Izvor: Politika, 15.Okt.2013, 15:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Visoka cena besplatnog školovanja
Strahinja Popović je jedan od 267.000 studenata u Srbiji čiji roditelji muku muče da obezbede novac za troškove studiranja, a koji ne ulaze u iznos školarine ili se ne podrazumevaju kada se student izbori za „besplatni” indeks. On je upravo upisao master na konzervaciji i kaže da fakultet obezbeđuje samo papir, a studenti moraju da kupe sav ostali materijal – boje, pigmenata nema dovoljno koji su veoma skupi, moraju da plaćaju čak i autobuske karte kada idu na teren. Sada je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << morao da odštampa dva rada i priloži 50 kolornih kopija sa prakse, što je iz džepa njegovih roditelja izbilo dodatnih 20.000 dinara.
– Studenti se najčešće žale zato što moraju da plaćaju različita uverenja. Postojao je cenovnik čak i za razgovor sa dekanom, ali mislim da se to rešilo u međuvremenu – kaže za naš list Kristina Praštalo, student prorektor Univerziteta u Novom Sadu.
Novosadski akademci su pre nekoliko meseci pokrenuli inicijativu da se fakultetski cenovnici izjednače, u tome su ih podržale i kolege iz Beograda, ali se sa čitavom pričom stalo, jer nije bilo dobre volje na fakultetima.
– Otpor fakulteta je bio veliki, što je i očekivano, jer se oni trude na svaki način da dođu do vanrednih sredstava. Ono što studenti zameraju jeste kako je moguće da prijava ispita na jednom fakultetu košta 100, a na drugom 500 dinara, kada papir isto košta, usluga koju pružaju je ista… Kako se onda cenovnik za ista uverenja toliko razlikuje – pita Ivan Šašić, koji je još koji dan na mestu studenta prorektora Univerziteta u Beogradu.
Prema nekim računicama, akademci godišnje na razne prijave, uverenja, potvrde i druga dokumenta izdvoje više od 20.000 dinara. Primera radi, overa semestra na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu košta od 2.200 do 4.000 dinara, u zavisnosti da li se overava sa svim potpisima ili bez jednog, odnosno dva potpisa. Na beogradskom Ekonomskom fakultetu studenti mogu da podnesu prigovor ukoliko nisu zadovoljni dobijenom ocenom, a to ih košta 1.000 dinara. Na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu, poništavanje ispita je takođe 1.000 dinara, ispis je 2.500, ali se ovde ne naplaćuje prijava ispita do tri puta, kao ni uverenje o statusu studenta.
Akademci sa Beogradskog univerziteta zameraju i to što oni u samofinansirajućem statusu imaju obavezu da prilikom upisa godine uplaćuju 1.500 dinara na žiro-račun fakulteta, sa namenom „finansiranje zajedničkih poslova Univerziteta u Beogradu”, mada niko ne zna za šta se ta sredstva troše. Najnovija inicijativa fakulteta jeste da se taj iznos smanji na 1.000 dinara, ali da ga plaćaju i budžetski i sufinansirajući studenti, a poslednju reč će imati Savet UB, uprkos protivljenju akademaca.
Ono što predstavlja studentsku moru, sudeći prema onima koji se javljaju našoj redakciji, kako prilikom upisa tako i kad počne školska godina, jeste što moraju da plaćaju i razna osiguranja, članstva u studentskim organizacijama, Univerzitetski centar za razvoj karijere…
Nije tako samo na osnovnim studijama, veliki finansijski problem nastaje i za one koji uspeju da stignu do izrade doktorske teze. Jer, primera radi, prijava doktorske disertacije košta 10.000 dinara, ocena podobnosti teme još 25.000, ocena disertacije i pisanje izveštaja je novih 40.000 dinara, a odbrana 45.000 dinara!
U fakultetskim upravama listom imaju isto opravdanje za ovaj namet na studentska pleća: školarine i cenovnike nisu povećavali nekoliko godina upravo izlazeći u susret osiromašenom budžetu roditelja, a sa druge strane, postoje i dugovi države i računi koji se gomilaju u zimskim mesecima, zbog čega su mnogi prinuđeni i da obustave nastavu. Pojedini fakulteti se pravdaju i time da se studentima ne naplaćuje sve, besplatno se dobijaju recimo potvrde za regulisanje zdravstvene zaštite, smeštaja i ishrane u studentskim domovima ili porodične penzije…
Međutim, ni na jednoj visokoškolskoj ustanovi nismo dobili odgovor zašto se cene ovih usluga toliko razlikuju od fakulteta do fakulteta i zašto je toliki problem da se javno objavi specifikacija troškova.
U Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja kažu da zbog autonomije koju imaju, fakultetima niko ne može da naredi koliko će da naplaćuju svoje usluge, a država i univerzitet mogu samo da daju preporuke.
Sandra Gucijan
objavljeno: 15.10.2013.
Pogledaj vesti o: Izbori
