Izvor: Glas javnosti, 23.Jul.2009, 01:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Strateški značaj bugarske skupštine
SOFIJA - Bojko Borisov, ili Betmen, kako ga Bugari iz milošte zovu zbog navike da na dramatičan način, pred kamerama, rešava „probleme“, novi je favorit Zapada na Istoku. Ovaj bivši policajac, bivši telohranitelj, bivši gradonačelnik Sofije, a budući premijer Bugarske i vođa GERB, najjače partije u zemlji, dobio je izbore 5. jula na talasu obećanja da će „da se izbori sa korupcijom“ i donese ekonomski prosperitet najnovijoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << članici EU. Vlada Bugarske je juče podnela ostavku, a inauguracija Borisova se očekuje u ponedeljak.
Rešenja
Na putu do premijerske fotelje Borisov je imao (ne)očekivanu podršku CIA i FBI (Borisov se u intervjuu Špiglu neoprezno hvalio da je iz ove dve agencije dobio pisma podrške) i, što je još važnije, američke vladine organizacije „Nešnel indaument for dimokrasi“ (Nacionalna zadužbina za demokratiju), koja „vedri i oblači“ kad je reč o instalaciji vladara u tzv. zemljama tranzicije. Odakle Borisovu ovako jasna i snažna podrška nekih od ključnih igrača američke spoljnje politike?
Jedna od prvih stvari koje je Borisov najavio da će uraditi je suspenzija postojećih energetskih ugovora sa Rusijom - „na led“ su stavljeni projekat naftovoda „Južni tok“ i dogovor o izgradnji nuklearne elektrane. Bugarska, doskora ključni partner Moskve u uspostavljanju energetske diktature u Evropi, postala je tako preko noći najveća prepreka za taj projekat, i najvažniji igrač u ostvarivanju projekta „Nabuko“, koji bi trebalo da osujeti „Južni tok“.
Ustoličenje Borisova dolazi posle bugarskog potpisa na ugovor o izgradnji „Nabuka“, odgovora Zapada Moskvi i „Južnom toku“. Ako sve bude išlo po planu SAD, „Nabuko“ će „ugasiti“ „Južni tok“, dovodeći gas iz Kaspijskog basena i sa Srednjeg istoka na tržišta centralne i zapadne Evrope.
Problemi
Rusi su pobeđeni u energetskoj utakmici? Možda samo na prvi pogled. Veliko je pitanje koliko je „Nabuko“ realnost, a koliko samo demonstracija političke moći. Zapadni gasovod, za razliku od „Južnog toka“, ima jednu veliku manu - nedostaje mu gas. Jedna od ključnih zemalja snabdevača gasom, Azerbejdžan, recimo, potpisala je u junu sporazum o korišćenju gasa iz polja Šah Deniz sa „Gaspromom“. Šah Deniz je isto ono polje na koje „Nabuko“ ozbiljno računa. Ali čak i da ga „Nabuko“ nekako preotme od „Gasproma“, tamo gasa nema dovoljno. Drugi važan snabdevač „Nabuka“ je Irak, u kojem, zahvaljujući okupaciji i marionetskom režimu, problema oko cene neće biti, ali biće je i te kako sa transportom, pošto „Nabuko“ dobrim svojim delom prolazi preko teritorije Kurda, i u Iraku i u Turskoj, a Kurdi, kao što je poznato, nisu, najblaže rečeno, u ljubavi ni sa Ankarom ni sa Bagdadom. Treći veliki mogući snabdevač „Nabuka“ (i ključni) je Iran, što je, da se na lažemo, postaje sve očiglednije posle pokušaja „revolucije“ na ulicama Teherana.
Cini mi se da ce u Bugarskoj ova zima biti duga i hladna!!
