Izvor: Vostok.rs, 17.Apr.2014, 17:23 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ukrajina: Obećanog tri godine čekaju
01.04.2014. -
Ministri ekonomije i finansija koji se okupljaju danas na dvodnevni sastanak u Atini treba da reše složeni zadatak: da ispune konkretnim sadržajem prethodno obećanje da pomognu Ukrajini i da pri tome maksimalno sačuvaju sopstvene resurse.
Jer već u maju proći će izbori za Evropski parlament – i birači su raspoloženi da traže od činovnika i poslanika u Briselu izveštaj za svaki evro koji >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << nije potrošen za evropske potrebe. Tim pre što politički pejzaž same postmajdanske Ukrajine još nije ni iz daleka jasan – ističe komentator Petar Iskenderov.
Da počnemo od toga što zapadne zemlje i institucije treba da rešavaju pitanje finansijske pomoći Ukrajini u nepovoljnom globalnom kontekstu. Osim političke i socijalno-ekonomske nestabilnosti u toj zemlji, na tržišta negativno utiču problemi nastali u SAD, Kini i Japanu.
Ništa manji problem ostaje određenje makar približnih obima pomoći neophodnih Ukrajini. Aktualni ukrajinski premijer Arsenij Jacenjuk praktično u svakom svom izlaganju plaši Zapad bankrotstvom svoje zemlje već ove godine, što mogu da spreče tobože samo hitne dotacije od mnogo milijardi. O konktrenim sumama manje je jasnosti. Najčešće figurira pružanje 4 milijarde dolara hitno i 35 milijardi tokom 2014-2015. godine.
U razmerama finansijske politike EU ovi zahtevi ne deluju preterano. To je manje nego što je EU već potrošila na spasavanje ne samo Grčke, već i Portugalije (oko 75 milijardi evra) i Irske (oko 65 milijardi evra). Ipak Ukrajina nije Grčka i nije Irska. Ona ne ulazi u zonu evra, ni u EU, a to znači da kreditori imaju pravo da joj postave mnogo strožije zahteve – između ostalog političkog karaktera, primetio je u razgovoru za Glas Rusije direktor ruskog Instituta za probleme globalizacije Mihail Deljagin:
- Ako nemam para, a vi mi dajete pare, vi od mene možete da tražite vrlo mnogo. Naravno da će moj suverenitet ograničavati kreditori. Ako kreditor bude Evropska komisija – ona će dobiti velika ovlašćenja na račun skraćenja suvereniteta. Ali glavni kreditor EU je Evropska centralna banka i Nemačka.
I ovde se pojavljuje glavni čvor protivrečnosti, tako da strateška dilema za Amerikance i Evropljane ostaje nejasna – ovako je prokomentarisala ovih dana razvoj sitaucije oko Ukrajine italijanska La Stampa. Karakteristika je vrlo indikativna – posebno u pogledu finansija. Dok se EU ne odredi u kom svojstvu i sa kojim političkim pejzažem mu je potrebna Ukrajina, teško da će u Kijev krenuti značajna finansijska ulaganja.
Izvor: Glas Rusije, © Kollaž: «Golos Rossii»
