Izvor: Magyar Szó, 16.Nov.2014, 05:06 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Učešće u vlasti donelo ogroman rezultat
Pokrajinskih izbora u Vojvodini neće biti, bez obzira na nastalu političku krizu, a u tome su saglasni i vlast i opozicija. Danas se još ne zna kakvo će stanje biti u bliskoj budućnosti, u pogledu pokrajinske administracije, ali je je sigurno da je na pomolu novi period pošto što su se nesuglasice unutar vladajuće većine rasplamsale. Nije nezamislivo da dolazi vreme smirivanja tenzija, ali ni to da će se mađarska stranka isključiti iz koalicije. Nije to međutim jedina tema koja je obeležila >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << javni život Vojvodine u poslednje vreme; održani su i izbori za nacionalne savete na kojima je lista „Mađarska sloga”, koju je podržao Savez vojvođanskih mađara i dobio 31 mandat od mogućih 35. Ištvan Pastor, predsednik SVM-a i pokrajinske Skupštine, kaže da broj osvojenih mandata odgovara očekivanjima.
„Znam da ova rečenica može zvučati neskromno, ali ako pogledamo koliki je posao odradila kompletna struktura SVM-a, što znači ne samo predsedništvo nego celo članstvo stranke, mislim da je ovaj 31 mandat sasvim realna cifra, naročito ako uporedimo našu listu sa ostalim listama i radom koji stoji iza njih. Nije svakodnevni rezultat, ali je rezultat koji odgovara očekivanjima. Čitao sam rečenice sa kojima su neki pokušavali relativizovati rezultate u svetlu broja onih koji su izašli na glasanje. Bili smo pripremljeni i na to, ali su ovakve izjave ipak malo čudne jer obično stižu od onih koji nisu imali ni toliko snage da započnu ovu priču. Ja znam koliko treba raditi da se ostvari izlaznost od 40 posto, dok ostali ovo nikada nisu ni pokušali, samo određuju zadatke.”
Koje će biti glavne teme sledećeg četvorogodišnjeg ciklusa?
U poslednjih 15 godina ovo je četvrti nacionalni savet vojvođanske mađarske zajednice. 1999. godine je osnovan Privremeni nacionalni savet mađara, tada još bez pravne osnove, kao rezultat samoorganizovanja. To znači da smo mi 1999. godine bili tamo gde je danas zajednica mađara u Rumuniji. Razlika je jedino što su tada, na to što smo mi ostvarili, podrugljivo gledali oni koji danas podrugljivo govore o pravnoj zasnovanosti, a rezultate zajednice mađara u Rumuniji uzdižu. I to je tek deo priče. 2002. godine je Nacionalni savet formiran na osnovu saveznog zakona, a 2010. godine na osnovu republičkog zakona; nedavno smo već drugi put izabrali Nacionalni savet mađara na neposrednim izborima. Nastavak ovog procesa sledi u ponedeljak. Sve to što sam ispričao nije važno samo zbog podsećanja već i zbog toga da bude jasno da se radi o mogućnosti konstantne nadogradnje.
Kakva su očekivanja u vezi novog saziva SVM-a?
„Nacionalni saveti se ne razlikuju samo po vremenu njihovog formiranja i pravnim pozadinama formiranja, nego i po njihovim mogućnostima odnosno zadacima. Ako ovako gledamo na ta pitanja, nacionalni savet koji će se sad formirati, moraće da se izbori sa drugačijim zadacima, ali nastavljajući sa izgradnjom koju je započeo nacionalni savet u ranijem sastavu. Prethodni nacionalni savet je uzeo pod svoje sve one sfere za koje je zakon dao mogućnosti, a gde to nije bilo moguće, učinio je prve korake; na primer osnivačka prava osnovnih škola još nisu u nadležnosti nacionalnih saveta. Sad će biti prioritet da se sadržajima popune oni prostori koji su već na raspolaganju. Biće potrebno suočavanje sa rezultatima i iskustvima iz prethodne četiri godine. Tamo gde je to potrebno, moraće se napraviti korekcije. A ima dosta sfera gde je to potrebno. To nije ocena, to je deo života. Moraće se početi sa ostvarivanjem ciljeva opisanih u izbornom programu. Mora se imati na umu da nacionalni savet nije cilj, nego sredstvo. Sredstvo ostvarivanja interesa.”
Postoje mišljenja po kojima je nacionalni savet suviše ispolitizovan.
„Ostvarivanje interesa se ne može realizovati ako nacionalni savet ide jednim putem, SVM drugim, a civilna sfera trećim, a nikada se ne susretnu. Mislim da nepromišljene izjave po kojima je savet ispolitizovan služe samo za objašnjenje političke impotencije. Mislim da se snage moraju udružiti jer sinergija snaga omogućava ostvarivanje interesa. Lista je sastavljena da ima odgovore za izazove i zbog toga sam ja optimista u ovom pogledu.”
Rekonstruisana je pokrajinska Vlada, ali ta rekonstrukcija nije donela političku ravnotežu u Vojvodini. Vi ste pokušali zaustaviti pojedine pojave na sednici, na kojoj poslanici SVM-a na kraju nisu glasali. Problem „lutanja” pokrajinskih mandata je postao stalan problem u poslednje vreme. Kako smo dospeli u ovakvu sitaciju?
„Ono što se dogodilo prošlog ponedeljka je zapravo kulminacija procesa koji traje već mesecima. Teško bi bilo odrediti razloge ove rekonstrukcije vlade. Odavno je poznata činjenica da su dva mesta pokrajinskog sekretara slobodna, nije bilo smisla zbog toga potrošiti skoro šest meseci. Mi od početka naglašavamo da ne želimo imati suviše aktivnu ulogu u pregovorima Demokratske stranke, Lige socijaldemokrata Vojvodine i Nove demokratske stranke. Rekli su da će to biti rekonstrukcija koja će imati nove osnove, u kojoj važnost neće imati fotelje nego viši ciljevi. Ispostavilo se da od svega toga neće biti ništa, da je cela priča imala za cilj samo podelu fotelja. Za nas je tokom ovih skoro pet meseci bio mnogo važniji deo koji se odnosi na konstantno eksperimentisanje, naročito od strane Lige. Liga je htela da ostane sama sa Demokratskom strankom, i htela je istisnuti SVM. Konstantno su poručivali da napravimo izbor imeđu demokrata i naprednjaka. Radili su na tome da SVM prikažu kao izdajicu, na koju se ne treba ozbiljno oslanjati. Ovu sliku su jačale i inicijative kao što je deklaracija o ustavnom statusu. Pokušavali su da nas stave pred svršen čin, predali su dokument i naknadno su nas pozvali da ga podržimo. Nismo to učinili zbog toga što za nas nije bitno rešavanje ustavnog stanja, nego zbog toga što mislimo da se ovo pitanje ne može rešiti na takav način. A da i ne govorimo o tome da je to bio tako nespretno zbrzan dokument iza kojeg se jednostavno nije moglo stati.”
Demokratska Stranka je ipak stala iza njega.
„Nije mi jasno zbog čega je Demokratska stranka ušla u tu igru. Bio sam ubeđen, još uvek pokušavam zadržati tu sliku da je Demokratska stranka ozbiljna stranka, da su u njoj ozbiljni ljudi koji ne dozvoljavaju sebi luksuz da stanu iza ovakve tvorevine. Na posletku sam ipak morao shvatiti da može nastati situacija kada je držanje za nešto važnije od stručnosti. Zbog toga će neko u budućnosti morati polagati račune. Liga je svaku moju izjavu pokušavala izvrugivati u proteklih nekoliko meseci. U multietničnoj i multikonfesionalnoj sredini ne bi trebalo biti problem da neko kaže da je mađar i hrišćanin. Liga kaže da sam sa tom izjavom podelio građane Vojvodine. To je verovatno zbog toga što oni nemaju nacionalnu i versku pripadnost, što je za mene prihvatljivo, ali ako neko ima pripadnost, to ne bi trebalo da predstavlja problem. Ne mogu drugačije zamisliti multietnično i multikonfesionalno vojvođansko društvo, ne mislim da je greh reći ko se čemu oseća da pripada. Bolesna je zamisao da građansko društvo može biti samo nadnacionalno društvo. Ubeđen sam da su osnove građanskog društva normalne evropske, hrišćanske, tradicionalne vrednosti. Stigli smo dotle da je danas na na krivom koloseku sve što je bilo karakteristično za javni život Vojvodine u poslednik 15-ak ili 20-ak godina. Kada smo rekli ne, onda nismo rekli ne rekonstrukciji vlade nego ovom procesu. Ako se složimo sa svim ovim što sam nabrojao onda bi se složili sa svime zbog čega smo dizali glas proteklih meseci i godina.”
Na šta računate nakon svega ovoga, kakva će biti sudbina pokrajinske koalicije?
„Ne postoji fotelja zbog koje bi čovek smeo da reskira onih 50.000 glasova koje je baš pre tog ponedeljka dobio od glasača. Ja razumem zadatke demokrata i Lige. Istina je jedino da bez obzira na partnerstvo mi nećemo prihvatiti bilo šta. Postoje stvari koje su neprihvatljive. Postoje važnije stvari od parlamentarne većine. Mi nismo hteli da izazovemo pad vlade, jer da smo hteli, to smo mogli uraditi i nekoliko dana pre te sednice o kojoj govorimo, tokom prasprave o budžetu. A mogli smo da i nenajavimo, na sednici u ponedeljak, kako ćemo glasati. Ovde se ne radi o tome. Nije svejedno kakve će biti posledice svega toga, ali tu odluku već ne donosimo mi. Za mene je olakšanje što smo imali snage izgovoriti da u tome nećemo učestvovati. Sa olakšanjem očekujem i kakvu će odluku doneti oni koji nisu uzimali u obzir naše stavove u poslednje vreme. Napravili smo korak koji je bio potreban u datom trenutku. Nismo birali između demokrata i naprednjaka, nismo birali između opozicije i većine, nego smo doneli odluku koju nam je savest diktirala. Planiramo sada da saslušamo šta kažu naši partneri i na osnovu toga ćemo doneti svoje odluke.”
Prisustvo SVM-a u republičkoj vlasti je doneo jedan veoma važan rezultat bliske prošlosti; izbrisana je kolektivna krivica. Kako danas možemo gledati na proces pomirenja?
„U postavljanju na svoje mesto događaja iz prošlosti, vojvođanska mađarska zajednica je stigla toliko daleko da o tome ostale zajednice mađara van matice ne mogu čak ni da govore naglas. Mi nismo samo govorili, nego smo i ostvarili što smo hteli. Nakon tih 20, 25 godina istrajnog truda postigli smo cilj. Moram da naglasim da veoma poštujem odlučnost koja se pokazala u Srpskoj naprednoj stranci povodom ovog pitanja u proteklih godinu i po dana. Nije to bio jednostavan zadatak srpskoj jazednici. Veliki je to civilizacijski korak koji je učinio predsednik SNS-a, odnosno sadašnji premijer kada je rekao da nije bitno kako će se taj korak oceniti u njegovoj stranci i da on misli da se ovaj korak mora učiniti. Može se o njemu i o njegovoj stranci govoriti kako god, ali ja mogu reći da je to, što su oni sa nama zajedno uradili, civilizacijski iskorak. Želim poručiti vojvođanskim mađarskim ljudima, da to nikako ne zaborave. Nije bio lak zadatak doći 2. novembra u Suboticu i položiti cveće. Bili smo svedoci momenata na koje smo čekali i po sedam decenija. Pre nekoliko meseci su nas mnogi pitali kakve će rezultate doneti koalicija sklopljena sa naprednjacima. Da ništa drugo nismo uspeli ostvariti za četiri godine, već bi i to vredelo stostruko. Samo zbog tog momenta, zbog odbacivanja kolektivne krivice. Ono što je bio zadatak političara i politike, mi smo izvršili. Imam ljudsko razumevanje za one, naročito ako su lično učestvovali, koji imaju još zahteva. Čujem rečenice ljudi koji „nisu tražili oprost”. Možda zaista nisu tražili oprost, ali su učinili sto puta važniju stvar. Deklaracija u parlamentu, uredba Vlade, spomenik, zajedničko podsećanje, premijerovo poklanjanje i govor. Set gestova koji govore o tome koliko mu je žao svega toga što se desilo. Ne smemo zaboraviti ni na činjenicu da sve što se dogodilo 1944. i 1945. godine nisu učinili srbi, nego partizani-boljševici. U tom smislu je daleko od realnosti pretpostaviti pravno nasledstvo srpske države. Veliki posao istoričara, da istraže tadašnje događaje, će se završiti do kraja sledeće godine, budžet će osigurati za to potrebna sredstva, kao što su bila osigurana i ove godine. Proces pomirenja se mora nastaviti, društvo se mora suočiti za zajedničkom prošlošću. Želim poručiti onima koji stalno kukaju da bi se ta disciplina morala potisnuti u stranu. Mnogo je onih koji uživaju kada je loše. Ova priča je međutim zajednički zatvorena uz učešće onih koji su bili uključeni, odnosno uz učešće političara.”
Javnost ovih dana najviše interesuje povratak Vojislava Šešelja. Trebamo li strepeti od toga da će se vratiti ideologija devedesetih?
„Ne može se Srpska radikalna stranka podgrejati na takav način da postane ozbiljan politički faktor. Srpsko društvo se promenilo. Deo koji prihvata ovakvu vrstu razmišljanja, trenutno iznosi oko pet posto biračkog tela, a za pola godine će biti još manji. Deo ovih ljudi Šešelj može animirati sa retorikom devedesetih. Vojvođanska mađarska zajednica nema čega da se boji, a njeno mišljenje o ovoj retorici je poznato već 25 godina. Da li trebaju da se polažu računi? Sigurno. Šešelj je bio apokaliptični jahač u mračnim vremenima sa Miloševićevim SPS-om. Nije ni čudo što im se desilo to što se desilo, ako je u njemu nakon tolikih godina još uvek toliko negativne energije. Sram međunarodne zajednice je što ni nakon 11 godina nije stigla čak ni do prvostepene presude u njegovom slučaju.”
Pogledaj vesti o: Izbori
