Izvor: Politika, 02.Okt.2013, 08:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Teodor Meron ostaje predsednik Haškog suda
Uprkos kritikama, američki sudija nadvladao protivnike i imenovao sudsko veće za istragu da li je Karla del Ponte prenela poverljive informacije Amerikancima
Sa dvanaest glasova „za” i šest „protiv”, dosadašnji predsednik Haškog tribunala Amerikanac Teodor Meron (83) reizabran je juče na tu funkciju, uprkos optužbama da je pod pritiskom izraelsko-američkog lobija izvojevao oslobađajuće presude za hrvatske generale.
Izborna sednica juče popodne >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << održana je u najstrožoj tajnosti, a prvi put u 20-godišnjem postojanju ad hok suda Ujedinjenih nacija glasalo se između dva kandidata. Protivkandidat Meronu bio je južnokorejski sudija O Gon Kvon (60), kog domaća javnost pamti kao jednog od Miloševićevih sudija.
Vest da će Meron imati izazivača obelodanio je „Njujork tajms”, 14. juna, ali sve do juče popodne, kada je izdato saopštenje o izboru, izbor je bio pod svojevrsnim velom tajne. Portparoli tribunala juče pre podne nisu smeli ni da potvrde ni da demantuju čak ni činjenicu da je izborna sednica u toku, a kamoli da Meron ima protivkandidata.
Meron je za predsednika tribunala prvi put izabran na dvogodišnji mandat 2003, a potom je posle pauze opet postao predsednik 2011.
Nezadovoljstvo njegovim radom izbilo je u javnost kada je Žalbeno veće, kojim je on predsedavao, tesnom većinom glasova donelo oslobađajuću presudu hrvatskim generalima Anti Gotovini i Mladenu Markaču, a potom i bivšem načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije Momčilu Perišiću, koji su prethodno bili osuđeni na prvostepenoj instanci na 24, 18, i 27 godina zatvora. Ove presude su, kako su kritičari predsednika tribunala tvrdili, donete pod velikim pritiskom Merona.
Kriza u unutrašnjem radu tribunala se osetila tek kada je danski sudija tribunala Frederik Harhof protestovao zbog naglog preokreta u dugogodišnjem tumačenju udruženog zločinačkog poduhvata, koji je pripisao pritisku predsednika suda Merona na kolege, a za račun SAD i Izraela. U protestnom pismu koje je letos dospelo u javnost, Harhof je podsetio da je praksa Haškog suda bila da, po načelu komandne odgovornosti, osuđuje sve komandante, koji nisu mogli da dokažu da nisu čak ni čuli za zločine koje su počinili njima podređeni vojnici ili oficiri.
Pre dva dana u „Zidojče cajtungu” objavljen je i tekst o turskom sudiji Mehmetu Ginaju, čiji je glas bio presudan u Žalbenom veću kojim je predsedavao Meron. List iznosi sumnju u radne sposobnosti ovog sudije navodeći da on nije siguran na nogama, da komunicira samo pismenim putem, ali da ga Meron drži jer mu je potreban.
Svetski listovi uveliko su se raspisali i o dramatičnom padu morala pravnih savetnika i ostalih službenika u Haškom tribunalu. Merona optužuju da kao predsednik Mehanizma za Međunarodni krivični sud, koji će po zatvaranju Haškog tribunala raditi na zaostalim žalbenim predmetima do 2016. godine, pristrasno i bez profesionalnih kriterijuma bira kadrove.
Dodatnu konfuziju unosi i izbor njegovog potpredsednika. To je malteški sudija Karmel Ađijus, koji se, radeći u Žalbenom veću sa Meronom, ogradio od oslobađajuće presude Gotovini i Markaču. Postavio je čak pitanje da li njegove kolege mogu ostati na takvoj funkciji posle te presude. Kako se ispostavilo, Meron će ostati na čelnoj funkciji još nekoliko godina, a njegov neistomišljenik Ađijus će mu biti desna ruka.
Sem saopštenja, službenici Odeljenja tribunala za kontakte sa medijima nisu želeli da odgovore ni na jedno pitanje niti da komentarišu ishod ove sednice. Sve je napisano u saopštenju, rečeno je za „Politiku”.
Odluke o tome ko će i kako voditi sud i ovako se ne donose u Hagu, već u drugim centrima moći. Da je to tako pokazale su i beleške objavljene na sajtu „Vikiliksa”, iz kojih se između ostalog može videti kako je upravo Meron zahtevao od Vašingtona da se tadašnjoj glavnoj tužiteljki Karli del Ponte ne produži mandat. Sada će se ugasiti i Haški tribunal a da nije ispunio mandat koji mu je poveren.
Meron je juče, na zahtev Radovana Karadžića, imenovao specijalno sudsko veće koje će razmotriti ima li osnova da bivša glavna tužiteljka bude optužena zbog nepoštovanja suda zbog prenošenja poverljivih informacija Amerikancima. Karadžićev zahtev se temelji na tajnoj depeši američke ambasade u Hagu, objavljenoj na „Vikiliksu”, u kojem je navedeno da je Del Ponte, 16. aprila 2004. godine potvrdila predstavnicima SAD sadržinu poverljivog spiska svedoka, koji je odbrana bivšeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića tri dana ranije podnela tribunalu.
Zorana Šuvaković
objavljeno: 02.10.2013.
