Izvor: Politika, 22.Dec.2011, 23:11 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Veliko pomirenje Palestinaca
Fatah i Hamas veruju da im demokratizacija Bliskog istoka ide na ruku
Kairo – Islamistički Hamas pristao je da se pridruži Palestinskoj oslobodilačkoj organizaciji (PLO), u kojoj je umereniji, rivalski Fatah glavna frakcija. Pristanak se smatra ključnim korakom ka ujedinjenju već dugo podeljenog palestinskog rukovodstva.
Vođa Hamasa Haled Mašal, koji živi u izgnanstvu u Siriji, pristao je da uđe u komitet koji će pripremiti izbore za rukovodstvo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << PLO, navodi AP. Ti izbori se, po svoj prilici, neće skoro održati, ali potez Mašala znači da će on sarađivati sa palestinskim predsednikom Mahmudom Abasom, vođom Fataha.
Ovakav razvoj događaja smatra se važnim korakom ka pomirenju Hamasa, koji vlada pojasom Gaze od sredine 2007, i Fataha, koji trenutno dominira na drugoj palestinskoj teritoriji – Zapadnoj obali.
Članovi nekoliko palestinskih frakcija sastali su se juče u Kairu u okviru pregovora o pomirenju te dve glavne organizacije. Ovom sastanku prethodili su intenzivni razgovori u egipatskoj prestonici, koji su doveli do razmatranja izbora i rekonstrukcije PLO.
***
Kairski dogovor, iako nije prvi te vrste, obećava pomirenje Fataha i Hamasa, dve palestinske frakcije suočene sa istom dilemom: kako ostvariti lidersku ulogu u narodu koji je podeljen oko mirovnih pregovora sa Izraelom.
Rivalske frakcije, koje su na vrhuncu neprijateljstava bile upletene u krvavi građanski rat, sada se pod okriljem Palestinske oslobodilačke organizacije okreću jedna drugoj u naporu da sačuvaju sopstvenu važnost i pokušaju da ponovo stvore nacionalno jedinstvo.
Pokazalo se da je bilo najvažnije pokrenuti mehanizam za prevazilaženje podele. Tako je dogovor, postignut još u maju, krenuo u realizaciju. Sporna pitanja bezbednosti ili prelazne vlade odložena su za sledeću godinu.
Odvojeni izbori na Zapadnoj obali i Gazi za jedinstveni parlament zakazani su za maj 2012, što je malo verovatno, jer, barem za sada, ne treba očekivati značajnije približavanje Gaze, pod upravom Hamasa i Haleda Mašala, i Ramale, sedišta Palestinske uprave i Fatahovog šefa Mahmuda Abasa. Parlamentarni izbori poslednji put su održani 2006.
Iako mu je predsednički mandat istekao još 2009, Abas upravlja na osnovu dekreta PLO, koji takođe predvodi. Najavljeno približavanje moraće da prođe razne testove jer će i Fatah i Hamas preispitivati ozbiljnost druge strane.
Biće u tome i kupovine vremena da bi se sačekali novi rezultati „arapskog proleća”. Obe palestinske frakcije veruju da im demokratizacija Bliskog istoka ide na ruku, a Hamas je dodatno zadovoljan uspesima islamista posle izbora u Egiptu, Tunisu i Maroku.
Međutim, ni Fatah ni Hamas poslednjih šest godina nisu izlazili pred birače, pa njihovo uklapanje u trendove reformi regiona podrazumeva nove ideje i pristupe – pre svega u odnosu prema Izraelu.
Ta vrsta usaglašavanja zajedničke pozicije biće ozbiljan ispit. Iako su dve grupe na sastanku u Kairu 24. novembra usaglasile taktiku „narodnog otpora” – protesta, bojkota i nenasilne borbe – pitanje je kako će se ona ostvarivati na terenu.
Njihove dosadašnje taktike bile su bitno različite. Hamas se, uprkos povremenim primirjima, dugo oslanjao na raketiranje Izraela, na „oružani otpor”, da bi u poslednje vreme pokazao visok stepen ustezanja. Fatah je pozicije gradio na mirovnim pregovorima sa Izraelom, sve dok ih nije zamrzao zbog produžene gradnje jevrejskih naselja na okupiranoj zemlji, koja bi trebalo da bude uključena u buduću palestinsku državu.
Tako su i jedni i drugi dospeli pod baraž kritika iznutra: nepostojanje mirovnog procesa zamera se Fatahu, napuštanje vojne opcije Hamasu. Uklapanje dve različite taktike zahtevaće mnogo mudrosti i takta, što nisu kategorije previše bliske liderskim ambicijama i načinu upravljanja raznim palestinskim grupama. Čak ni dobro upravljanje neće biti dovoljno narodu koji očekuje nezavisnost i polako gubi strpljenje.
Fatah je dosad pokušao sa zahtevom da UN prihvate punopravno članstvo Palestine. Hamas se odlučio na razmenu stotina palestinskih zarobljenika za izraelskog vojnika uhvaćenog još 2006.
Bio je to, pokazuje se, uvod u pomirenje, izraz koji se sada mnogo češće čuje od „otpora” ili „mirovnih pregovora”.
Pomirenje će, međutim, imati svoju cenu. Izrael i SAD, koji na Ismaila Haniju i njegovu administraciju u Gazi gledaju kao na terorističku grupu, svakako će prekinuti finansijsku pomoć Abasovoj upravi na Zapadnoj obali. Izraelci će, povrh toga, gledati da blokiraju Palestince u istočnom Jerusalimu.
Ali, ako ništa drugo, pomirenje izbija iz ruku omiljeni adut izraelskog premijera Benjamina Netanijahua: da nema „partnera” za pregovore. Abasa, ponavljao je, ne podržava polovina Palestinaca. Sa Hamasom nema pregovora.
Palestinci se sada Izraelu nude kao jedinstven pregovarački blok. Ukoliko ne bude obnove mirovnih pregovora, jasno je ko ih odbija.
Boško Jakšić
objavljeno: 23.12.2011
Pogledaj vesti o: Sirija
