novo“, kaže Bećirović. Opštinski (lokalni) izbori u BiH biće održani 2. oktobra. Pravo glasa ima 3.345.486 građana. Za pozicije u budućoj lokalnoj vlasti takmiči se oko 30.000 kandidata. Izabraće se 2.835 odbornika, 1.687 u Federaciji BiH, 1.117 u RS, te 31 u Skupštini Brčko Distrikta. Biće izabrani i gradski odbornici, 131 načelnik, te 12 gradonačelnika.
.jpg)
