Izvor: B92, 26.Avg.2017, 14:47 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teško pitanje jedne države: Šta s parama?
Nemačka je u prvom polugođu zabeležila rekordni suficit od 18,3 milijardi evra.
Takav plus u kasi budi požudu, raspaljuje maštu, želje i obećanja – posebno jer se bliže izbori 24. septembra, piše nemačka štampa.
Snažan privredni rast i istorijski povoljno stanje na tržištu rada donele su nemačkoj državi u prvom polugođu 2017. rekordni suficit. Savezna država, pokrajine, opštine i društveni fondovi su, kada se podvuče crta, prihodovali 18,3 >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << milijardi evra više nego što su potrošili“, piše Špigel onlajn nakon saopštenja Saveznog zavoda za statistiku. I to iako je iz državne kase na račun energetskih kompanija otišlo 7,1 milijardi evra nakon što je Ustavni sud odlučio da je država nezakonski naplaćivala porez nuklearno gorivo.
Od ujedinjenja Nemačke ovakav plus nije zabeležen. Doduše, u drugom polugođu 2000. je suficit bio čak 28,8 milijardi evra, ali taj je plus gotovo ceo poticao od tendera za korišćenje frekvencija mobilne telefonije. Nemačka inače od fiskalne 2014. godine beleži samo suficit u budžetu.
„Koliko god da raduju izveštaji o rekordu, građani ne bi trebalo da se uljuljkaju. Finansijsko stanje je dobro. Pitanje glasi: kako politika to koristi? Do sada slabo“, piše list Štutgarter nahrihten. To je nastavak debate na temu šta raditi sa tolikim parama. Postoje tri struje: levi deo političkog spektra i mnogi ekonomisti kažu da država treba da investira u školstvo, infrastrukturu, da bude socijalnija. Ekonomski liberali kažu da treba smanjiti poreze kad već ima toliko novca. A ministar finansija Volfgang Šojble zastupa treći stav: da ništa dramatično ne treba menjati već plaćati stare dugove.
Snažan privredni rast i istorijski povoljno stanje na tržištu rada donele su nemačkoj državi u prvom polugođu 2017. rekordni suficit. Savezna država, pokrajine, opštine i društveni fondovi su, kada se podvuče crta, prihodovali 18,3 milijardi evra više nego što su potrošili“, piše Špigel onlajn nakon saopštenja Saveznog zavoda za statistiku. I to iako je iz državne kase na račun energetskih kompanija otišlo 7,1 milijardi evra nakon što je Ustavni sud odlučio da je država nezakonski naplaćivala porez nuklearno gorivo.
Od ujedinjenja Nemačke ovakav plus nije zabeležen. Doduše, u drugom polugođu 2000. je suficit bio čak 28,8 milijardi evra, ali taj je plus gotovo ceo poticao od tendera za korišćenje frekvencija mobilne telefonije. Nemačka inače od fiskalne 2014. godine beleži samo suficit u budžetu.
„Koliko god da raduju izveštaji o rekordu, građani ne bi trebalo da se uljuljkaju. Finansijsko stanje je dobro. Pitanje glasi: kako politika to koristi? Do sada slabo“, piše list Štutgarter nahrihten. To je nastavak debate na temu šta raditi sa tolikim parama. Postoje tri struje: levi deo političkog spektra i mnogi ekonomisti kažu da država treba da investira u školstvo, infrastrukturu, da bude socijalnija. Ekonomski liberali kažu da treba smanjiti poreze kad već ima toliko novca. A ministar finansija Volfgang Šojble zastupa treći stav: da ništa dramatično ne treba menjati već plaćati stare dugove.
Pogledaj vesti o: Izbori
