Izvor: Studio B, 03.Okt.2014, 09:59   (ažurirano 02.Apr.2020.)

U nedelju vanredni izbori u Bugarskoj

U Bugarskoj se u nedelju održavaju vanredni parlamentarni izbori, drugi te vrste u poslednjih 17 meseci.

Ispitivanje javnog mnjenja predviđa pobedu desničarske partije Građani za evropski razvoj Bugarske (GERB) Bojka Borisova, dok bi drugo mesto mogli da zauzmu socijalisti, a treće turska manjinska partija Prava i slobode (MRF).

Borisov je bio premijer Bugarske od 2009. godine do masovnih protesta zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << siromaštva i visokih cena energenata, zbog kojih je u februaru 2013. godine podneo ostavku, podsetio je AFP.

Na prevremenim izborima u maju 2013, GERB je ponovo odneo pobedu, ali Borisov nije mogao da formira vladu, te su socijalisti i MRF formirali tehnokratski kabinet, na čijem je čelu bio Plamen Orešarski.

Vlada Orešarskog, koja se od prvog danas suočila s demonstracijama, trajala je 14 meseci.

Prema anketama, očekuje se da će GERB u nedelju osvojiti 36-37 odsto glasova, socijalsti 22-23 odsto, a MRF 13 odsto.

Nije izvesno da li će Borisov, u slučaju pobede, moći da formira vladu pošto se predviđa da bi GERB mogao da ima između 98 i 100 mesta u 240-članom parlamentu.

Iz tog razloga, značajnu ulogu bi ovaj put mogle imati i manje partije, među kojima ekstremno desničarska Ataka, koju podržava oko četiri odsto birača.

Borisov je najavio kao jedinog mogućeg saveznika Reformistički blok, koji bi trebalo da osvoji između 16 i 18 mesta u skupštini.

"U ovom trenutku, ne vidim kako i s kim bismo mogli da formiramo vladu", rekao je juče Borisov. "Ako budemo osvojili 110-115 mesta, naći ću rešenje. U suprotnom, prepustićemo drugima da pokušaju."

Borisov (55), bivši vatrogasac i telohranitelj cara Simeona i komunističkog lidera Todora Živkova, bio je 2005. godine izabran za gradonačelnika Sofije, a naredne godine je osnovao GERB. Tokom tadašnje predizborne kampanje obećao je hapšenja korumpiranih funkcionera i vođa kriminalnih klanova.

Biračka mesta biće otvorena u pet ujutro po srednjoevropskom vremenu, a zatvoriće se u 18 sati.

Bugarska, najsiromašnija članica EU, u kojoj je prosečna mesečna plata oko 400 evra, još nije uspela da se izbori s korupcijom i organizovanim kriminalom, a nužne su i korenite reforme u zdravstvenom, penzijskom i obrazovnom sistemu.

Nedavno sprovedena anketa pokazala je da 69 odsto građana smatra da je situacija "nepodnošljiva", a 60 odsto njih ne veruje da će izbori promeniti stvari.

Pored unutrašnjih problema, ukrajinska kriza preti da ugrozi snabdevanje ruskim gasom ove zime, a zbog sukoba u Siriji Bugarsku je zapljusnuo i talas izbeglica, koje tu stižu preko Turske.

"Bugarske partije samo rade na bogaćenju svojih lidera. Izbori neće ništa promeniti", smatra električar Stojmen Pavlov (47).

Ko god bude pobedio na izborima, "treba da zna da će biti pod snažnim pritiskom, kontrolom i kritičkim okom civilnog društva", poručila je Jekatarina Damjanova, koja je učestvovala u protestima. "Ako vlada ne bude ispunila obećanja, ponovo ćemo izaći na ulice."

Bugarska ima 7,4 miliona stanovnika, od kojih 76 odsto pravoslavaca i 13 odsto muslimana.

Glavne grane industrije u Bugarskoj su energetika, poljoprivreda i turizam. Sofija ima tesne veze s Moskvom pošto 85 odsto gasa uvozi iz Rusije, njena jedina nuklearna elektrana radi na rusko gorivo, a vlasnik glavne naftne rafinerije je ruska kompanija Lukoil.

Deo gasovoda Južni tok trebalo bi da prođe kroz Bugarsku, ali bugarske vlasti su u junu, pod pritiskom Brisela, suspendovale izgradnju.

Nastavak na Studio B...