Izvor: B92, 17.Mar.2010, 14:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Srpski Davos" bio izborna kampanja
Beograd -- Prošle nedelje na Kopaoniku trajala je predizborna kampanja, kaže Dušan Vujović, vodeći ekonomista u Svetskoj banci.
"Čuli smo ono što je bilo u prošlosti, a od strategije za budućnost - ništa. O predlozima kao takvim se ne razgovara, to im i nije cilj. U predizbornoj trci cilj je biti prvi, sa dobrim ili manje dobrim predlozima, sa realnim ili manje realnim obećanjima", objašnjava on.
Vujović kaže da je ključni problem Srbije to što >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << je nivo javnih rashoda u bruto domaćem proizvodu od preko 40 odsto među najvišim u svetu i dodaje da rešenje treba tražiti u smanjivanju nepotrebnih javnih rashoda.
„Vlast konstantno povećava rashode i želi to da nadoknadi porezima. Jedino prihvatljivo je širenje poreske osnove. Porez bi trebalo da plaćaju svi. Povećanje poreza postojećim obveznicima bio bi dopunski teret za privredu i građane. Slikovito, to vam je kao kada čovek težak 60 kilograma nosi džak cementa od 40 kilograma. Toliko danas narod i privreda u Srbiji plaćaju porez", navodi on.
Tajkunima odgovara što reforme stoje
„Bogati će uvek i svuda u svetu imati uticaj, ali je pitanje koliki. Ovde je za njih idealno, jer novac imaju samo oni. Mogu da plate „prolaz" gde legalnog puta još nema. Bogatima odgovara što reforme stoje, mada je time ugrožen javni interes, a Vlada naterana da tapka u mestu. Zato je proces evropskih integracija ključan. Da nas pomeri sa te tačke u pravcu završetka reformi", kaže Vujović.
Govoreći o Dinkićevom predlogu o povećanju plata, Vujović kaže da „rast fonda plata bez povećanja produktivnosti otvara spiralu inflacije i izaziva automatski rast penzija sa posledičnim udarom na budžet. Sve vreme se ignoriše varijanta da se povećaju plate, ali uz otpuštanje".
On kaže da „Srbija mora da podigne nivo investicija, odnosno produktivnosti. To je nemoguće uz ovako veliku i neefikasnu državu sa ovim nivoom (nezavršenih) reformi i padom privatnih investicija. Država treba svoje investicije da završava što pre, a ona to ne čini. To je ključni problem. U fazi izgradnje one bi imale efekat na proizvodnju, zapošljavanje i rast dohotka, a u fazi eksploatacije višu opštu efikasnost i na privlačenje novih privatnih investicija".
„Ne vidim argumentovane razgovore o tome kako Srbija da dođe do šest i sedam odsto rasta, što bi uz adekvatnu strategiju mogla da ostvari. Postoji dobra volja Vlade koja se, čini mi se, nasukala na dva grebena specijalnih interesa. Jedan greben je partijska država, a drugi razuđena birokratija „armirana" interesima novih bogataša", dodaje Vujović.
Razmisliti o uvođenju evra
„NBS gotovo uvek radi tačno ono što treba, ali ljudi prihvataju posledice konzistentne politike samo dok im to odgovara. Sve je u redu dok NBS imitira fiksni kurs koristeći se obimnim prilivom kapitala, nezavisno od pariteta cena i trgovinskog bilansa. Sada, kada priliv stranog kapitala jenjava, kurs mora da se prilagođava, a ni privreda ni potrošači nisu spremni to da prihvate", kaže Vujović.
On navodi da bi „bilo najbolje da razmislimo ili o nekoj varijanti fiksnog kursa uključujući uvođenje evra kako bi se izbegli ovi potresi. Pored prednosti to ima i brojne nedostatke, ali oni su nužna cena ovakvog sistema želja".
„Iako se ovih dana govori o kampanji za deevroizaciju, mislim da to nije realno. Oko 70 odsto privrede i banaka posluje direktno u evrima ili ima neku valutnu klauzulu. Dvovalutni sistem de fakto postoji skoro pola veka. Od tada svi štede u stranoj valuti. Ne postoji dovoljno razuđen sistem finansijskih instrumenata za štednju u dinarima. Zato nisam siguran da je deevroizacija uopšte moguća. A i da jeste, mislim da bi trud bio uzaludan pošto ćemo u dogledno vreme biti deo evrozone", zaključuje on.
Pogledaj vesti o: Izbori
