Izvor: Studio B, 11.Okt.2014, 08:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U nedelju skupština DS S, istorijat stranke
Izborna skupština Demokratske stranke Srbije (DS S), na kojoj treba da bude izabrano novo rukovodstvo stranke, biće održana u nedelju 12. oktobra u Sava centru.
Odluku o novim partijskim izborima donelo je Predsedništvo stranke, nakon što je dugogodišnji lider partije Vojislav Koštunica podneo ostavku posle vanrednih parlamentarnih izbora, u martu ove godine, na kojima DS S, prvi put od osnivanja, nije prešao cenzus.
Za vršioca dužnosti predsednika stranke >> Pročitaj celu vest na sajtu Studio B << do izborne skuštine izabran je Aleksandar Popović. Zbog loših izbornih rezultata ostavku je podneo i potpredsednik stranke Nenad Popović, koji je potom napustio DS S i osnovao novu partiju.
Zbog neslaganja sa politikom DS S stranku je ranije napustio i dramski pisac Siniša Kovačević, koji je takođe najavio osnivanje nove stranke. Na skupštini će biti izabrani predsednik, potpredsednici i članovi Glavnog odbora.
Kandidati za novog lidera DS S su Sanda Rašković-Ivić, koju je podržalo 88 opštinskih odbora i Miloš Aligrudić, sa podrškom 53 opštinska odbora.
DS S je osnovana 26. juna 1992. godine. Broj članova stranke nije dostupan javnosti. Stranku je osnovao Vojislav Koštunica sa grupom sledbenika koja se, kao posebna grupa "Krilo DS za DEPOS" (Demokratski pokret za Srbiju), u proleće 1992. godine izdvojila iz Demokratske stranke (DS). Koštunica je na čelu DS S bio od njenog osnivanja 1992. godine. Bivši lider DS S-a Vojislav Koštunica bio je predsednik bivše SR Jugoslavije od (2000-2003) i premijer Srbije u dva mandata (2004- 2008). Od 2008. godine DS S je opoziciona stranka. DS S je proklamovala sledeće principe za svoje delovanje: politička i vojna neutralnost Srbije, dosledno poštovanje Ustava i pravnog poretka države, što znači da su Kosovo i Metohija, Vojvodina i Raška sastavni i neotuđivi deo Srbije, razvoj zemlje i podizanje privrede kao preduslova za vođenje državotvorne politike i stvaranja uslova da građani normalno žive od svog rada, međunarodna saradnja sa Rusijom, EU, SAD, Kinom i drugim državama na ravnopravnim osnovama i u obostranom interesu, jače privredno, kulturno i sveukupno društveno povezivanje sa Republikom Srpskom saglasno Dejtonskom sporazumu. DS S se protivi ulasku Srbije u Evropsku uniju (EU) i zalaže se za prekid pregovora o pristupanju EU. Ozbiljniji potres stranka je imala u prvoj polovini 1997. kada je grupa članova, među kojima i potpredsednik Vladan Batić, napustila stranku i osnovala Demohrišćansku stranku Srbije (DHŠ). DS S je učestvovala na svim parlamentarnim i saveznim izborima, osim saveznih u decembru 1992. i republičkih u septembru 1997. godine, koje je bojkotovala, kao i većina opozicionih stranaka u Srbiji.
Na saveznim i parlamentarnim izborima 2000. DS S je izašla u okviru Demokratske opozicije Srbije (DOS). Od osvojenih mandata DS S-u je na saveznom nivou pripalo 10 poslaničkih mandata, a 45 u republičkom parlamentu.
Na predsedničkim izborima te godine, kandidat DOS-a i lider DS S-a Vojislav Koštunica porazio je bivšeg predsednika SRJ Slobodana Miloševića. Najbolji rezultat DS S je ostvarila na vanrednim parlamentarnim izborima u Srbiji u decembru 2003. na koje je izašla samostalno i osvojila 53 poslanička mandata u Skupštini Srbije.
Na parlamentarne izbore u januaru 2007. DS S izlazi u koaliciji sa Novom Srbijom (NS), a od osvojenih 47, DS S-u su pripala 33 poslanička mandata. Lider DS S-a bio je premijer Srbije u dva mandata. Prvi put je bio na čelu manjinske vlade, koja je formirana u martu 2004. uz podršku Socijalističke partije Srbije. Pored DS S-a, u toj vladi su još bili G17 plus i koalicija SPO-NS. Za premijera Srbije Koštunica je ponovo izabran 15. maja 2007, a vladu su činile DS S-NS, DS i G17 plus.
Funkciju premijera Koštunica je obavljao do 7. jula 2008. kada je izabrana nova vlada sa premijerom Mirkom Cvetkovićem. Na parlamentarne izbore u maju 2008, DS S je ponovo izašla u koaliciji sa NS.
Koalicija je osvojila 30 mandata, od čega je DS S-u pripao 21 poslanički mandat. Na parlamentarne izbore u maju 2012. DS S izlazi samostalno pod sloganom "Za Srbiju znaš zašto" i osvaja 21 poslanički mandat. DS S je na tim izborima bila jedina stranka koja je samostalno ušla u parlament.
Na istovremenim predsedničkim izborima kandidat DS S Vojislav Koštunica zauzeo je četvrto mesto sa 290.861 (7,44 osto) glasova birača. Na vanredne parlamentarne izbore u martu 2014. DS S je izašla samostalno i sa 4,24 odsto glasova birača prvi put ostaje ispod cenzusa.
Rašković Ivić: Snažan blok na desnom centru
Kandidatkinja za predsednika Demokratske stranke Srbije (DS S) Sanda Rašković Ivić izjavila je danas da ta partija želi formiranje nacionalnog bloka na desnom centru sa strankama i udruženjima koji se zauzimaju za suverenitet i slobodu zemlje, kao i ekonomski patriotizam.
"Mi ćemo nastupati i samostalno, ali bih želela da formiramo nacionalni blok na desnom centru koji bi uključivao, ne baš ljutu desnicu, već pojedince, organizacije, udruženja, izbeglička, raseljenička, strukovna i one stranke koje se bore i zalažu za suverentet i slobodu Srbije i ekonomski patriotizam", rekla je Sanda Rašković Ivić za agenciju Beta.
Ona je istakla da će ako pobedi na izborima za predsednika stranke koji su zakazani za nedelju, 12. oktobar, prioritet biti potpuna reforma stranke, te da će se partija baviti običnim čovekom i njegovim potrebama.
"Unutar stranke prioritet će biti reorganizacija stranke, decentralizacija i debeogradizacija stranke kroz promenu statuta, potpuna reforma stranke. Što se tiče spoljnih prioriteta, svi časnici, uključucjući i mene, treba da idu među narod, da se bavimo ljudima i da visoku politku upodobimo običnom čoveku i njegovim potrebama", dodala je potpredsednica DS S.
Aligrudić:Najširi savez kao ozbiljna alternativa vlasti
Kandidat za predsednika Demokratske stranke Srbije (DS S) Miloš Aligrudić ocenio je danas da vlast Srpske napredne stranke (SNS) "štetočinska za zemlju", te da je cilj njegove stranke stvaranje najšireg saveza, jer samo tako može da se napravi ozbiljna alternativa vlasti.
"Naš odnos prema Vladi Srbije mora biti jasan, to je striktno opozicioni odnos. Smatramo da je vlast SNS štetočinska za Srbiju i to možda u najvećoj meri od svih do sada. Nismo imali nikakav lični odnos netrpeljivosti, ali naš politički odnos mora biti potpuno jasan i izgrađen i moramo se truditi u svakom trenutku ne samo da oponiramo onome što radi SNS, nego i da dajemo rešenja", kazao je Aligrudić za agenciju Beta.
Kako je objasnio, to znači da za mere štednje nije dovoljno reći da su obična demagogija, već da se ukaže da se vodi pogrešna poreska politika, da se ljudi zadužuju porezima i parafiskalnim nametima "koji su nemogući", da se time privreda opterećuje i da se skrene pažnja na koji način se Briselskim sporazumom "uništava" Srbija.
"Ono što ćemo uraditi, to je da pojačamo poruku i da budemo čvrsti, jasni i nepokolebljivi u svom stavu i na taj način ćemo širenjem ideja proširiti mogućnost stvaranja u budućnosti saveza koji će biti ozbiljna alternativa postojećoj vlasti", naveo je Aligrudić koji je i potpredsednik DS S. On je rekao da cilj stranke ne sme da bude samo prelazak cenzusa, već da se preuzme odgovornost vlasti u ime građana.
"Širenje ideja i stvaranje saveza, ne mogu da kažem unapred kakvi oni (savezi) mogu biti, ali to mora da se završi u najširem kontekstu, jer samo tako može da se napravi ozbiljna alternativa ovoj vlasti i da se ona zameni odgovornom vlašću koja može da reši i ekonomske probleme i da sačuva integritet i celovitost i koja će da sarađuje sa svima pođednako, i sa Istokom i sa Zapadom, ali u sopstvenom interesu", dodao je Aligrudić.
Pogledaj vesti o: Izbori
.jpg)
