Izvor: Blic, 10.Apr.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ustavni sud bio u pravu, krive su stranke na vlasti
Ustavni sud Srbije je otklonio grubu nezakonitost koju je učinila Republička izborna komisija donoseći uredbu i manjinama odobrila da za proglašenje izbornih lista prilože 3.000 potpisa. Svi su znali da je RIK za tako nešto nema ovlašćenja, a Vlada Srbije i proevropske stranke u proteklih 11 meseci, ipak, nisu donele izmene Zakona o izboru narodnih poslanika, koji nalaže da manjine kao i svi ostali podnosioci izbornih lista >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << prilože 10.000 sudski overenih potpisa, objašnjava za „Blic" nekadašnji predsednik Ustavnog suda Srbije Slobodan Vučetić.
Ustavni sud Srbije je prekjuče usvojio žalbu Srpske radikalne stranke koja je tražila da proglašenje izbornih lista za manjine bude usklađeno sa Zakonom o izboru narodnim poslanicima. Vučetić, međutim, smatra da je dobro to što je USS ovu odluku doneo prioritetno „jer, da to nije uradio sada, radikali bi posle izbora mogli da ospore zakonitost svih osvojenih mandata".
- Nije u redu sada dizati galamu na Ustavni sud jer je on samo obezbedio da se primenjuje zakon. A zbog toga što taj zakon nije izmenjen krive su proevropske stranke i Vlada Srbije koje, zbog nehata i nemara, nisu našle za shodno da to učine, mada su imale većinu u parlamentu, a bilo je logično da se to uradi pošto je već ukinut cenzus za ulazak manjina u parlament koji moraju da ispune sve ostale partije - ocenio je Vučetić.
U RIK-u su izjavili za „Blic" da su se povinovali odluci Ustavnog suda Srbije objašnjavajući da su spornu uredbu doneli „rukovođeni stečenim pravom sa ranijih izbora".
- Radi se o propustu zakonodavca koji je RIK opravdano pokušao da ispravi, ali kao izvršni organ nema pravo da menja opšti akt. Zato je odluka Ustavnog suda ispravna i u skladu sa pravom, ali to ne menja činjenicu da bi bilo svrsishodno smanjiti broj potpisa za partije nacionalnih manjina - ocenio je programski direktor CeSID-a Marko Blagojević.
On je rekao da nije svrsishodno da partije nacionalnih manjina moraju da ispune iste zahteve kao i druge partije, ukazujući da u izbornom zakonodavstvu već postoji odredba o ukidanju izbornog cenzusa za nacionalne manjine.
- Ukoliko postoji pozitivna diskriminacija u tom smislu, onda treba da postoji pozitivna diksriminacija i u smislu broja potpisa potrebnih za kandidovanje izborne liste - smatra Blagojević.
Predsednik Unije Roma Srbije Rajko Đurić, Socijaldemokrtaska unija i Bošnjačka lista za evropski Sandžak juče su oštro kritikovali rešenje Ustavnog suda i najavili žalbe međunarodnim organizacijama. Prema njihovim rečima, romska i albanska manjina su odlukom USS stavljene u neravnopravan položaj jer ne mogu da prikupe 10.000 potpisa građana.
Rajko Đurić, koji je jedini poslanik URS u dosadašnjem sazivu parlamenta, rekao je da će ta stranka razmisliti da li će uopšte izaći na izbore 11. maja i to „iz etičkih razloga, jer ne pristaje na gaženje moralnih principa i prava manjina".
Predstavnik Bošnjačke liste za evropski Sandžak Esad Džudžević ocenio je da je reč o „faktičkom kršenju Ustava, jer se ne može snižavati dostignuti nivo manjinskih prava". Dodao je da je još gore to što je „loša poruka manjinama i međunarodnoj javnosti poslata u trenutku kada su izbori već raspisani".
Politički lideri partija Albanaca s juga centralne Srbije zatečeni su odlukom Ustavnog suda, rekao je lider Demokratske unije doline Skender Destani. On je objasnio da je u Preševu i Bujanovcu gotovo nemoguće prikupiti 10.000 potpisa ukoliko se oko liste ne okupi, kako je rekao, makar većina stranaka Albanaca.
Lider Mađarske koalicije Ištvan Pastor izjavio je da odluka USS „ne remeti njihove planove, jer je ta koalicija prikupila više od 10.000 potpisa".
Istu žalbu SRS odbio Vrhovni sud
Potpredsednik SRS Dragan Todorović, koji je potpisao inicijativu ove stranke da se obustavi primena uredbe RIK, za „Blic" je rekao da je ova stranka i na prošlim parlamentarnim izborima uputila žalbu na isto rešenje Vrhovnom sudu Srbije. Interesantno je da je žalba je odbijena, pri čemu se Vrhovni sud pozvao na Ustav Republike Srbije, međunarodne standarde ljudskih i manjinskih prava, kao i okvirnu konvenciju za zaštitu nacionalnih manjina. U to vreme Ustavni sud Srbije nije radio.
