Izvor: Politika, 24.Jul.2010, 00:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Smene, izbori, ostavke – moje iskustvo
Kod nas ostavke traže mnogi, a često nemaju uvid u nečiji rad i odgovornost
Kao načelnik Vojnomedicinske akademije prvi sam u periodu 2002-2005. upozoravao na opasnost od farmakomafije. Svi su o tome ćutali, a ja sam zbog toga došao u sukob s pojedinim tadašnjim ljudima iz vlasti i zbog toga sam odlukom saveta odbrane penzionisan u martu 2005. godine. Ali samo nekoliko meseci posle penzionisanja, u oktobru 2005, izabran sam za ministra odbrane državne zajednice SCG. Tako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << se ispostavilo da sam prvo penzionisan zbog toga što sam protiv nekoga digao glas, ali vrlo brzo sam doživeo i punu satisfakciju jer sam izabran na mesto ministra odbrane.
Kao ministar u državnoj zajednici nisam mogao da podnosim zakonske predloge, a ministarstvo odbrane nije kasnije, kada je prestala da postoji SCG, kooptirano u vladu Srbije, tako da nisam imao pravo glasa u republičkoj vladi, iako sam podnosio izveštaje i trpeo kritike u slučajevima vanrednih događaja, potraga za haškim optuženicima...
Polovinom 2006. referisao sam na sednici vlade o stanju u vojsci i o zdravstvenim sposobnostima tadašnjih vojnika. Ukazao sam da jedan broj njih nije bio sposoban da obavlja redovne dužnosti. Ubrzo posle toga dogodio se onaj poznati slučaj u Aleksincu, kada je vojnik koji je služio vojni rok bez obaveze da nosi oružje zamolio druga koji je bio na straži da mu pokaže pušku. Ispostavilo se da je ovaj vojnik neoprezno opalio i ubio vojnika na straži.
Tokom iste godine referisao sam na sednici odbora za bezbednost skupštine državne zajednice o stanju u vojsci. Pored ostalog sam naveo da zbog neuslovnog čuvanja i skladištenja municije postoji opasnost od eksplozija. Tada smo predložili i odgovarajuće mere koje je trebalo hitno realizovati. U oktobru 2006. došlo je međutim do eksplozije u skladištu municije u Paraćinu, koja je prouzrokovala teške materijalne posledice. Tek posle toga hitno je usvojen elaborat na sednici vlade o zaštiti ovih objekata.
Takođe, prvi put smo posle dvadesetak godina dobili i veća sredstva iz NIP-a za ulaganje u vojnu opremu. Odlučili smo da tada izvršimo remont nekih ,,migova”, helikoptera itd. Svoju ponudu smo uputili na 16 adresa. Odgovorili su nam sa tri mesta. Tražili su nam 62, 56, odnosno 53 miliona evra. Obratili smo se zato direktno MIG-u u Moskvi i ugovorili remont za 21,3 miliona evra. Zatim su usledili pritisci da se ovaj ugovor ne sklopi, ali ugovor je sklopljen, da bi jedan dnevni list četiri dana uzastopno saopštavao javnosti da je u tom poslu neko ukrao četiri i po miliona evra. Tih četiri i po miliona su, međutim, vraćeni vladi Srbije, na ime naplate PDV-a. Odmah nakon ovih prozivki, odbor za sukob interesa Skupštine Srbije tražio je od mene da podnesem ostavku na mesto predsednika Upravnog odbora SDPR. Na ovo mesto sam bio izabran mimo moje volje jer su me prethodno uveravali da kao ministar odbrane treba istovremeno da budem i na čelu ovog upravnog odbora.
Zbog svega ovoga četiri puta sam podnosio ostavku tadašnjem predsedniku vlade Srbije (Koštunici), ali on je nije prihvatao s obrazloženjem da ostavke ne možemo podnositi u situaciji kad treba rešavati veoma teške probleme iz nasleđenog stanja. Tako su ova moja nastojanja da podnesem ostavku bila bez uspeha i završio sam ministarski mandat kad i cela vlada.
Da bi neko tražio nečiju ostavku ili odgovornost mora da ima uvid u rad i ponašanje ljudi čiju ostavku traži. A onaj koji ostavku podnosi treba pre svega da čuje mišljenje onih koji su ga izabrali ili postavili na tu dužnost. Kod nas ostavke traže mnogi, a često nemaju uvid u nečiji rad i odgovornost.
*Bivši načelnik VMA i ministar odbrane
objavljeno: 24/07/2010
Pogledaj vesti o: Izbori
