Izvor: BKTV News, 29.Nov.2012, 12:44 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Te čuvene reči ’’izborna volja naroda’’…
Od kada je demokratije, ’’izborna volja naroda’’ su definitino najčešće korišćene reči. Pa tako i u nas, naročito u poslednjih dvadeset godina. Mnogi teoretičari i filozofi su se bavili ovom temom, tako da ako bi smo se upuštali u istorijske apsekte ovih reči, priči nikad kraja… Zato ćemo se baviti našom svakodnevnicom i bliskom prošlosti.
Naime, posle svakih održanih izbora u Srbiji, kod naših političara >> Pročitaj celu vest na sajtu BKTV News << to su najupotrebljavanije reči, dok se stvari ne slegnu. Pa tako, od kada je počela priča da će u Beogradu biti promenjena aktuelna vlast sa Draganom Đilasom na čelu, demokrate su se uhvatile kao ’’pijan plota’’, upravo za izbornu volju naroda.
Kao, to što je Đilas gradonačelnik i Demokratska stranka drži vlast, to je bila volja Beograđana.
Ali vratimo se malo u prošlost, ne tako daleku.
Na lokalnim izborima 2008. godine u Beogradu, pojedinačno gledano najviše glasova je osvojila Srpska radikalna stranka, sa Aleksandrom Vučićem na čelu liste. Demokratska stranka je tada izašla na izbore u koaliciji Za evropski Beograd – Boris Tadić, na čelu sa Draganom Đilasom. Radikali su sami osvojili 40 mandata, a demokrate u koaliciji 45. I na mestu gradonačelnika, je bio ’’već viđen’’ Aleksandar Vučić.
Međutim, uz pomoć političke gimnastike i mišića, Vladu Srbije je nakon tih izbora formirala Demokratska stranka. Zahvaljujući toj istoj gimnastici na mestu gradonačelnika Beograda našao se upravo Dragan Đilas. Danas se to zove ’’prekomponovanje vlasti’’.
Voleo bih samo da me neko ubedi, da su glasači Socijalističke partije Srbije tada glasali za koaliciju sa Demokratskom strankom na svim nivoima, kao i obratno. To je većini glasača, i jedne i druge stranke u tom trenutku ličilo na ’’protivprirodni blud’’. Što je na kraju priče, više koštalo demokrate.
Ma koliko su se neki ljutili tada, sasvim legalno uz pomoć političke matematike Đilas je postao gradonačelnik Beograda.
Za to je najviše kriv izborni sistem. Baš onaj izborni sistem koje su demokrate, prvo izglasale posle dolaska na vlast 5. oktobra, da bi ga par godina kasnije ponovo promenile.
Da podsetim, prvi je bio izborni zakon po kome, građani u direktnim izborima biraju gradonačelnika(to i jeste po evropskim standardima), da bi ga posle promenili i od tada gradonačelnika ponovo bira skupštinska većina, što i u jednom i drugom slučaju predstavlja upravo ’’izbornu volju građana’’. Samo što u ovom drugom, presudnu reč ima skupštinska matematika. A matematika je surova nauka.
Verovatni motiv demokrata za promenu zakona bio je, to što im je bolje išla skupštinska matematika, nego direktna borba sa političkim protivnicima na izborima, a tako su i lakše kontrolisali svoje odbore na lokalu. Ako bolje razmislimo, najveća ’’žrtva’’ takvog načina razmišljanja je bio upravo, njihov bivši predsednik i bivši predsednik države Boris Tadić. Na kraju je, prevremenim predsedničkim izborima i on bio žrtvovan, zbog što bolje pozicije demokrata u skupštinskoj matematici.
U svakom slučaju, ako dođe do smena Dragana Đilasa, biće to potpuno legitiman čin, smeniće ga skupštinska većina. Demokratski, znači većinom glasova.
Pa tako ispada, da na isti način na koji je došao na mesto gradonačelnika, tako će sada i otići sa te funkcije.
Da je Đilas pobedio u neposrednim izborima za gradonačelnika Beograda, mogli bi smo da razgovaramo o izbornoj volji naroda, ovako ostaje po onoj staroj, ’’Ko se puške lati, od puške i gine’’.
Nebojša Tatomir
Tweet
