Izvor: Aleksinac.net, 30.Jun.2022, 16:16

Uludo bacanje para

„Izbori u Srbiji biće zapisani u istoriji. Kao dokaz da je ovako nešto još moguće“!

Nije baš preterano skromno citirati samog sebe, ali naglasiću da je ova

misao nastala pre tridesetak godina. U vreme kada je u Srbiji vladalo

jednoumlje.

Tada smo živeli u diktaturi i izbori su bili farsa; glasali su

mrtvi, žive su potkupljivali brašnom, zejtinom, i >> Pročitaj celu vest na sajtu Aleksinac.net << sličnim potrepštinama

za siguran glas, na televiziji i u štampi forsirana je samo jedna stranka.

Vodeća. Doduše, nešto koski dobijali su i omiljeni opozicionari. Tako je

to bilo!

Danas, naprotiv, u eri demokratije i građanskih sloboda, izbori i sav

onaj cirkus oko izbornih radnji pokazao se više puta nepotrebnim. Imali

smo prevremene izbore. Dve godine pre roka. Tu su straćene goleme pare.

Potom, rezultati izbora skoro da su isti kao što je i ranije bilo. Doduše,

pojavili se neki stari-novi akteri, ali to suštinski ne menja stvar. Većina novih u skupštini po svojim moralnim i ljudskim vrednostima nimalo se ne razlikuju od ovih što nas godinama usrećuju novim zakonima, uredbama, tv prenosima i sličnim zabavama. Hoću reći, isto tako su moralne gromade kao ova dobro nam poznata lica.

Ipak, kao najveći argument za izbegavanje izbora i uludog trošenja novca

je ličnost našeg vođe. Čemu vlada, skupština, ministri, poslanici,

gradonačelnici kad imamo jednog i jedinog koji o svemu odlučuje?

Autoritetom bezgrešnog i jedinog pravog!

Razume se! Da li će neka Ana Brnabić samostalno doneti neku državnu odluku? Koji ministar sme da se oglasi o tamo nekom sukobu Rusije i Ukrajine? Hoće li neki gradonačelnik pokrenuti gradnju metroa, brzu gradsku prugu, stadion, na svoju ruku?

Hoćeli možda Partizan osvojiti fudbalsko, odnosno košarkaško prvenstvo

Srbije? Neće! Hoće li selektor fudbalske reprezentacije odlučivati ko će u timu igrati desnog beka? Ili hoće li tamo neki Petković samostalno i na

svoju ruku predati elektroenergetski sistem „državi Kosovo“?

Zato nama izbori ne trebaju. Srpski narod prihvata jednog vođu. Vođa je

bezgrešan. I za sve se pita. Kreira spoljnu politiku. Brine o ekonomiji.

Stara se o unutrašnjem uređenju države. Nagrađuje umetnike, sportiste,

otvara puteve, pruge, mostove, fabrike...

Lično prima unesrećene podanike, ima i takvih čak i u ovom zemaljskom raju, koji su nezadovoljni institucijama sistema, pa svoje pravo potražuju kod predsednika. Tako je radio Broz. Milošević nešto manje, ali i on je znao da udovolji molbama vernih mu podanika. Sadašnji vođa samo nastavlja praksu ranijih gospodara Srbije.

Da ovakav način vladanja ima podršku naroda, pokazuju izbori. Rekosmo

da su nepotrebni, ali rezultati tih izbora govore da je narod zadovoljan.

Ogromna većina naroda, ma šta to značilo, podržava sistem. Najpre vođu. I to se mora poštovati. Čak i najumniji među nama izgleda da su ubeđeni da je ovaj naš svet najbolji među svim svetovima.

Samo nekolicina mudrihakademika ima rezerve prema sistemu u kome jedan čovek odlučuje o svemu. Hiljade pravnika, advokata, javnih tužilaca, profesora pravnih fakulteta nisu uočili povredu Ustava ili zakona. Dakle, sve funkcioniše po redu i propisu, to jest, zakonu.

Isto tako sve je potaman u ekonomiji, zdravstvu, bezbednosnim službama, prosveti, sve tamo do neke kulture, odnosnosporta. Tek diplomatija! Ambasadori Srbije pravi su reprezenti države koju predstavljaju. Izvesni Marko Đurić je pobeđivao Šiptare s 5:0 u pregovorima, pa je nagrađen ambasadorskom stolicom u Vašingtonu.

Tamo danas uspešno preobraćuje Amerikance od neprijatelja Srba do

najpouzdanijih naših saveznika. Već pominjani Petković nije tako uspešan

kao Đurić, pa se eventualno može nadati ambasadorskom položaju u Kini!

Od poslednjih izbora prošlo je skoro tri meseca a novi parlament još

nije uspostavljen. Zato što se još uvek glasa u Velikom Trnovcu. Ovo mesto

je u staroj Jugoslaviji, ali i u Evropi, ime steklo uspešnim biznisom.

Poput Sicilije, demokratija im je strani pojam. Evo, i sada već četvrti put nisu uspešno završili izbore. Zbog nesuglasica članova izbornog štaba. Kao i zbog dojave o podmetnutoj bombi. I sada zbog tog Trnovca ne može da se konstituiše srpska skupština. Niti znamo ko će biti ministri u novoj

vladi. A ne znamo ni novog predsednika vlade.

A baš gorimo od želje da sve to saznamo. Što se mene tiče mogu da vladaju čak i oni iz tamo neke daleke prethodne vlasti. Oni što su sve upropastili. I onaj za koga su tvrdili da je pokrao 619 miliona evra. Sada mu to više niko ne pripisuje.

Čovek dokazao da te tvrdnje nisu tačne. Nije kao što zlobnici govore da su

neki drugi pokrali mnogo više. Pa je neumesno drugoga napadati za

tričarije. Naravno da su ovo nebuloze. U Srbiji niko ništa nije pokrao.

Najmanje državu. Zato i imamo sve ovo što imamo.

Nastavak na Aleksinac.net...