Izvor: Deutsche Welle, 24.Sep.2017, 10:54 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Tri opcije, jedna kancelarka
Otvorena su biračka mesta na saveznim izborima u Nemačkoj. Kancelarka Angela Merkel ima odlične šanse da osvoji svoj četvrti mandat na čelu Vlade. DW donosi najsvežije vesti, analize, javljanja reportera…
10:41
Berlinci osim na izborima glasaju i na referendumu o aerodromu Tegel. Njegovo zatvaranje je odavno planirano kada se konačno otvori novi aerodrom BER, ali veliki broj građana traži da Tegel ostane otvoren. On je maltene u centru >> Pročitaj celu vest na sajtu Deutsche Welle << grada, a uz to je i simbol vazdušnog mosta kojim je posle rata snabdevan Zapadni Berlin. S druge strane, oko 300.000 koji žive uz aerodrom pate od nesnosne buke, a pitanje je da li ima ekonomske računice da paralelno funkcionišu dva aerodroma. Više pročitajte u analizi kolege Džefersona Čejsa.
10:10
Pošaljite Fejsbuk Tviter gugl+ Whatsapp Tumblr Newsvine Digg
Trajni link http://p.dw.com/p/2kVUD
Pred izbore je Angela Merkel pristala na samo jedan duel sa protivkandidatom Martinom Šulcom, ali je, prema opštoj oceni, to na kraju više ličilo na duet nego na duel. Šulc je bio veoma pomirljiv i tako propustio šansu da smanji prednost Merkelove. Oboje su uoči izbora govorili za DW. Merkelova je, upitana za činjenicu da će svaki deseti birač glasati za AfD, rekla da politika mora više da se bavi nezadovoljnim građanima, ali da ne sme biti mesta za mržnju u Nemačkoj. Šulc je optužio Merkelovu da samo upravlja postojećim, bez vizija za budućnost.
09:34
Pretpostavlja se da će izlaznost biti nešto viša nego pre četiri godine i da bi mogla da iznosi 75 odsto. To je za nemačke uslove veoma slabo. Istraživači su tokom godina pronašli vezu između socijalnog statusa i udaljavanja od politike i izbornog procesa. U gradskim četvrtima gde glasa manje od polovine ljudi je nezaposlenost pet puta viša nego u onima gde glasa veliki broj ljudi. Nebirači su ubedljivo najsiromašniji. Politikolozi ukazuju na opasno vrzino kolo: socijalno ugroženi ne glasaju, onda se niko za njih i ne zalaže, a to ih samo još udaljava od demokratije. Analizu možete pročitati ovde.
9:12
Osim šest „etabliranih“ stranaka koje gotovo izvesno ulaze u Bundestag, na glasačkom listiću je još 36 malo poznatih i bizarnih. Tu su Marksističko-lenjinistička partija Nemačke, Feministička stranka „Žene“, Partija za promenu, vegetarijance i vegane ili recimo Stranka hrišćana odanih Bibliji. Svašta može da se kaže za politiku u Nemačkoj, ali teško može da se kaže da nema izbora. Jedan od izbora je i satirična partija „Partija“:
8:35
Gotovo je izvesno da će u Bundestagu biti šest grupacija – među njima i desničarska Alternativa za Nemačku koja prema anketama ima podršku 10-12 odsto građana. U poslednjim analizama nemačke štampe se navodi da taj dobar rezultat populisti mogu da zahvale između ostalog činjenici što su ih ostale partije tretirale kao posebno zlo, te su im povećavali vidljivost i kod dela birača ojačale sumnju da se čitav „establišment“ urotio protiv AfD. Tako kolumnistkinja levičarskog Tagescajtunga Betina Gaus piše:
„Da oni nisu vodili kampanju pretežno upravo oko tema koje forsira AfD – tek pred kraj kampanje se to promenilo – onda ni desničari ne bi dogurali dovde. Socijalni problemi, obrazovanje, energetska i vojna politika, budućnost EU: sve to i mnoge druge teme bile su poslednje rupe na svirali. Umesto toga pričalo se o izbeglicama, unutrašnjoj bezbednosti, terorizmu, kriminalu. Vazda neka drama. AfD je usmeravao čitavu političku klasu.“
8:00
Oko 61,5 miliona nemačkih građana sa pravom glasa danas bira novi saziv Bundestaga i time odlučuje ko će voditi zemlju u naredne četiri godine. Biračka mesta otvorena su od 8 do 18 sati, mada je veliki broj građana glasao pismom. Na prošlim izborima 2013. tako je unapred glasao svaki četvrti birač, a ovaj put bi taj procenat mogao da bude i veći.
Svaki birač ima dva glasa – prvim se glasa za direktnog kandidata u izbornoj jedinici, a drugim za stranačku listu. Tako polovina od 598 mesta u Bundestagu (299) odlazi ljudima izabranim imenom i prezimenom s tim da na kraju u parlamentu odnos snaga mora biti onakav kako je odlučeno drugim glasom.
Redovno se dešava da stranke osvoje više direktnih mandata nego što odgovara njihovom procentu i u tom slučaju se broj mesta u Bundestagu povećava. U prošlom sazivu je tako bilo 630 poslanika, a ovaj put će ih verovatno biti i više.
Već pet minuta po zatvaranju biračkih mesta ćemo na osnovu po pravilu preciznih izlaznih anketa imati rezultate. Poslednja istraživanja javnog mnjenja predviđaju ubedljivu pobedu demohrišćana Angele Merkel premda je upravo to opcija koja će izgubiti najviše glasova u odnosu na prošle izbore kada je osvojila 41,5 odsto.
Kao najizvesniji se pominje nastavak takozvane Velike koalicije demohrišćana i socijaldemokrata njenog glavnog rivala Martina Šulca, mada mnogi upozoravaju da bi taj potez dalje srozao SPD. Druga opcija bi bila takozvana koalicija Jamajka koju bi činile stranke u boji zastave te zemlje: crni (demohrišćani), žuti (Liberali) i Zeleni, ali je malo verovatno da će ovi poslednji – takođe suočeni sa slabim rezultatom – pristati na niz kompromisa kako bi učestvovali u vlasti. Treća opcija je najizvesnija ukoliko je matematika dopusti – saradnja samo demohrišćana i Liberala (FDP).
U sva tri slučaja bi kancelarka bila ponovo Angela Merkel koja bi time došla do četvrtog mandata i izjednačila se po tome sa svojim političkim ocem Helmutom Kolom.
Prema istraživačkoj grupi „Izbori" je nedelju dana pre izbora oko 40 odsto birača bilo neopredeljeno. To je razlog što sve partije ogromne svote novca ulažu u kampanju u poslednja tri dana.
Budite danas uz DW na ovom blogu, Fejsbuku (dw.srpski) i Tviteru (@DW_Srpski). Najbrže i najkompetentnije informacije, analize, javljanja reportera…
Čitajte nas i preko DW-aplikacije za Android
Pogledaj vesti o: Izbori, Angela Merkel
