Izvor: S media, 26.Sep.2009, 15:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
U Nemačkoj sutra izbori
U Nemačkoj se sutra održavaju savezni parlamentarni izbori na kojima će 62,2 milona Nemaca s pravom glasa odlučivati o tome ko će u naredne četiri godine vladati državom i,odnosno, ko će stajati na čelu vlade -aktuelni kancelar iz redova demohrišćana Angela Merkel, ili njen protivkanditat, socijaldemokrata Frank-Valter Štajnmajer.
Dan uoči >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << izbora ankete pokazuju da se "topi" prednost demohrišćana, čija je izborna boja crna i liberala nad socijaldemorkatama , strankom ''Zeleni'' i Levicom i da bi sutra moglo, možda, doći do ''pat pozicije''.
Po poslednjim prognozama bi, demohrišćanski blok, sastavljen iz Hrišćansko-demokratske unije (CDU) i njene ''sestrinske partije'', bavarske Hrišćansko-socijalne unije (CSU) na čijem čelu je Merkelova, koji i dalje važi za favorita, mogao dobiti ukupno 33 odsto glasova, što je njihov najlošiji rezultat u poslednjih šest meseci i da bi, zajedno sa svojim koalicionim partnerima liberalima, mogli da osvoje ukupno 47 odsto glasova.
Isto toliko, 47 odsto, bi mogli da osvoje Štajnmajerova Socijaldemokratska partije (SPD) sa svojim ''prirodnim'' partnerima, strankom ''Zeleni'', koju je nekada vodio bivsis šef nemačke diplomatije Joška Fišer i, sve popularnojom partijom Levica, nastalom spajanjem naslednika bivših istočno-nemačkih komunista i WASG stranke.
Sam Štajnmajer je, medjutim, isključio mogućnost da s Levicom do 2013. godine bude sklopljena koalicija, a time bi trebalo da bude isključena i mogućnost stvaranja ''crveno-crveno-zelene'' vlade.
Odnos snaga je izjednačen i zato su u igri i aktuelne mnoge špekulacije, uz matematičko-političke kalkulacije i ''pretrčavanja'' u različite tabore.
SPD se, kako tvrde anlitičari, do kraja pridržava svojih ciljeva- prvo, da ''crno-žuti''(CDU/CSU i liberali) ne dobiju većinu, a drugi da oni, zajedno sa ''Zelenim'', primame liberale na svoju stranu i osvoje većinu.
Liberali, koje je nekada vodio šef nemačke diplomatije Hasn-Ditrih Genšer, a danas Gvido Vestervele su, medjutim, jasno saopštili da ne žele da budu ''jezičak na vagi'' za stvaranje takozvane ''semafor koalicije'' sa ''crvenim'' (SPD), ''Zelenim'' (zeleni) i da neće biti ''pretrčavanja'' na drugu stranu.
U veoma složenom izbornom sistemu Nemačke, koji je mešavina proporcionalnog i većinskog, gradjani imaju dva glasa i prvim glasaju za pojedinca i to su, takozvani, direknti mandati, a drugim za partiju. Ukoliko je broj direktnih mandata, koji stranka dobije u jednom izbornom okrugu veći od broja koji joj pripada na osnovu procentualno osvojenih glasova, onda nastaju takozvani ''pretekli mandati''.
Ukoliko do toga ne dodje i ne formira se ''crno žuta'' izmedju CDU/CSU i liberala, onda Nemcima ne gine nastavak vlade ''velike koalicije'' izmedju CDU/CSU i SPD, za koju su, medjutim, do sada i jedni i drugi tvrdili da je ne žele.
U ovako složenoj političko-matematičkoj računici, Nemci, medjutim, sudeći prema najnovijoj anketi Instituta za istraživanje javnog mnjenja Emnid, na nastavak vlade ''velike koalicije'' i ne gledaju tako crno. Po toj anketi, najveći procenat, njih 49 odsto, je za nastavak takve vlade, koja bi značila da u Berlinu neće biti promena, a 38 odsto misli da bi vlada izmedju demohrišćana i liberala bila rešenje.
Sutra, odmah po zatvaranju biračkih mesta u 18 sati, mogu se očekivati prve prognoze i rezultati izbora na kojima će Nemci moći da biraju od levog spektra i ''bogatstva za sve'', preko ponuda partija centra, vezanih za standardne vrednosti rada i blagostanja, uz, neizbežnu socijalnu pravdu, do otadžine, u prvom planu, što nudi desnica.
Biračko telo Nemačke od 62,2 miliona čini 32,2 miliona žena i 30 miliona muškaraca.
