Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 14.Sep.2014, 18:47   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šta donose novi izbori za nacionalne savete?

Pripadnici nacionalnih zajednica u Srbiji, svoje nacionalne savete biraće 26. oktobra.

Rebublička izborna komisija zadužena je za organizaciju i sprovođenje neposrednih izbora za članove nacionalnih saveta nacionalnih manjina i do sada je proglasila 18 lista koje su ispunile sve zakonom predviđene uslove. Crnogorci, Poljaci, Makedonci i Hrvati će svoje predstavnike birati na elektorskim skupštinama a Goranci su ranije saopštili da se ne smatraju nacionalnom manjinom. >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Izbori su zakazani za 26. oktobar.

Izmene zakona o nacionalnim savetima doprinele su da ceo izborni proces bude potpuno transparentan i jasan, izjavio je za RTV državni sekretar Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu Ivan Bošnjak. On tvrdi da RIK ima kapacitete da izbore za manjinske savete provede na zakonit i demokratski način. Trošenje predviđenog novca u izbornom procesu ali i kontrola potrošenog ne dopušta slobodu zloupotrebe, tvrdi Bošnjak.

"Tu neke velike slobode praktično i nema, odnosno, pozitivna zakonska regulativa Republike Srbije o finansiranju političkih stranaka je naravno, jasna. Da li će se neko opredeliti da „zloupotrebljava“ budžetski novac biće veoma lako utvrditi nakon izbora, a naravno da se mi trudimo da tokom izbora sva tenzija i sav pritisak koji, eventualno, može da postoji bude maksimalno rasterećen odnosno da svi učesnici u izbornom procesu imaju apsolutno iste mogućnosti za prezentovanje", kaže Ivan Bošnjak.

Od 2010. godione, kada su u Srbiji održani prvi izbori za nacionalne savete, osim slučajeva nenamenskog trošenja para koji su potvrđeni i u izveštaju Državne revizorske institucije, nedorečenosti je bilo i ovlašćenjima, značaju i ulozi manjinskih saveta. Pokrajinska ombudsmanka Aniko Muškinja Hajnrih izrazila je nadu da će posle izbora sve biti jasnije.

"Pokrajinski ombudsman je u trećem zaletu napravio novo istraživanje, sad smo obuhvatili sve četiri godine rada nacionalnih saveta i vidimo da je gro stvari koje su uradili, koje su postigli, bilo odmah nakon donošenja zakona u prve dve godine a da su ove druge dve godine bile u znaku nekog usporavanja u aktivnostima. Mislim da se prerano počelo razmišljati o novim izborima, kaže ona.

Politički analitičar Aleksandar Popov kaže da nijedan manjinski savet u potpunosti nije ispunio ulogu sprovođenja manjinske samouprave i očuvanja njihove kulturne autonomije i da se u njihov rad previše mešala politika.

Popov smatra da bi sada trebalo da se izaberu kvalitetni kadrovi koji će, učeći na iskustvu prošlog sastava da ispravljaju ove greške a ujedno i da se pristupi ozbiljnim izmenama Zakona o nacionalnim savetima kako bi se nedostaci.

Da bi neka nacionalna manjina ostvarila mogućnost za direktne izbore, u posebnom biračkom spisku mora da ima najmanje 40 odsto upisanih od ukupnog broja građana koji su se izjasnili kao njeni pripadnici na popisu stanovništva 2011. godine.

"Ovo je prilika da najveći broj manjina na neposrednim izborima izaberu svoje predstavnike i da, praktično, mi više u naredne četiri godine nemamo pitanje da li razgovaramo sa legitimnim predstavnicima određene nacionalne manjine, iisitiče Suzana Paunović, direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava.

U razumevanju zakona i uputstava za predstojeće izbore za nacionalne savete nacionalnih manjina, uključila se i misija OEBS u Srbiji koja je na zahtev resornog ministarstva obezbedila prevod tih dokumenata na albanski, bošnjački, bugarski, hrvatski, češki, mađarski, makedonski, crnogorski, slovački, rumunski i rusinski jezik.
Pogledaj vesti o: Izbori

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...